Kako se prave zemljotresi?

Užasne posledice katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio Tursku i Siriju ponovo su u prvi plan izbacile teorije zavera i temu veštačkog izazivanja zemljotresa. Jedan od retkih ljudi koji više zna o tome da li su u pitanju teorije zavera ili mogućnost unapred planiranog i veštački realizovanog mega potresa je Aleks Putni, koji bi se, barem što se tiče pomenutog problema, mogao smatrati ekspertom.

A teorije zavere idu toliko daleko da poručuju da države, koje su na izborima glasale za pogrešnog kandidata, bivaju kasnije kažnjene sa tornadom. Tako je u Americi. Kod nas na društvenim mrežama se šire „ozbiljna“ pitanja: Npr. Zašto je zemljotres pogodio Tursku samo nekoliko dana nakon izjave Erdogana da će izaći iz NATO i podržati Rusiju? Slično je bilo ‘99. god kad je u Istambulu u razornom zemljotresu izgubilo život 15 hiljada ljudi, a samo nekoliko dana pre zemljotresa kroz Bosfor je uplovio američki brod sa 500 vojnika. Zatim: Posle razaranja Severnog toka 1 i 2 gasovod „Turski tok“ bio je poslednja nada Evrope da dobija preko potrebni ruski gas, ali zemljotres je upravo ugasio i tu poslednju nadu za EU.

Sve češće su teorije da je zemljotres koji je uništio Fukušimu izazvan seizmičkim oružjem. Stručnjaci tvrde da je katastrofa u Fukušimi za 15 godina usporila ili unazadila ekonomski razvoj Japana. Time je smanjena i njegova konkurentska moć na svetskom tržištu. Da li je to teorija zavere ili smo zaista stigli do takvog nivoa ljudskih mogućnosti da „neko“ u jednom trenutku može uništiti, ako ne celu planetu, a ono cele regione ili čak kontinnente. Svet se plaši nukelarnog oružja. Nije isključeno da postoji nešto još strašnije. Zamislite da neko aktivira jedan od dva poznata super vulkana: Jelouston ili Tobu. To bi bio kraj planete Zemlje!

U vreme zemljotresa u Fukušimi nad epicentralnim područjem snimljena je čudna svetlost nepoznatog porekla. Da li postoji mogućnost da je zemljotres ciljano izazivan upotrebom neke vrste seizmičkog oružja? Teorija zavere ili realna mogućnost?

Na čitaocu ovog teksta ostaje da proceni koliko se može verovati Aleks Putniju,zaverama a koliko veri u život?!

Nakon veoma uzbudljivog prošlog leta sa sušama prošaranih tornadima, na lokacijama na kojima se nikada nisu dešavali, lokalnim nepogodama praćenih neviđenim poplavama u kojima su bujice nosile ne samo automobile, nego i autobuse, pa čak i kamione sa prikolicama i nezaobilaznim šumskim požarima, došla je još uzbudljivija zima sa onim do sada nezabeleženim hladnoćama i snežnim nepogodama, koje su do orgazma uzbuđeni medijski izveštači nazivali smrtonosnim olujama – deadly storms, ili atmosferskim rekama – atmospheric rivers. Međutim, kako se zima bližila kraju, a snežne nepogode postajale sve ređe, radoznali posmatrači navikli na vremenska uzbuđenja počeli su da se sa vidnom zabrinutošću pitaju, šta je sledeće i kad će doći. Sa zebnjom u srcima su potiskivali mogućnost, od koje su strepeli, da će do sledećih suša, poplava i tornada morati da čekaju sve do leta.

