Нема разлога да се не сложимо са министром полиције, да је присуство толико малолетника међу онима који су дивљали код Бетон хале, „поражавајуће“. Уз напомену да је и раније било прилика за такву изјаву, и активности да се разлог за њу, „никад не понови“.
Слажемо се и са оним што није рекао, а није ни морао то се подразумева: да то никако није „поражавајуће“, само за полицију… Међутим, добро би било (нажалост), кад би се овим исцрпљивао списак поражавајућег, и никако само код малолетника! Има тога и код младих уопште (разуме се и код старијих и баш старих), чак и њиховог дела који се сматра елитним! Мислимо на скорашњи енергичан и масовни протест, студената Медицинског факултета у Београду.
Све што су тражили, тражили су легално и легитимно! И било би заиста поражавајуће, да падају на практичном делу испита и евентуално губе годину. Кад практичну наставу, због пандемије, нису ни имали… Али због узраста односно особина које му се традиционално приписују, посебно оног за шта се студирањем припремају, поражавајуће је интересовање искључиво за себе, и своје непосредне потребе! Или неинтересовање за друге, кад су се пре тога „огласили“? Ако не за такозване потребе друштва или његово стање и проблеме уопште или посебно Универзитета, онда бар за стање здравства пошто ће у њему радити. Сасвим конкретно, за актуално „лечење деце СМС-порукама“! Не заборавимо да је њихов протест пао у време врхунца кампање, да се малом Гаврилу омогући лечење! И да су се у њу укључили они који у Србији никад неће живети, па можда никад и не доћи. Осим ако њихов клуб или репрезентација, буду играли са нашима…
Поразно је, јер нису они било ко! Од њих се већ као одличних средњошколаца, а не само студената Медицинског факултета и будућих лекара, очекује сходно свему оном што су њихови претходници давали, а и дају не само током пандемије! Више од студената унутар Србије, од којих, поред породице, очекују само њихови наставници и газдарице… А најпоразније, надајмо се да важи само за део поменутих: ако ни себе у будућности, не виде у Србији! Не рачунајући долазак на део летовања, или долазак на породично гробље о Задушницама. За шта, као ни за поменута очекивања, никако нису сами криви односно заслужни…
