Poštovanje bola roditelja koji su izgubili decu najviši je postulat – mnogo viši od Kodeksa, Zakona, Ustava“, rekao je Veran Matić na pitanje UNS-a kako bi mediji trebalo da izveštavaju pet meseci od masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i mestima Dubona i Malo Orašje.
Zato je nedavno, nakon što su predstavnici države posle pucnjave otkrili detalje iz života žrtava, a tabloidi mesecima izveštavali o dečaku K.K, Matić zajedno sa roditeljima krenuo u svojevrsnu „informativnu kontraofanzivu“ i umesto o počiniocu, pokrenuo priču o ubijenima i njihovim roditeljima, prijateljima, talentima i dostignućima koja su ubijena deca imala.
Otac Ane Božović, devojčice koja je stradala u masovnoj pucnjavi u školi „Vladislav Ribnikar“ rekao je u emisiji Hrvatske radio-televizije „Labirint“ da treba pričati o talenitima i vrednostima ubijene dece, a da im neprofesionalno izveštavanje stvara dodatni bol.
„Mnogo inicijativa dolazi od nas, roditelja, a ne bi trebalo. Mi bi trebalo da tugujemo i gledamo kako ćemo dalje, a nama vreme prolazi na praćenje sudskog postupka, vođenje računa o tome da budu iznete sve informacije. Borimo se da mediji izveštavaju kako bi trebalo, po Kodeksu, da se ne bi otvorila Pandorina kutija“, rekao je Ivan Božović.
Pandorina kutija je već otvorena onog trenutka kada su izneti prvi detalji o životu dečaka K.K, smatra Veran Matić. Sa tim detaljima krenulo je, kako kaže, i neprofesionalno izveštavanje koje je bilo nalik duhu koji je pušten iz boce i do danas nije vraćen.
U prvih mesec dana nakon masovnih ubistava, dodatnu traumatizaciju porodica uzrokovale su, dodaje Matić, brojne spekulacije, dezinformacije, ali i odluke koje su nadležni organi donosili stihijski, bez pripreme.
Tabloidi su, kako kaže, dobili neograničeni prostor za neistine, poluistine.
Urednica u „Politici“ Danijela Vukosavljević kaže da su se od samog početka novinari njene redakcije trudili da izveštavaju tačno i objektivno, sveobuhvatno i bez senzacionalizma. I u redakciji „Danasa“, govori urednica Jovana Stanković, dogovor je od prvog momenta bio da nijedna neproverena informacija ne ide. U obe redakcije i dalje insistiraju na istim pravilima, kažu novinarke.
Tanka linija između pozitivnog izveštavanja i izazivanja sažaljenja
Porodice stradalih u masovnoj pucnjavi u školi „Vladislav Ribnikar“ zamolile su u pismu sve urednike medija da ne pišu o K.K. i da ne objavljuju tekstove sa sažaljivim tonom, već da umesto toga pišu tekstove o talentima i vrednostima stradale dece.
Komentarišući mogućnost da, iz želje da u pozitivnom svetlu predstavi stradale, novinar nehotice proizvede sažaljiv ton prilikom izveštavanja, jutarnja urednica onlajn izdanja „Danasa“ Jovana Stanković savetuje kolege koje žele da pišu o vrednostima i talentima stradalih treba da se posvete tekstu tako da im na prvom mestu ne bude čitanost, već empatija i profesionalni standardi.
„Zasigurno je da bi tekstovi o njihovim uspesima, nagradama, visprenosti i duhovitosti, ukoliko se kvalitetno napišu, mogli pozitivno da utiču na porodice stradalih, ali i na upoznavanje javnosti sa tim kakvi su oni zaista bili, a da se pritom ne stvara negativan osećaj sažaljenja“, istakla je urednica u „Danasu“.
Linija između izveštavanja u kojem se o žrtvama govori u pozitivnom svetlu i proizvodnje sažaljivog tona nekad je, kaže Stanković, veoma tanka. Zato, kako dodaje, novinar prilikom izveštavanja mora da pazi da ostane objektivan, kao i da nikako ne relativizuje zločine koji su se desili.