Ali spas je došao iznenada i neočekivano, i to za promenu, u obliku zemljotresa. Najveća čar zemljotresa je baš u činjenici da ih je, za razliku od vremenskih nepogoda nemoguće predvideti. Dok se one smrtonosne oluje i atmosferske reke danima unapred najavljuju, podižući postepeno tenziju, tempirajući vrhunac uzbuđenja, kako kod neutralnih posmatrača, tako i kod neposredno ugroženih, za onaj trenutak kada se nad ciljanim regionima nadviju tamni oblaci, najavljujući skori početak predstave, ove zemljotresne katastrofe dolaze iznenada i nažalost su daleko smrtonosnije od onih smrtonosnih oluja i tornada. Doduše, treba naglasiti da se i one mogu predvideti i stanovništvo ciljanih područja upozoriti, ali to bi onda bilo suviše bizarno i providno, tako da bi organizatori tog tipa igara mogli lako biti „provaljeni”.

Jer oni ozloglašeni teoretičari zavera već odavno naslućuju da se i vremenske nepogode i zemljotresi najverovatnije izazivaju veštački uz pomoć nepoznatih tehnologija, možda čak i vanzemaljskog porekla. Među zaverenicima vlada konsenzus da je, što se vremenskih nepogoda tiče, motiv više nego jasan, a to je, da se kod naivnih masa pojača utisak o neumoljivim i neizbežnim klimatskim promenama sa katastrofičnim posledicama, te ih tako navede da se u ime spasa odreknu teško stečenih sloboda i budućnosti. Međutim, oko motiva veštačkog izazivanja zemljotresa mišljenja su podeljena, jer, ako se izuzmu klimatske promene, kao mogući izgovor, onda postoji zaista mnogo potencijalnih motiva koji bi mogli pasti na pamet nekoj ludoj glavi, a da se zaista radi o ludoj glavi oko toga se svi slažu, da na nekoj tački planete upriliči zemljotres, i to katastrofičnih razmera sa desetinama hiljada poginulih.

A što se tiče načina na koji bi se sve te naizgled prirodne predstave mogle na veštački način izvesti, malo je zaverenika koji nude objašnjenje i mogući, makar hipotetički opis tehnologije za njihovu realizaciju. Uglavnom se sve svodi na nautemeljene tvrdnje i pretpostavke, što kod ljubitelja zavera, koji su otvoreni za ozbiljno uzimanje u obzir svakojakih teorija, ne ostavlja baš neki preveliki utisak. Ali, postoji jedan prilično ozbiljan teoretičar zavera koga ne bi trebalo automatski odbaciti, pre nego što se baci barem letimičan pogled na sve ono čime se, i na koji način bavi. Radi se o Aleksu Putniju.

Već nakon svečanog ulaska na njegov „sajt” : http://www.human-resonance.org/index.html i legimičnog pregleda sadržaja može se steći utisak da se radi o ozbiljnom istraživaču. Posetiocima i čitaocima je stavio besplatno na raspolaganje petnaestak knjiga i mnogo dužih i kraćih tekstova. Teme su uglavnom arheologija, kosmologija, zračenja, energije, magnetizam, spiritualizam i stare pretpotopske civilizacije. Prelistavanjem pojedinih knjige ili tekstova onaj prvi utisak će dobiti svoju potvrdu, jer se može lako videti da se radio o naučnom pristupu proučavanih tema. Ono što bi moglo da privuče i impresionira posetioce srpskog porekla je otkriće jedne knjige posvećene Tesli: Tesla’s Rebirth, kao i još nekoliko tekstova o njemu. Prelistavanjem i te knjige i tekstova može se veoma lako steći utisak da se Aleks našim Teslom iscrpno i opsežno bavio, i da je u tome čak nadmašio naše proslavljene Teslijance.

A kad je o Tesli reč, više je nego jasno da je Aleks Putni detaljno istražio njegovu naučnu zaostavštinu, a pogotovu način kako je ona, nakon što je posle smrti zaplenjena od strane američkih obaveštajnih službi, korištena i još uvek se koristi u tajnim projektima, kojima nije cilj dobrobit čovečanstva, već upravo suprotno, njegovo uništavanje, kontrola i porobljavanje, kao i ostvarivanje ko zna kakvih još zloćudnih namera i planova. U okviru tog domena Aleks je na prilično ozbiljan, verodostojan, naučan i uverljiv način objasnio kako se one na početku pomenute teorije zavera o veštačkom izazivanju vremenskih nepogoda, šumskih požara i zemljotresa na elegantan način realizuju, i to baš uz pomoć Teslinih tajnih patenata. Pogledajmo kako je to ukratko Aleks opisao:

