Evropska unija ima sve lošiji imidž u Srbiji pa „evropski put“ više nije adut ni građanskih partija u izbornoj kampanji. Kosovo je pak opet jedna od glavnih tema, jer desnica tu miriše svoju šansu.
Dve sedmice pred izbore jasno je da pitanje „evropskog puta“ Srbije ne igra gotovo nikakvu ulogu u kampanji. S druge strane, tema Kosova je u vrhu prioriteta te ni vlasti ne mogu da je izbegnu, iako bi htele.
Te dve stvari – da se malo priča o EU, a mnogo o Kosovu – tesno su povezane, kažu sagovornici DW.
„Na neke stvari režim naprosto ne može da utiče“, kaže istoričar i politikolog Stefan Radojković.
Pitanje Kosova je dobilo ogroman prostor u kampanji, najviše zato što SAD i EU ove godine vrše pritisak kroz niz sporazuma u Briselu i Ohridu, otvoreno govoreći da od Beograda očekuju defakto priznanje nezavisnosti Kosova, smatra Radojković.
„Oni su insistirali na francusko-nemačkom planu koji je posledično postao veoma prisutan u srpskim medijima. Takođe, odnos Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici je takav da čak i mejnstrim mediji u Srbiji tome moraju da posvete prostor“, kaže on za DW
Stara mudrost analitičara i istraživača javnog mnjenja, koja se ponavlja iz kampanje u kampanju, glasi da je prosečnom glasaču Kosovo manje bitno od „životnih“ tema – sve dok ne postane bitnije.
„Prioritet su mu borba protiv nezaposlenosti, životni standard i ekonomska stabilnost“, rekao je Aleksandar Ivković iz Centra za savremenu politiku.
„Na drugom mestu su borba protiv korupcije i kriminala, pa tek na trećem Kosovo i Metohija, osim ako ne izbije neka kriza na Kosovu. Tada raste interesovanje za tu temu“, dodao je Ivković za „Blic“.
Na velikom predizbornom skupu u beogradskoj Areni u govorima su opet najčešće pominjani putevi, pruge, stadioni, radna mesta i plate. Ali, niko od govornika, a posebno ne Vučić, nije propustio da govori o „odbrani teritorijalnog integriteta“ i tome da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova.
Prema Stefanu Radojkoviću, vlast je pogodila „skoro savršena oluja“ koja bi mogla da utiče na ishod izbora.
Prvo, rat u Ukrajini je doneo veliki pritisak, a potom inicirao i poskupljenja koja pogađaju građane. Takođe u vezi s ratom u Ukrajini traje evropski pritisak da se „reši“ pitanje Kosova.
To su, kaže dalje Radojković, desne i nacionalne stranke namirisale kao adut da poentiraju pred izbore.
ako su desne ili konzervativne partije prošle godine dobile neke glasove na pitanju rata u Ukrajini – u kojem nema nikakve uloge Srbije – onda pitanje Kosova, koje je daleko bliže, neizbežno ispliva i pored ovih životnih tema“, kaže Radojković.
„Takođe je neizbežno da je najveći deo glasača vrlo negativno nastrojen kad je neko kompromisno raspoložen za bilo kakve predloge Zapada“, dodaje on.
Mnogi posmatrači su i vraćanje bivšeg predsednika Tomislava Nikolića u kampanju Srpske napredne stranke protumačili kao način da se kolebljivim glasačima ponudi poznato patrijarhalno lice, „domaćin iz Batočine“.
Jer, sudeći po anketama, Vučić nema najbolje karte kad je u pitanju tema Kosova. Prema oktobarskom istraživanju Nove srpske političke misli (NSPM), samo 14 odsto birača veruje da je pozicija Srbije i Srba na Kosovu jača pod ovom vlašću u Beogradu, a čak 50 odsto misli da je slabija.
„Mnogi kažu da je Vučićevo biračko telo na neki način potkupljeno, ali, kako god, ono jeste ukotvljeno u desnom spektru. I kod njih postoji doza nesigurnosti povodom Vučićeve kosovske politike – suviše je nepoznanica“, kaže Radojković.
On primećuje da je čak i proevropska lista „Srbija protiv nasilja“ zauzela tvrđi stav o Kosovu. Radojković se osvrće na nedavni izveštaj DW o poseti predstavnika te proevropske liste Berlinu.
Kako je ranije pisao DW, tamo je Borko Stefanović (SSP) rekao da će ta koalicija sačuvati ustavni pogled na Kosovo i da je ne obavezuju obećanja koja je Vučić evropskim predstavnicima dao iza zatvorenih vrata.
Kao što je za nacionalni deo opozicije – a u pitanju su barem tri značajne izborne liste – Kosovo neka vrsta „zlatne koke“ u kampanji, tako su za najjaču građansku listu to pitanja nasilja, kriminala i korupcije, donekle i siromašenja građana.
EU je tema za „kamikaze“
Kako su još pre proglašenja te liste rekli izvori DW, i oni su svesni da se preteranim isticanjem Evropske unije kao cilja teško može poentirati u kampanji.
Jer, put ka EU traje predugo, a evropski političari prečesto daju podršku Aleksandru Vučiću za ovo ili ono. Posebno je stvar pikantna u trenutku kad vodeći političari iz EU otvoreno traže faktičko priznanje Kosova.
Politikolog Srđan Cvijić, dobar poznavalac Evropske unije i procesa pridruživanja, kaže da bi samo „politička kamikaza“ u prvi plan kampanje gurala pitanje članstva u EU.
„Jer, svi mediji pod režimskom kontrolom vode anti-EU i antizapadne hajke. Šta bi nekoj opozicionoj partiji donelo da i zbog toga budu razvlačeni po Vučićevim tabloidima?“, kaže Cvijić za DW.
„A sada čak EU stvarno i nije tema kampanje. Možda je to šokantno kad se pogleda spolja, ali nije. Na talonu je mnogo drugih hitnijih pitanja“, kaže, pominjući kao primere kriminal i nasilje zbog kojeg su proletos izbili masovni protesti.
Koliko je zbog odnosa zapadnih zemalja prema Kosovu, a koliko zbog režimske propagande i opšteg zamora od večnog „evropskog puta“, tek u anketama EU nikad nije stajala lošije.
Prema NSPM, svega 39 odsto građana podržava učlanjenje Srbije u EU, dok 51 odsto to odbija. Taj trend koji se pomaljao prethodnih godina, ove godine se učvrstio.
Ima li još „evropskog puta“?
Druge stvari ukazuju da zvanični Beograd praktično više i ne ide ka EU. Prema izveštaju koji je objavilo Ministarstvo za evropske integracije, od leta 2022. do leta 2023. Srbija je usvojila tek 27 odsto planiranih pravnih propisa kako bi primenila pravnu tekovinu EU.
Po dolasku SNS na vlast, u prvoj polovini 2013. godine, bilo je usvojeno čak 85 odsto propisa.
Kad se sve sabere, ne čudi kakav je status EU u Srbiji, piše novinar Boško Jakšić za „Politiku“.
„Deo odgovornosti, ne mali, pripada i Evropskoj uniji, koja podržava takvo stanje. Zapadu se jedino žuri da dođe do normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Sve ostalo je kretnja u mestu“, zaključuje Jakšić.
КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО – Скупштина Црвеног крста Србије, 25. октобра 1989. Делегати огорчени. Организација ЦК Ниша најоштрије протестује „због неразумне и недопустиве новчане уплате на име помоћи штрајкачима у време познатих збивања у Старом тргу на Косову” и тражи да „Председништво и Скупштина Црвеног крста Србије морају да утврде одговорност због овог недопустивог потеза ужег руководства ЦКС и ЦКЈ.” Извештавао сам као новинар „Политике” са ове седнице, а тадашњи руководиоци Црвеног крста, проверени Титови кадрови, вриштали су: „Не сме ништа од овога да уђе у новине!” Написао сам извештај, убачен је на прелому, али је непосредно пре штампања стигла наредба главног уредника да се текст избаци. Ипак, „и над попом има поп.” Снашао сам се, телефонирао и текст је враћен у друго издање. Афера је касније заташкана, а дебљи крај извукли су само они који су на њу указали.