Ako u ovoj borbi dobra i zla Srbija „tvrdoglavo ostaje u orbiti Rusije”, kako tvrdi Vašington post, zašto onda u Prištini uz Bila Klintona ne bi podigli spomenik i Džefriju Epstinu?
Ko zna čega je sve tamo bilo. Džefri Epstin, milijarder – osuđeni pedofil i svodnik maloletnih devojčica – zanimao se i za nacističku eugeniku i transhumanizam, „nadao se da će ljudsku rasu zasejati svojim DNK materijalom” i u tom smislu pravio i nekakve konkretne planove koji su uključivali njegov ranč u Nju Meksiku. Te se u sklopu tog nastojanja – pošto se već uveliko otkrilo i sudski utvrdilo čime se to bavi s maloletnicama – viđao i sa čuvenim fizičarem Stivenom Hokingom.
Da ne bude zabune: ovo nije vest iz neke zone sumraka – iako evidentno sve to jeste zona sumraka – već je Njujork tajms pisao o tome. Dok će londonski Telegraf dodati i da je, što se Hokinga tiče, „kontekst uznemirujući”, budući da sudska dokumenta koja su otpečaćena ovih dana pokazuju i da je podvodač Epstin hteo da plati prijateljima devojčice koju je podvodio da dokažu kako su lažne optužbe da je profesor Hoking učestvovao u „maloletničkoj orgiji”.
Šta god da je bilo ili nije bilo, ostaje činjenica da se Hoking viđao s Epstinom nakon što je ovaj osuđen zbog seksualnog eksploatisanja dece. Očigledno mu ta neprijatna okolnost nije predstavljala nikakav problem. I ne samo njemu, ništa sporno oko toga nije video ni, na primer, Bil Gejts, kome takođe nije smetalo da viđa Epstina u svojstvu osuđenog pedofila i svodnika maloletnica.
Druženje sa pedofilima
I još jedan važan podatak, kad smo kod pomenutog uznemirujućeg konteksta koji ima razna lica. Barem osam od deset Epstinovih naučnika koje je spomenuo Njujork tajms u onom tekstu o transhumanizmu, počev od samog Stivena Hokinga, istovremeno su sarađivali i sa Svetskim ekonomskim forumom iz Davosa. Kao i Bil Gejts koji je jedan od njegovih glavnih partnera.
A „tehnološki pionir” Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba je i Izabel Maksvel – sestra Gislejn Maksvel, desne ruke Džefrija Epstina koja je u zatvoru na 20 godina jer mu je pomagala u zločinima nad decom.
Dok su iz Svetskog ekonomskog foruma, kao „Globalni lideri sutrašnjice”, izašli i potonja nemačka kancelarka Angela Merkel, premijeri Velike Britanije Toni Bler i Gordon Braun, predsednik Francuske Nikola Sarkozi, dugogodišnji predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, američki ministar finansija Lorens Samers… Ni ovo nije teorija zavere nego se sam Svetski ekonomski forum time pohvalio u knjizi Svetski ekonomski forum: Partner u oblikovanju istorije; prvih 40 godina, 1971-2010.
Istom prilikom pohvalili su se i saradnjom s Bilom Klintonom. Dok britanski princ Endru, vojvoda od Jorka, evo još uznemirujućeg konteksta, pre 8 godina u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu Klausa Švaba nije bio samo gost nego i organizator jednog od događaja u sklopu foruma. I to nakon što su u javnost izašle optužbe o seksu s devojčicama u kome je posredovao tada već osuđeni Džefri Epstin. Pravi porodični prijatelji, inače, gost na balu pod maskama u zamku Vindzor na proslavi 18. rođendana princeze Beatris – starije ćerke princa Endrua – bio je Džefri Epstin, iako je mesec dana ranije protiv njega bila podignuta optužnica za podsticanje prostitucije.
Sada – zahvaljujući objavljenim sudskim dokumentima – saznajemo i da je i dotični vojvoda od Jorka učestvovao u orgijama s maloletnim devojčicama koje je Epstin priređivao za svoje prijatelje. I da ih – devojčice – Bil Klinton, predsednik Amerike, „voli mlade”.
I tako dalje, ima tu još raznoraznih gadosti koje kod normalnog čoveka ne mogu a da ne izazovu užas i duboki prezir umesto želje za druženjem. I ko zna čega još tu ima… I Klaus Švab iz Svetskog ekonomskog foruma govori o transhumanizmu na kome je radio Džefri Epstin. A pojedina imena njegovih klijenata i sada su ostala redigovana – sakrivena – pa ne možemo da se ne zapitamo ko je tamo toliko moćan da ga kriju, i da može da sakrije, kad su morali da otkriju jednog bivšeg predsednika Amerike i engleskog princa.
