Kako SANU-okruženje uništava dokazane srpske naučnike

Stanje srpskog pravosuđa takvo je da jedva ostavlja mesta sumnji u ishod presuda

Piše: Dejan Radonje Stevanović*

Uvaženim pripadnicima srpske naučne i univerzitetske zajednice, Vama koji uviđate njeno žalosno i sramno stanje, a rešeni ste da se zlu ne poklonite, niti mu se s puta uklonite, te skrštenih ruku gledate kako nesmetano buja, donoseći svoje gorke i po čitavo društvo otrovne plodove. Vaš kolega, Filip Rake Vukajlović, isprečio se pred ovom pošasti još devedesetih godina prošlog veka i time otpočeo svoj krstonosni, trnoviti put, na kome do danas stoji sam, ili gotovo sam, hrabren jedino verbalnom podrškom nekih od vas. Za sve to vreme dahije od srpske nauke udaljavale su dr Vukajlovića s posla (institut u Vinči), smanjivali mu platu i maltretirali ga na najraznovrsnije načine. Ove današnje pak, naoružane „evropskim civilizacijskim vrednostima“ i pratećim zakonodavstvom jadne nam Srbijice „na evropskom putu“, posegle su za svojevrsnim sudskim maljem, rešeni da se „u skladu sa zakonom“ obračunaju ne toliko sa jednim hrabrim Srbinom i čestitim čovekom sada već starije životne dobi, već daju primer vama i mlađanim naraštajima srpskih naučnika, šta biva sa onima koji bi da „talasaju“, umesto da slede „generalnu partijsku liniju“. Naime, vođenje sudskih parnica u kapitalističkom društvu privilegija je imućnih ljudi, budući skopčano sa neopravdano visokim advokatskim tarifama i ostalim troškovima. A protiv dr Vukajlovića vodi se istovremeno pet takvih! Jedan penzioner to zasigurno ne može da plaća. Uz to, stanje srpskog pravosuđa takvo je da jedva ostavlja mesta sumnji u ishod presuda. Jer, državna struktura je fraktalna, te kako je u jednom njenom segmentu, tako je i u ostalima. To jest, kako je kod vas u nauci, tako je i u sudstvu. (Da je drugačije, tužbe protiv dr Vukajlovića ne bi ni došle do faze suđenja, a njihovim podnosiocima bilo bi ukazano da se takva pitanja ne rešavaju na sudovima već u okviru javnih debata i na tribinama Sudova Časti.) To će reći, vrlo je izvesno, da ne kažem baš sigurno, da će strane koje tuže-dva akademika (Stevan Pilipović-jedna tužba i Miodrag J. Mihaljević-dve tužbe i jedna krivična prijava) i Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti (“tužba za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda”) dobiti sudski sertifikat o svojoj „časnosti i čestitosti“, te da će za „duševni bol“ koji im je naneo svojim „klevetanjem“ u javno objavljenim knjigama i tekstovima, kao i za ukupne sudske troškove, dr Vukajlović biti kažnjen sa više miliona dinara (ukupna potraživanja tužilaca za sada su 7 miliona dinara – 59.706,58 evra bez sudskih troškova).

Budući da imam čast da lično poznajem dr Vukajlovića, znam da ni sudska nepravda, ni posledično dovođenje na rub materijalne egzistencije, nisu ono što će mu najteže pasti. Jer, dr Vukajlović je idejni borac koga iznad svega boli što vidi u šta se pretvorio njegov rodni (da, on ga tako istinski doživljava) Institut u Vinči, te gleda ponor, i kloaku, ka kojima se sve neumitnije survava srpska nauka na čelu sa anti-Srpskom akademijom nauka i umetnosti – a on to nije uspeo, nije mogao da spreči… „Niko nije junak sâm u polju“, s pravom veli poslovica. I zaista, pojedinac je pred organizovanom grupom nemoćan, pogotovo kad je ona deo šireg sistema. Svakako da dr Vukajlović nije ni prvi ni jedini branitelj obraza srpske nauke i srpskih naučnika. No, da se taj obraz i odbrani – „ne može se bez ostale braće“. Na vama, čestitim srpskim naučnicima, je da ne dozvolite da njeni grobari zloradstvuju. Za početak, dr Vukajlovića valja pomoći novčano, to jest napraviti fond u koji ćete mesečno izdvajati određenu novčanu sumu. Istrajete li u njegovom popunjavanju pomoći ćete ne samo dr Vukajloviću, već i budućim borcima za istinu o stanju u srpskoj nauci; samim tim pomoći ćete i sebi i srpskoj nauci. A što je najvažnije, povratićete veru u ljude, koje danas gotovo nema, i probuditi nadu, koja je sasvim zagasla, nadu da se može i da će biti istinski bolje. I primerom pokazati da niko ko postrada u borbi za opštu stvar neće ostati sâm na ledini… A živi primer najbolji je pokretač i lek protiv kolebljivosti. Filip Rake Vukajlović podigao je zastavu Istine i Pravde. Okupite se, ne oko Filipa, već oko te zastave. A dalje, kako vas pamet uči. No vazda imajte na umu ruski delatni savet: „Naši neće doći, jedini naši to smo mi“.

*Autor je inženjer elektrotehnike, profesor elektrotehničke grupe predmeta u Srednje-tehničkoj školi “Rade Metalac” u Leskovcu