Kako se Teslini izumi koriste za manipulaciju vremenom, zemljotresima i požarima

Prema njegovom tumačenju tehnologija ultra niskih frekvencija (ULF), koju je izumio Nikola Tesla, već odavno se koristi za manipulacije vremenom, to jest klimom. Ona zlosutna mreža dugotalasnih antena poznata kao HAARP (The High Atmospheric Auroral Research Project), o kojoj se već odavno govori u teorijama zavera, a u medijima glavnog toka ćuti, u kombinaciji sa Iks-band radarima lociranim na morskim površinama (Sea-Based X-Band Radar), koristi se za veštačko izazivanje vremenskih nepogoda, naročito tornada, i to tako što se pomoću nekoliko visokoenergetskih precizno usmerenih zračnih snopova u višim slojevima atmosfere stvori takozvano plazma sočivo, od kojeg se kasnije reflektuju oni pomenuti Teslini zvučni talasi ultra niskih frekvencija (ULF) i usmeravaju ka onim tačkama na površini Zemlje na kojima su planirane vremenski nepogode.

Projekat Teslinih bežičnih tornjeva je prema Aleksu Putniju iskorišten za konstrukciju specijalnih radarskih stanica Neksrad (Nexrad – Next Generation Radar), čiju je mrežu širom SAD izgradila američka Nacionalna vremenska služba (National Weather Service), a koja se koristi za istu svrhu manipulacija vremnom, sa potencijalnom mogućnošću da se pretvore i u veoma moćno oružje. Taj sistem radi na principu izazivanja atmosferske jonizacije pomoću onih zvučnih talasa ultra niske frekvencije. Svi ti pomenuti sistemi se koriste i kao tajno oružje za indukovanje zemljotresa i njima pokrenutih kasnijih tsunamija.

A što se onih šumskih požara tiče, koji se sve češće događaju širom planete i sa kojima se želi veštački stvoriti slika o izmišljenim klimatskim promenama, njih ne izazivaju visoke atmosferske temperature, kojima se također manipuliše i koje su samo prateći deo scenarija zastrašivanja, već specijalnom tehnologijom takozvanog spontanog palenja objekata piezoelektričnom indukcijom, koja se također zasniva na onim Teslinim zvučnim talasima ultra niskih frekvencija. Poznati su i dobro dokumentovani mnogi slučajevi kada se u nekom selu ili gradu odjednom, takoreći niotkuda, a u stvari iz same zemlje, pojavi vatra u kojoj sve izgori, a čiji uzroci se po pravilu nikada ne otkriju. Tako da za izazivanje požara bilo koje vrste već odavno nisu potrebni ni klimatski uslovi, ni šibica ili upaljač, a niti dobro uvežbani piromani, već Teslini zvučni talasi ultra niskih frekvencija i piezoelektrična indukcija.

Zemljotres u Fukušimi 11. marta 2011.

Da se Aleks zaista ozbiljno bavi proizvodnjom zemljotresa, i to serijskom, pokazao je detaljnim opisom svih onih događaja i pojava koji su pratili onaj slavni zemljotres u Fukušimi, koji je još pride u paketu doneo i tsunami. Te pojave, naravno, da niko nije primetio, ali su one registrovane, a Aleks je nekako došao do tih materijala i prezentirao ih u jednom prilogu sa svog „sajta”: http://www.human-resonance.org/quake_induction.html.

U tom prilogu naslovljenom: „Infrazvučne pulsacije indukuju zemljotrese pomoću jonosfernih sočiva”, Aleks na početku navodi da se veštačka manipulacija procesa u jonosferi vrši skoro svakodnevno od strane vojno-industrijskog kompleksa, što predstavlja direktnu militarizaciju tehnologija bežičnog raspolaganja lako dostupnom besplatnom energijom, koje je izumio Nikola Tesla pre više od jednog veka. Ta jonosferna plazma se može jasno ponekad videti na nebu u prelivanju duginih boja iznad oblaka, što je prikazano na donjoj fotografiji.

