Ko provocira Srbiju?

0
955

s-300-v1Dobija na zamahu diskusija oko kupovine američkih raketa od strane države Hrvatske, sa radijusom kretanja oko 300 kilometara, kao i o neophodnosti njenih suseda (u prvom redu Srbije) da preduzmu odgovarajuće protiv-mere novim pretnjama. A te pretnje su potpuno realne. Dolaskom u Zagreb gore pomenutih raketa, ne samo da će se narušiti i bez toga krhka vojno-politička ravnoteža na Balkanu, nego će se i oštro pojačati mogućnost nekažnjive ili čak slučajne primene kako tog oružja, tako i protivraketnih sistema. Zbog toga je i samo jedan korak do pravog rata na Balkanu koji po svojim rušilačkim posledicama može da prevaziđe ne samo Balkanske ratove 1912-1913. godine, nego i sukob na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-ih godina prošlog veka.

Potpredsednik vlade Rusije Dmitrij Rogozin koji je, nalazeći se u Beogradu, već izjavio da je rusko vojno i političko rukovodstvo spremno da razmotri pitanje prodaje Srbiji odbrambenih sistema uključujući i zenitni raketni kompleks S-300. Prema rečima Rogozina, sama činjenica pojave novih sistema u zemljama-članicama NATO pakta koje okružuju Srbiju, “ne izaziva optimizam”. [http://rs.sputniknews.com/intervju/20160111/1102429280/Ekskluzivno-intervju-sa-Dmitrijem-Rogozinom.html]

Međutim, glavno pitanje je – šta je razlog da Hrvatska inicira regionalnu trku u naoružanju? Ako pogledamo na kartu Balkanskog poluostrva, postaje jasno da je upravo Srbija jedina država na koju će Zagreb realno usmeriti američke rakete. Razume se, u radijusu dometa tog naoružanja nalaze se i druge zemlje poput Slovenije i Mađarske koje se sa Hrvatskom nalaze zajedno u NATO paktu, kao i Bosne i Hercegovine u kojoj egzistira znatan broj hrvatskih opština. Međutim, videti te zemlje kao cilj hrvatskih raketa, nema nikakvih osnova.

Ostaje upravo Srbija – i tu se, sudeći po raspoloživim informacijama, radi o pokušaju SAD i NATO pakta da odigraju višepoteznu kombinaciju usmerenu na to da prinude Beograd da ne samo odustane od vojne neutralnosti, nego i da postavi zahtev za stupanje u Severoatlansku alijansu. Smisao te kombinacije-provokacije je u tome što će razmeštanje američkih raketa u Hrvatskoj neizbežno naterati rukovodstvo Srbije da reaguje. U suprotnom, sopstveni birači mogu premijeru Aleksandru Vučiću uoči izbora zadati neprijatna pitanja na račun njegove sposobnosti i odlučnosti da rešava pitanja nacionalne bezbednosti.

Da Vas podsetimo:  Arandarenko: Ljudi su najveći izvozni proizvod Srbije

Najadekvatniji odgovor Beograda na dejstva Vašingtona, Brisela i Zagreba zaista bi postalo dobijanje ruskih protivraketnih sistema. Međutim, tu može stupiti na scenu “faktor EU”. Pošto je Srbija zvanični kandidat za pristupanje toj organizaciji, Srbija u nekoliko poslednjih godina podvlači svoju lojalnost Briselu – pa tako i u veoma bolnim pitanjima za srpsku zajednicu kao što je normalizacija odnosa sa vlastima samoproglašenog Kosova. Jasno je da će rukovodstvo i EU i NATO pakta učiniti sve što je u njihovoj moći da obori rusko-srpski sporazum o isporuci zenitnih raketnih sistema, koristeći u tom smislu i pretnju kočenja pregovaračkog procesa sa Beogradom. A ujedno će srpskoj strani “nenametljivo” predložiti drugo rešenje problema sa hrvatskim raketama: stupanje u NATO kako bi se rešavala pitanja u okviru jedinstvene evroatlanske strategije. Pogotovo imajući u vidu da finansijski položaj Srbije zaista predstavlja problem prilikom kupovine ruskih sistema S-300, a NATO (i EU) mogu profinansirati one političke snage koje će postati sprovodnici njihovih interesa, pa tako i u odbrambenoj sferi.

Koliko je realan sličan razvoj događaja? Informacije kojima raspolažemo daju nam za pravo da tvrdimo da su namere Hrvatske da kupi američke rakete zaista zatekle srpsko rukovodstvo u raskoraku. A iz toga sledi da već u skorije vreme možemo očekivati polarizaciju kao javnog mnjenja zemlje, tako i različitih snaga u političkoj vrhušci, pa tako i sa ciljem ostavke vlade i sprovođenja vanrednih parlamentarnih izbora – čije je rezultate danas teško predvideti.

Uzgred, ni potpredsednik vlade Rusije Dmitrij Rogozin tokom svoje sadašnje posete Srbiji nije baš slučajno posebnu pažnju dodelio perspektivama razvoja odnosa Beograda i EU. “Srbija mora da bude oprezna kada je reč o harmonizaciji svoje spoljne politike sa EU, jer vi ovde možete dobiti Keln № 2. Zato opreznije sa tom harmonizacijom, jer će se i kod vas došljaci osećati kao gazde, a žene će se plašiti da izađu na ulicu“ – izjavio je on imajući u vidu masovne nerede u Nemačkoj poslednjih dana, uz učešće agresivno raspoloženih migranata. Rogozin je istakao da ne želi da udara na vektor srpske politike po pitanju pristupanja Evropskoj Uniji, ali je dodao da nikako ne može da se saglasi sa tim da je Evropska Unija idealna tvorevina. Potpredsednik je podsetio na svoje iskustvo rada kao stalnog predstavnika Rusije pri NATO paktu u Briselu, dodavši da “nema ništa užasnije od evropske birokratije”. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/569517289a79473e80d2f258]

Da Vas podsetimo:  Zagorka Dolovac nestala u "borbi protiv mafije"

Međutim, birokratija još nije ono najopasnije što očekuje Srbiju u slučaju nastavljanja i tim pre aktivizacije kursa na integracijama u evropske i evroatlanske strukture. Odustajanje od vojne neutralnosti i stupanje u NATO pakt automatski će zemlju pretvoriti u igračku u stranim i Srbima tuđim interesima. I tada se spisak pretnji za zemlju neće završavati sa Hrvatskom.

petar1

Petar Iskenderov

Fond strateške kulture

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime