Kako je SNS razorila vojnu industriju i gde je tu Sloboda

Uprkos trci u naoružanju globalnih razmera, kraj prošle godine, u idealnom ambijentu za njih, u plusu je dočekalo samo devet od 19 preduzeća grupacije Odbrambena industrija Srbije, a svi zajedno iskazali su minus od 11 miliona evra.

S druge strane, privatnim trgovcima oružjem, posebno onim povlašćenim, i ne ide tako loše. U igru su se uključili i neki novi igrači, ali pod dirigentskom palicom proverenih trenera poput Slobodana Tešića.

Za dva meseca, 27. oktobra, biće tačno 180 godina otkako je, u prisustvu kneza Aleksandra Karađorđevića, u kragujevačkoj Topolivnici, izlivanjem četiri topa i dve kratke haubice, započeta proizvodnja naoružanja u Srbiji.

U međuvremenu je ta industrija prolazila različite faze. Od početnog zaleta i razvoja pre Prvog svetskog rata, preko potpunog uništenja u Prvom i Drugom svetskom ratu, potom „zlatnog“ perioda tokom 70-ih i prve polovine 80-ih godina, do najcrnje, poslednje decenije 20. veka, koja je, nakon sankcija i gubitka svetskog tržišta, kulminirala NATO razaranjem 1999.

Posle 2000. vlast je pokušala da je obnovi, stihijski rešavajući nagomilane probleme, a u poslednjih 11 godina korupcija u tom biznisu dostigla je neslućene i do sada nezabeležene razmere.

Srpsku namensku industriju čini oko 250 firmi u državnom i privatnom vlasništvu – 52 su registrovane za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, 224 imaju dozvole za promet, a sedam su specijalizovana pravna lica, opitni centri, naučni instituti i tehničko-remontni zavodi.

Na prvi pogled, ogroman broj za tako malu zemlju. Mnogima od njih, međutim, proizvodnja i promet naoružanja su sporedna delatnost, jer se pretežno bave mašinskom industrijom, softverima za bezbednost, transportom opasnih materija, proizvodnjom hemijskih i gumarskih proizvoda, građevinarstvom…

Sve se, ipak, vrti oko 25, uglavnom državnih preduzeća za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, s tim što su neka registrovana i za promet, i oko 20 privatnih firmi, koje se bave izvozom, pre svega proizvoda iz srpskih vojnih fabrika.

Svi oni su 2021, prema Godišnjem izveštaju o realizaciji poslova uvoza i izvoza u oblasti naoružanja i vojne opreme, izvezli robu vrednu 448,9 miliona dolara, s tim što je te godine izdata 371 dozvola za izvoz vredan 1,23 milijarde dolara, tako da je broj izvoznih dozvola bio za 20, a njihova vrednost za 47 odsto veća nego 2020.

Geopolitička situacija, brojni ratni sukobi i velika tražnja na svetskom tržištu širom su otvorili vrata domaćoj namenskoj industriji, posebno od 2015, pa je izvoz rastao sve do 2020, kada je naglo usporio.

Uprkos tome što je ona i kvalitetom i cenom konkurentna i što je povećana tražnja posebno išla naruku proizvođačima streljačke municije. Ispostavilo se, međutim, da su najveću korist od toga imali privilegovani privatni trgovci oružjem, bliski SNS-u, a ne i državna preduzeća, što je konkretnim dokazima dokumentovao Aleksandar Obradović, radnik Krušika iz Valjeva.

Upravo u jeku afere Krušik, Vlada je 30. decembra 2019. usvojila Uredbu o formiranju grupacije Odbrambena industrija Srbije (OIS). Novo ime za sličnu organizaciju, koja je prvi put formirana još 2001. i koju je tada činilo šest državnih preduzeća – Prvi partizan, Prva iskra namenska proizvodnja, „Milan Blagojević“, Sloboda, Krušik i Zastava oružje.

Uz njih, sada je u OIS uključeno još 13 državnih kompanija: Prva petoletka – namenska, Teleoptik žiroskopi, Trajal korporacija, Jumko, Zastava Tervo, FAP korporacija, Utva avio-industrija, Borbeni složeni sistemi, Belom, PPT TMO, Zastava Kovačnica, Kovački centar Valjevo i Korun holding. U svima njima je zaposleno oko 15.000 radnika.

Grupacijom upravlja Savet za odbrambenu industriju, formiran odlukom Vlade 14. maja 2020. Iako je Savet dužan da Vladi dostavlja izveštaje o svom radu najmanje dva puta godišnje, od osnivanja do danas on se javno oglasio samo jednom, 8. avgusta 2020, kada je od Ministarstva odbrane zatražio zaštitu od novinara i domaćih lobista, „koji žele uništenje naše odbrambene industrije“.

Povod za to bilo je, između ostalog, i pisanje NIN-a da se oružje i municija proizvedeni u Krušiku, Zastavi i Prvoj petoletki koristi u ratu između Azerbejdžana i Jermenije.

Iako je OIS osnovan sa ciljem da se unaprede proizvodnja i promet i uspostave sigurni mehanizmi njihove kontrole, to se, bar do sada, nije desilo. U tri prethodne godine ukupni rashodi svih 19 preduzeća Grupacije dostigli su 1,63 milijarde evra i za 53 miliona evra su bili veći od prihoda.

Samo šest ili tek svako treće preduzeće je u plusu, ako se zbirno analiziraju njihovi bilansi uspeha za 2020, 2021. i 2022. Njihova kumulativna dobit pre oporezivanja za te tri godine iznosila je 35 miliona evra – Trajal 17 miliona Prvi partizan 7,4 miliona, Prva petoletka namenska 6,3 miliona, Prva iskra 2,2 miliona, Sloboda 1,3 miliona i „Milan Blagojević“ 0,8 miliona evra.

Tri od ovih šest kompanija su u tom periodu ostvarila najveće ukupne prihode u okviru Grupacije – Prvi partizan 245 miliona, Sloboda 163 miliona i „Milan Blagojević“ 145 miliona evra.

S druge strane, gubitak pre oporezivanja 13 ostalih preduzeća u te tri godine bio je dva i po puta veći, skoro 89 miliona evra. U toj grupi ubedljivo ispred svih je valjevski Krušik sa gubitkom od 32 miliona evra, a sledi ga Zastava oružje sa minusom od 18,5 miliona evra.

Osim što su najgori od najgorih, zajedničko ovim dvema firmama je što je njima po četiri godine upravljao Mladen Petković, kadar SNS-a. Do decembra 2018. bio je generalni direktor Krušika, a do kraja prošle godine Zastava oružja.

Treće mesto na neslavnoj rang-listi drži Jumko iz Vranja sa minusom od 8,5 miliona evra ili milijardu dinara. Ta tri preduzeća „zaslužna“ su za dve trećine ukupnih gubitaka cele Grupacije u tri prethodne godine.

Uz njih, značajne gubitke napravili su i Borbeni složeni sistemi (8,3 miliona evra), ćerka firma Jugoimporta SDPR, FAP korporacija (6,7 miliona), Teleoptik žiroskopi (4,6 miliona), Belom (2,6 miliona), Zastava kovačnica (2,2 miliona), Utva avio-industrija (1,9 miliona), Zastava Tervo (1,6 miliona) i Kovački centar Valjevo (1,3 miliona).

Ništa bolja slika ne dobija se ni ako se njihovo poslovanje analizira za svaku godinu pojedinačno. U 2020. je od 19 firmi samo pet poslovalo pozitivno, a ukupan gubitak Grupacije bio je 26,5 miliona evra.

Te godine najveći gubitaš bila je Zastava sa minusom od – pet miliona, drugi Krušik sa 4,9 miliona evra, a na treće mesto sa gubitkom od 3,7 miliona izbio je Belom, ćerka-firma Borbenih složenih sistema, koji su zavisno preduzeće Jugoimporta SDPR.

Najmlađa članica Grupacije, fabrika streljačke municije Belom izgrađena je u Uzićima, u komšiluku Prvog partizana iz Užica. Polaganju kamena temeljca i početku probne proizvodnje 1. jula 2017. prisustvovao je i predsednik Aleksandar Vučić, najavljujući njene velike uspehe, a ona je od osnivanja „uspela“ da napravi gubitak od 15 miliona evra i ukupne obaveze poveća na skoro 18 miliona evra.

Istine radi, u poslednje dve godine zajedno Belom je u plusu od 0,8 miliona evra. Tu 2020. u plusu završili su još samo Prva petoletka namenska (oko milion evra), Sloboda (300.000 evra), a o „uspesima“ namenske dovoljno pokazuje podatak da se na treće mesto probila Prva iskra sa profitom pre oporezivanja od samo 27.000 evra.

U 2021. uočava se oživljavanje poslovne aktivnosti, rast prihoda i profita manje grupe firmi, dok su večiti gubitaši nastavili da nižu seriju katastrofalnih rezultata.

Tu godinu iznad nule završilo je sedam preduzeća, pa je ukupan gubitak cele Grupacije prepolovljen, na 13,5 miliona evra.

Tome je doprineo rast prihoda za 22,3 odsto, a rashoda za 17,3 odsto. Te godine Krušik se vratio na prvo mesto neslavne rang-liste, sa gubitkom od 17,5 miliona evra, a slede Zastava sa osam i Prva petoletka namenska sa 2,6 miliona.

Istovremeno, najveću dobit pre oporezivanja od 16,6 miliona evra iskazala je Trajal korporacija, drugi je Prvi partizan sa 4,8 miliona, a treći „Milan Blagojević“ sa nešto više od pola miliona evra.

Ruska agresija na Ukrajinu krajem februara 2022. dodatno je zakomplikovala međunarodne geopolitičke odnose, što je rezultiralo dramatičnim rastom tražnje za naoružanjem i vojnom opremom na svetskom tržištu.

Za većinu industrija to je bio dramatičan negativan šok, pre svega zbog posledičnog poskupljenja energenata i hrane, ali je pojačana trka za naoružanjem, pokrenuta na globalnom nivou, uticala na dalji rast ukupnih prihoda OIS i popravila bilanse nekih preduzeća.

Kraj 2022. u plusu je dočekalo devet, dok je deset firmi OIE ostalo ispod nule čak i u takvim, za njih idealnim okolnostima.

Zahvaljujući tome cela Grupacija je iskazala gubitak od 11 miliona evra. Pri tome su lane prihodi Grupacije povećani 13,9 odsto, što znači da su, baš u vreme kada je svet nemilice trošio novac na kupovinu naoružanja i vojne opreme, rasli sporije od potrošačkih cena u srpskim prodavnicama, koje su povećane 15,1 odsto.

Zato je i epilog više nego očekivan – ni prihodi, prvi put posle dužeg perioda veći od pola milijarde evra (skoro 504 miliona) nisu bili dovoljni da se pokriju rashodi od 515 miliona evra.

Krušik je nastavio ljubomorno da čuva prvu poziciju na listi najvećih gubitaša, sa minusom od 9,4 miliona evra, pa je teško zamisliti šta bi još trebalo da se desi da ta firma konačno stane na noge i da umesto gubitka iskaže profit.

Na drugom i trećem mestu sa gubicima od 6,4 i 5,3 miliona evra su Borbeni složeni sistemi i Zastava oružje. I na drugom kraju liste manje-više su isti igrači, sa nešto promenjenim redosledom. Najveću dobit 2022. od osam miliona evra iskazala je Prva petoletka namenska, a slede Prvi partizan sa 4,5 miliona i „Milan Blagojević“sa 2,9 miliona evra.

Iako većini ne cvetaju ruže, u najtežoj poziciji je, ipak, Krušik. Nikada u istoriji fabrika iz Valjeva nije poslovala lošije nego poslednjih godina.

To ju je čvrsto prikovalo za dno unutar OIS, sa ukupnim gubitkom u tri poslednje godine od skoro 32 miliona evra. Iako je lane gubitak bio upola manji nego 2021, zabrinjava da je u godini eskalacije ratnih sukoba i pojačane tražnje za municijom, minus bio duplo veći nego u godini pandemije, kada je malo toga funkcionisalo normalno zbog pokidanih lanaca snabdevanja, otežane proizvodnje i transporta.

Uz to, Krušik je prezadužen i samo prošle godine njegove obaveze su povećane za čak 50 miliona evra, na 146 miliona evra, pri čemu su kratkoročne obaveze skoro 78 miliona, prema dobavljačima 18 miliona, a bankama po osnovu kredita duguje 26 miliona.

Samo u 2022. obaveze Krušika povećane su taman koliki mu je bio i ukupan prihod, pa je veoma neizvesno kako će ubuduće izmirivati sve obaveze koje će dospevati na naplatu.