Radoje Blagojević iz Nove Pazove, smislio je tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, originalnu ideju koja je uspela da zavara daleko jačeg neprijatelja i na taj način znatno umanji i ljudske i infrastrukturne žrtve i gubitke.
Naime, on je još u oktobru 1998. godine, kada su se čule prve najave da je moguć napad na našu zemlju, došao na ideju da se prave makete aviona MIG-29 u prirodnoj veličini. Dan uoči početka agresorskog napada Radoje se vratio sa puta iz Norveške i to poslednjim avionom koji je sleteo na beogradski aerodrom, a već sutradan pale su prve bombe.
– Zvali su me iz komande i opet se vratili na ideju o pravljenju maketa. Odmah sam počeo da formiram tim i sakupljam materijal. Ljudi iz batajničkog garnizona, opštine Stara Pazova, radnici drvne industrije „Vojvodina“ i „Lidama“ su se priključili i ja sam počeo da crtam prve projekte krila – počinje priču ovaj hrabri čovek.
Prva maketa je napravljena za manje od mesec dana, dok im je za naredne bilo potrebno znatno manje vremena. Pet maketa je kompletno uništeno tokom napada, a šesta je sačuvana, sa oštećenjima i nalazi se u muzeju.
– Adrenalin je bio nezamisliv kod svih nas. Radili smo u tišini, a pogledom smo znali šta ko od nas misli. Dva momenta su bila motivacija da se radi još brže, a to su smrt male Milice Rakić i pilota Milenka Pavlovića – priseća se Radoje.
Kako je objasnio, stradanje nedužnog deteta produbilo je bes i revolt i ceo tim je bio odlučan u tome da ih radom naprave „budalama“ i obesmisle sve što oni pokušavaju bombama da unište.
– Kada je prva maketa stavljena na pistu, naišao je Milenko Pavlović, koji je tada bio komandant, i pitao zašto avion nije naoružan. Tek kada je mene video, shvatio je da je u pitanju maketa, nasmejao se i rekao kako činimo pravu stvar – priseća se Blagojević.
Prva maketa uništena je noć uoči pogibije pilota Milenka Pavlovića, 3. maja, druga 25-og, a treća 30. maja. U junu su uništene još dve i to 1. i 5. kada je oštećena i ova koja se danas čuva u muzeju.
– Često sam se pitao da li to što radimo ima smisla, a držao me je osećaj kako smo lukavstvom nadmudrili daleko jačeg neprijatelja. Ako bi zatrebalo, opet bih isto uradio. Ja imam svoju zemlju i to je nešto što nema cenu za koju bih je branio – ponosno završava priču.
(Foto: Printscreen/ Dragan Stanić / Facebook/ Blagoje Radojev