Stanković smatra da su u slučaju masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i selima u okolini Mladenovca i Smedereva, novinari tabloida često namerno prelazili granicu između sažaljivog i afirmišućeg izveštavanja. Ovakvo pisanje se, kako dodaje, nastavilo i nedeljama nakon tragedija.
„Nakon nekog vremena, mediji, u čemu su opet prednjačili tabloidi, počeli su da pišu o životima žrtava, ali i, što je još gore, životima počinilaca zločina, čime su dodatno prelazili liniju i po ko zna koji put naneli bol porodicama žrtava“, kaže Stanković za UNS.
Veran Matić je početkom septembra napisao prvi tekst u nizu koji govori o vrednostima i talentima ubijene dece, što je, kako kaže dovelo do promene u ponašanju tabloida.
„Napisao sam najveći broj tih tekstova koje su svi mogli da prenesu, ali uz moju saglasnost. Nakon odobrenja, davao sam uputstva na koji način se ti tekstovi mogu prenositi. Neophodno je bilo da budu prenošeni integralno, da se ne menjaju naslovi, ne ubacuju novi sadržaji, kao i da se tekstovi pozicioniraju tako da ne budu u okolini senzacionalističkih i trivijalnih tekstova“, naveo je Matić.
Bilo je, kako dodaje, trenutaka kada je morao da šalje upozorenja medijima koji nisu objavljivali sadržaj kako je dogovoreno.
Iako je pisao pojedinačne tekstove, onih sveobuhvatnih o ovim tragedijama, kako ističe, nije bilo.
„Zanimljivo je da nije bilo ozbiljnijih napora naših novinara da naprave u kontinuitetu programe, tekstove, emisije, vezane za pojedine žrtve ili da obrade u celini jedan ili drugi zločin, osim Insajder TV o ubistvima u Mladenovcu zanimljivo je da je najdalje otišla Hrvatska TV sa emisijom Labirint iz dva dela“, rekao je on.
Matić kaže da je razgovarajući sa roditeljima i nastavnicima naišao na važna svedočenja i pregršt zanimljivosti. To su, dodaje, teme koje su bolne i za novinara koji ih istražuje.
Da bi utvrdio kakvu reakciju mogu sadržaji koje objavljuje izazvati kod porodica, Veran Matić se, kako kaže za UNS, pred svaki razgovor sa roditeljima konsultovao sa profesorkom psihologije dr Tamarom Džamonjom Ignjatović.
„Posle svakog razgovora takođe sam je zvao da ispričam šta planiram i zatražim savet. Često tekst koji napišem prvo njoj pošaljem da pogleda. Nijednu reč nisam objavio bez saglasnosti roditelja. I ako sam pisao o širem aspektu problema, ništa nisam objavio bez saglasnosti roditelja – ni tekst, ni fotografije, ni ilustracije…“, kaže Matić.
Oni koji osete da to ne mogu da ispoštuju, najbolje je, kako kaže, da ne rade ništa.
„Pet meseci se priča protiv nasilja, šeta, demonstrira, a ni za trunku se u toj oblasti nismo pomerili. I ne samo to. Nismo ni pokazali želju za određenim nacionalnim, ili društvenim ili socijalnim jedinstvom oko ovih užasnih tragedija. Sve to se vidi svakodnevno u medijima“, rekao je Matić.
UNICEF-ove preporuke za izveštavanje o masovnim pucnjavama
U Preporukama za izveštavanje o masovnim pucnjavama koje je izdao UNICEF Srbija navodi se da odgovornim izveštavanjem o masovnim pucnjavama javnost može da se edukuje, a rizik od budućeg nasilja smanji.
Iz UNICEF-a su savetovali novinare da u tekstovima naglašavaju da većina mentalno obolelih osoba nije nasilna, da objasne da brojni faktori doprinose masovnoj pucnjavi, da iznesu činjenice o počiniocu i okarakterišitu njegovo ponašanje kao nezakonito i štetno, da se obrate stručnjacima za komentar, da budu uviđajni i oprezno koriste slike, kao i da prenesu šta porodice žrtava imaju da kažu.
Mediji često objavljivali uznemirujuće sadržaje i unosili strah
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković za sajt UNS-a kaže da su, sudeći po tekstovima o kojima je raspravljala Komisija za žalbe, najčešće kršene odredbe u Kodeksu novinara Srbije koje novinarima zabranjuju da objavljuju uznemirujuće sadržaje i unošenje straha.
