Nametnuta samoobmana
Poštovani rode, pošto nam naši, takozvani brižnici, zametnuše, ma sakriše ovu životnu lekciju, ne preostaje mi ništa drugo, nego da je pred vama prosto, jednostavno i razumljivo raspakujem i kažem: Prestanimo se lagati i obmanjivati te počnimo već jednom, otvoreno i javno govoriti istinu i to na svakom koraku i na svakom mestu i recimo sebi: Ko je KRIVAC.
Da, krivac nego šta, i to za svu bedu, jad, čemer, kao i siromaštvo, ali i za nezaposlenost, kao i ovo bezakonje i izdaju u našoj državi. Jer kad kažete država, ništa niste rekli i lažete sami sebe i sve oko sebe. Jer država su LjUDI i NAROD, koji živi na nekoj teritoriji i koja je njegova, narodna država. A za sve ono loše, što se u državnim institucijama i firmama dešava, krivi su ljudi iz naroda, koje mi biramo i dajemo im vlast i privilegije. A te ljude, kojima mi dajemo i ukazujemo povernje, nazivamo političarima, sveštenicima i prosvetnim radnicima ili sudijama, tužiocima, policajcima, kao i novinarima i vojnim oficirima. I kakvi su ti ljudi, tako će i biti na teritoriji na kojoj mi – narod, živimo.
Tako da za sva narodna stradanja, unazad jednog veka, krivi su naši vladari, političari, sveštenici, prosvetni radnici, sudije, tužioci, policajci, kao i novinari, ali i vojni oficiri. A krivi su zato, što su oni ti ljudi, koji oblikuju našu mladost, čoveka i na kraju ceo narod. Kao i našu svest, prosvećenost i kulturu, ali i sveukupno ponašanje i življenje u našoj državi. I šta su nam to oni oblikovali i dali.?: Pa laž, prevaru, mito i vezice, pljačku, podaništvo, licemerje, kao i izdaju, te nemoral na svakom mestu, a uz sve to i pohlepu, drskost, inat, neprosvećenost i bezverništvo. A pogotovo su nas naučili da pljujemo na znanje, na pamet, na selo i seljaka, kao i na radnika, a pogotovo na velemajstora i stručnjaka u svojoj struci. I povrh svog tog zla, još su nam i knjigu ogadili, tako da samo retki među nama, hoće sa knjigom da druguju i da knjige čitaju. A radi moje čiste savesti i duše, kao i objektivnosti, pre nego li dalje nastavim, moram reći i sledeću istinu: Da je u našem narodu, kao i u pomenutim profesijama, oduvek bilo časnih i poštenih ljudi, koji su bili i ostali uz narod.
Čak su se mnogi i to javno i bez ikakvog straha, borili za narod istinu i pravdu, radi čega su od pomenute banditske družine, debelo nastradali. A posle svega, do sad iznesenoga, mora se postaviti ono pravo i logično pitanje: A zašto nam to, ta pobrojana banda štetočina i izdajnika naroda i države, do sada sve uradi, ali i dalje radi.?! Pa samo sa jednim ciljem i namerom: Da njima, sa narodom, bude lakše manipulisati i vladati i na narodnim leđima, bez ikakve odgovornosti živeti i uživati. I to u svim svojim nezasluženim privilegijama i počastima, koje su radi sebe i svoga zadovoljstva domislili i između sebe podelili, pogotovo narodno blago i novac. Ali njihova pokvarenost se vidi i po zakonima koje su napravili i po kojima vladaju. I to bez ikakvog straha o njihovoj odgovornosti, za sva naša stradanja i izgibije u koje smo radi njihovog neznanja, nesposobnosti, ali i pokvarenosti upadali. Jer njih, nikada nije bila briga za narod, kao ni za teritoriju na kojoj narod živi, to jest, našu državu. A dok tu istinu rode, ne iznesemo pred sebe i prstom ne uperimo u te krivce. I ne kažemo sami sebi, da sa takvim ološem od ljudi i zločinačkim vladarima, političarima, sveštenicima, prosvetnim radnicima, sudijama, tužiocima, ali i policajcima, kao i novinarima, ali i vojnim oficirima, mi dalje ne možemo skupa, a niti zajedno da živimo. Iz prostog razloga, što sa njima, među nama, mi nikada i ništa nećemo moći, od dobroga, napraviti za sebe, svoje porodice, ali ni za narod, kao ni za državu.
Sve dok se takvih štetočina i kriminalne bande, ne rešimo. Te ih od sebe odstranimo, počistimo i iz kuće i države za sva vremena izbacimo. Te po tom obavljenom čišćenju, među nas ne vratimo istinu, pravdu, mir i slobodu! A pogotovo poštenje i uvažavanje svakog čoveka, njegov rad, znanje i pamet, a pogotovo poštenje, čast i obraz, bez kojih se ne može normalno i zadovoljno, a niti srećno živeti, ni u jednoj državi, pa ni u našoj. Koja je na našu opštu žalost, danas, u totalnom rasulu, bezakonju, bedi i siromaštvu, nezaposlenosti, ali i bežaniji mladih iz naše države i ovakve nesreće, koja je svakim danom sve veća i veća. I ako se to zlo i nesreća ne zaustavi i to od nas samih i od onog poštenog dela naroda, zadesiće nas totalna propast. A onda će za sve biti kasno i niko nam drugi, do nas samih i našeg ćutanja, a pogotovo kukavičluka i samoobmanjivanja, za tu novu tragediju, neće biti kriv.
Bez obzira koliko mi od istine bežali, kukali ili se samoobmanjivali. Jer onaj čovek, kao i narod, koji neće sa istinom da druguje, nikada neće imati sreće, mira, slobode i pravde, a niti i nekog napredka, zdovoljastva i dobrog roda u svojoj kući i državi. E, zato nam tračevi i ta sve glasnija kuknjava naroda i poštenih ljudi, i to po nekim skrivenim čoškovim ili kafanama, o toj nepravdi i zlu, kojeg nam ta pomenuta banda u državi čini, neće zaustaviti našu tragediju i propast. Kao što neće zaustaviti ni poštenu i vrednu, a pametnu mladost, da od zla, nepravde, bede, bezakonja i pomenute zločinačke bande, iz države i naše opustošene kuće, u svet beži. A pošto je sve ovo istina, na tebi je sada rode, da izneseno pljuneš, odbaciš ili širiš.
Kako bi ti neko, a ko ti je rode, drag, možda i progledao ili shvatio, šta je istina, ali i čemu ona služi, kao i šta se sa istinom može činiti i postići, ali i u šta, a i gde i do čega na kraju doći. Ako je pošten čovek ili ceo narod prigrle i sa njom, drugujući žive.
ZAVRŠIĆU SA OVOM MIŠLjU, Koju po Božijoj promisli – domisli: Ko istinu prigrli, eto mu u društvo pravde, još ako ih obe, u svoju dušu naseli, onda je takav čovek, jači od svakog ljudskog ološa, koji zlo i nepravdu, ljudima proizvode!
Autor: prof. Milosav Knežević Mile – srbski pesnik za decu i odrasle, romanopisac i književni kritičar
Izvor: Borba za istinu