O misteriji Epstinovog (samo)ubistva u najstrože čuvanom zatvoru da i ne govorimo, a Taker Karlson na tu temu govori da postoji obilje dokaza da je Epstin ubijen i – što je još indikativnije – da su u prikrivanju njegovog ubistva učestvovali američka vlada i njen ministar pravde…
Ali da ne nagađamo nego da se držimo onoga što je sigurno, jer je i to više nego dovoljno za izvođenje dalekosežnih zaključaka.
Borba protiv zla
Ako se, naime, složimo, a valjda oko toga moramo da se složimo, da je seksualno zlostavljanje dece nešto najužasnije što može da se zamisli, svi koji u tome učestvuju – bilo neposredno, bilo posredno, tako što znaju za to pa im je svejedno, ili pomažu da se to prikrije – spadaju u najužasnije ljude na svetu. A pritom su svi oni iz Epstinove mreže, kako videsmo, i te kako povezani, a sasvim sigurno i mnogo povezaniji nego što može da se vidi iz citiranih javnih izvora. Ono što je, pak, ostalo sakriveno u objavljenim dokumentima samo potvrđuje da njihova zavera i dalje traje – otkriveno je samo ono što je moralo da bude, ali ne i sve što bi moralo da bude otkriveno.
Drugim rečima, Madlen Olbrajt, sa onim svojim jezivo hladnokrvnim priznanjem o smrti pola miliona dece u Iraku koja je za nju opravdana, nije bila izuzetak nego pravilo. Nije se njoj omaklo, niti se ona njima, takva, omakla. Madlen Olbrajt i Bil Klinton koji ih voli mlade – kao i svi za koje (još) ne znamo kako se zovu ali znamo šta nam rade – učesnici su istog zločinačkog poduhvata.
Svi oni su lice zla. Onaj bal pod maskama u Vindzoru ne može da ih zamaskira: borba protiv njih je borba dobra protiv zla.
Kao što je poznato, Bil Klinton je za svoje zasluge dobio spomenik u Prištini. Moguće da je to jedini spomenik pedofilu koji postoji na svetu. Ako ga posle ovoga ne poruše, a neće, mogli bi tamo spomenik da podignu i Džefriju Epstinu, kad već uklanjaju spomen-obeležje srpskim vojnicima oslobodiocima iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Dok se vojska na Kosovo ne vrati, naime, sve su ovo vrlo povezani procesi u okviru (naše) borbe protiv (njihovog) zla.
O tome je, uostalom, posvedočio i Vašington post u uredničkom komentaru u kome negoduje zbog toga što „Srbija, najveća država u regionu, tvrdoglavo ostaje u orbiti Rusije”. Umesto da, je li, bude u njihovoj orbiti koja, kao što znamo, mora da bude antiruska i da u istom dahu prizna onaj mračni pedofilski kult iz Prištine kao njihovu državu. Uz pretnju da su prema nama predugo bili popustljivi pa je možda „vreme da probaju nešto novo” kako bi nas primorali da se njihovom zlu – u ovoj borbi dobra i zla – potčinimo umesto što mu se suprotstavljamo.
Na stranu sad pitanje kako je, uopšte, Vašington post, ili bilo ko u Vašingtonu, nadležan za našu spoljnu i unutrašnju politiku pa da može da zahteva bilo šta, i da nam još i preti da bi bio ubedljiviji; uostalom, i to svedoči o njihovoj pravoj prirodi. I pokazuje zašto je, baš kao i onaj irački slučaj mrtve dece Madlen Olbrajt, i Džefri Epstin postao incident samo zato što je njegovo zlo neplanirano dospelo do javnosti. Da se to nije dogodilo, svi bi oni lepo nastavili da se druže uz nacističku eugeniku i sejanje svog DNK materijala po čovečanstvu. Počev od nedoraslih devojčica.
I baš zato je sad, valjda, jasnije nego ikad zašto na suprotnoj strani od njihove, zle, mi moramo da o(p)stanemo. U suprotnom, naime, nećemo izgubiti samo Kosovo, nego i samu dušu. Ako ima ikakve razlike između ta dva.
autor:Nikola Vrzić
Izvor: RT Balkan