Dokazi veštačke indukcije koji su pokrenuli potres u Fukušimi 11. marta 2011. su snimljeni na mnogim stanicama, kako onim lociranim na tlu, tako i na onim instaliranim na satelitima. Jedno od tih HAARP postrojenja, locirano u Gakoni na Aljasci, je aktivirano dva dana pre potresa magnitude 9.0. A ono što se dešavalo u trenutku potresa može se videti na donjem grafikonu sa jednog od instrumenata tog postrojenja. Aleks tvrdi da su ti materijali javno dostupni. Na grafikonu se jasno vidi

emisija ultra niske frekvencije od 2.5 Hz. Ta emisija je bila usmerena ka pukotini ispod okeanske površine, koja je trebala da svojim pomeranjem izazove potres, a podržana koordiniranim dejstvom sa mnogih sličnih postrojenja lociranih na kopnu, moru i orbitalnim stanicama.

Istovremeno, sa druge strane, emisije ultra niskih frekvencija sa postrojenja lociranih na Zemlji se pojačavaju i fokusiraju uz pomoć mobilnih HAARP platformi, smeštenih na moru i orbiti, koje su precizno geopozicionirane za koordinirani udar, projektovan i dirigovan pomoću specijalnog softvera za triangulaciju valova. Na taj način se desetine pojedinačnih emitera fokusiraju na jednu tačku u gornjim slojevima atmosfere uzrokujući formiranje nizova paralelnih talasa duginih boja, koji se stapaju u sjajne kružne plazma oblake, što je prikazano na donjoj slici.

Infracrveni otisak tih manipulacija u jonosferi se jasno vidi na satelitskim snimcima područja na kojem se desio taj zemljotres 11. marta 2011, koji su objavljeni u

internet magazinu Physics ArXiv. Te kružne formacije atmosferske plazme predstavljaju zastrašujuću prethodnicu tog unapred planiranog i veštački realizovanog mega potresa. Slični snimci su prethodili i nekoliko ranijih potresa, kao što je onaj iz 2008. u Sečuanu u Kini od 7.9 stepeni i onaj Bio-Bio u Čileu od 8.8 stepeni iz 2010. Sve te pojave koje su pratile zemljotrese mega proporcija su zabeležene na amaterskim video snimcima i bile postavljane na Jutjubu, da bi veoma brzo, kako to biva u takvim situacijama, uklanjani.Te veštački generisane formacije deluju kao sočiva ili ogledala od kojih se odbijaju oni talasi ultra niske frekvencije i usmeravaju ka ciljanim tačkama na kojima će izazvati zemljotres.

Dok su desetine kopnenih HAARP stanica, sličnih onoj pomenutoj u Gakoni na Aljasci odavno identifikovane od strane nezavisnih istraživača, postoji ko zna koliko sličnih instalacija kamufliranih kao radarske antene, koje također služe kao delovi sistema one kompjuterski koordinirane manipulacije vremenom i zemljotresima.

Na donjoj fotografiji su prikazane one pomenute Neksrad (Nexrad – Next Generation Radar) stanice koje je Američka vremenska služba rasporedila širom čitave zemlje, navodno za praćenje vremena i klime. Ali, prava namena tih postrojenja je izazivanje vremenskih nepogoda, a naročito onih zloćudnih tornada, koji za nekoliko sati potpuno opustoše savezne države, koje su se iz nekih razloga našle na udaru otuđenih centara moći. Prema nekim od pomenutih teorija zavera države koje su na izborima glasale za pogrešnog kandidata bivaju kasnije kažnjene sa tornadom.

Na sledećoj fotografiji je prikazano kako izgledaju one pomorske plovne HAARP platforme, kamuflirane kao radarske stanice za odbranu od neprijateljskih raketa, a koje služe za opisano usmeravanje i pojačavanje talasnih snopova ultra niske frekvencije ka planiranom cilju, ili za stvaranje onih plazma sočiva u jonosferi. Prema procenama nezavisnih analitičara jedan takav „behemot” košta najmanje $900 miliona. Onim radoznalcima sklonim postavljanju pitanja eto idealne teme za dokolično razmišljanje, koliko takvih plovnih čudovišta trenutno krstari teritorijalnim vodama planete?

Ima mnogo važnijih pitanja u životu od zemljotresa

Kako se iz izloženog vidi, Aleks Putni bi se, barem što se veštačkih manipulacija vremenom i izazivanja prethodno planiranih zemljotresa tiče, mogao smatrati ekspertom. Na čitaocu ovog teksta ostaje da proceni koliko mu se može verovati. Otežavajuća okolnost za eventualnu proveru njegovog kredibiliteta predstavlja činjenica da se o njemu ne može naći nikakav podatak ili trag na internetu na srpskom ili barem nekom sličnom jeziku. Doduše, što se interneta tiče, ni na engleskom nema nikakvog traga, osim „sajta”, koji je naveden u ovom tekstu, a do kojeg se može doći, kako ispada, jedino uz veliku pomoć sreće.

Oni koji barataju engleskim na tom „sajtu” mogu, kao što je rečeno, pronaći zaista mnogo materijala za zadovoljavanje radoznalosti iz takoreći svih oblasti ljudskog znanja. Tako da im, nakon što su proveli izvesno vreme u traganju i čitanju neće više pasti na pamet one gluposti o manipulacijama vremenom i proizvodnji zemljotresa. Jer, Aleksova ekspertiza je toliko duboka, ali i široka, da daleko prevazilazi dubinu i širinu znanja i interesovanja prosečno radoznalog pripadnika civilizacije koja se postepeno samourušava pod dejstvom samoindukovanih vremenskih ekstrema i razornih mega zemljotresa. Dok se to urušavanje ne privede kraju na Aleksovom „sajtu” se može naći sasvim dovoljno materijala za razbibrigu, ali možda i ideja uz pomoć kojih bi se taj zlosutni krah možda mogao izbeći, ili ako ne izbeći, ono barem preživeti.

Pogotovo ako se tragač za idejama upusti u proučavanje onih tajanstvenih energija koje prožimaju i povezuju svakog živog i neživog stvora na planeti. Zatim onih rezonancija bez čijeg usaglašavanja je nemoguć razvoj i opstanak svih živih oblika, kao i njihova koegzistencija. Pa onih svetih brojeva i proporcija, kojih nije svestan, a koje itekako utiču na percepciju sveukupne stvarnosti. A u usponima i padovima onih silnih civilizacija, za koje teško da je ikada čuo, mogao bi da pronađe inspiraciju kako da izvuče živu glavu prilikom pada one kojoj i sam pripada. A arheološki megaliti i artefakti, temeljno proučeni i slikovito prezentirani u Aleksovim knjigama i tekstovima, predstavljaju idealan medij za raspirivanje mašte radoznalog tragača.

A kada je o arheologiji reč jedno od najvažnijih nalazišta i otkrića kojima se bavio predstavljaju Bosanske piramide u Visokom. Njima i kompletnom kompleksu Ravne posvetio je Aleks jedno poglavlje knjige Sanskrit, verovatno najvažnije u svom stvaralačkom opusu, u kojoj je pokušao da preko onog drevnog indijskog jezika, u kojem se nalazi ne mali broj srpskih reči, dovede u vezu sve najvažnije civilizacije na planeti. Kako izgleda to poglavlje i na koji način je to preistorijsko balkansko čudo Aleks predstavio, može se sasvim dobro uveriti i bez poznavanja engleskog jezika.http://www.human-resonance.org/visoko.html

Bio je Aleks Putni u Visokom nekoliko puta i dobro je proučio sve ono što je tamo video. Sa doktorom Semirom Osmanagićem, balkanskim Indijana Džonsom, je ne samo kolega na ravnoj nozi, nego i dobar prijatelj.

autor:Milovan Šavija