„Ovakvi sadržaji su štetni pre svega za decu. Često su zloupotrebljavane emocije ljudi i njihova nedovoljna sposobnost rasuđivanja. Zloupotrebljeni su ljudi koji su bili u stanju potpunog šoka zbog tragedija, a koje su novinari ispitivali, uključujući i decu koja su u panici istrčala iz škole. Nije poštovana ni privatnost žrtava i njihovih porodica i često nije pokazan ni pijetet“, rekla je ona.
Prilikom izveštavanja o masovnim pucnjavama, dodaje, nije poštovana ni pretpostavka nevinosti osumnjičenih, a kršene su i odredbe iz poglavlja Istinitost izveštavanja, jer je bilo mnogo dezinformacija i neproverenih informacija.
Urednice „Politike“ i „Danasa“: Najvažnije je poštovati dostojanstvo žrtava
Urednice dnevnih listova „Politika“ i „Danas“, medija koji po izveštajima Saveta za štampu inače najmanje krše Kodeks, kažu da su se novinari ovih redakcija rukovodili činjenicama i vodili računa o poštovanju dostojanstva žrtava.
„Od samog početka pisanja o ovim događajima ‘Politika’ se trudila da izveštava tačno i objektivno, ali sveobuhvatno i bez senzacionalizma. Dakle, rukovodili smo se isključivo činjenicama i zvaničnim informacijama nadležnih, ne ostavljajući prostora u tekstovima za spekulacije bilo kog tipa. Uz to, prilikom obrađivanja tema povodom ova dva zločina, birali smo kompetentne sagovornike i stručnjake iz različitih oblasti kako bi javnost dobila odgovore na sva pitanja i nedoumice“, kaže urednica rubrike Društvo u „Politici“ Danijela Vukosavljević.
Trudeći se da zadovolje interesovanje javnosti, sve tekstove su, kako kaže, pisali uz uvažavanje dostojanstva žrtava i njihovih porodica, kao i ostalih posrednih i neposrednih učesnika ovih događaja.
„Istovremeno smo poštovali i prava osumnjičenih i njihovih porodica. Takođe, bili smo vrlo oprezni prilikom objavljivanja fotografija u vezi sa događajima. U tom smislu, i pet meseci kasnije, nastavili smo sa istim principom izveštavanja i analitičke obrade tema koja se tiču masovnih ubistava koja su se dogodila u maju“, ističe ona.
Trećeg maja se, ukazuje Jovana Stanković iz redakcije „Danasa“, sa masovnom pucnjavom u osnovnoj školi prvi put susrelo ne samo naše društvo, već i novinarstvo.
„U trenutku kada su stigle prve informacije o pucnjavi u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’, u redakciji „Danasa“ sam bila sa svega nekoliko dežurnih novinara i već tada smo se dogovorili da na našem portalu neće biti objavljena nijedna neproverena informacija, čega smo se držali narednih dana, pa i meseci“, priča Stanković.
Najvažnije je bilo, kako kaže, odgovornim izveštavanjem sačuvati dostojanstvo žrtava i njihovih porodica.
„U tom talasu informacija koji nas je sve zapljusnuo, pre svega od državnih organa koji su objavljivali i šta treba i šta ne treba, a onda i od medija gladnih `klikova`, bilo nam je važno da isplivamo na površinu i radimo onako kako najbolje umemo. To podrazumeva da pružimo informacije koje se ne mogu dovesti u pitanje, zovemo relevantne sagovornike i postavimo se objektivno“, rekla je Stanković.
Najviše su, kako kaže, vodili računa o poštovanju Kodeksa, koji su proveravali kad god su imali neku nedoumicu.
„Držali smo se i odluka koje smo doneli još pre nego što smo objavili prvu vest o pucnjavi u „Ribnikaru“, a među njima su da ne objavljujemo identitet počinilaca krivičnih dela, računajući i fotografije, da ne objavljujemo identitete žrtava, fotografije uplakanih roditelja i dece, niti da na bilo koji način relativizujemo zločine, i smatram da smo u tome uspeli“, rekla je ona.
