Ko zajedno može sve?

0
137

Aklamativne izraze ljubavi režimskih medija, prvih dana neraspisane izborne kampanje, pokupio je samozvani predsednički kandidat Miloš („Metla“, vera, pa „Nada“) Jovanović, inače profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „ekspertskom“ presudom: „Čini mi se da je Cvijetin Milivojević malo zastranio! On tvrdi da nije ustavno da Vučić bude predsednik stranke i predsednik države, a to nije tačno!“

Istim povodom, još prošlog leta, nepodeljene simpatije vučićoida pobrao je i, predsednički kandidat u najavi, Vrhovnikov „Alibi opozicionar“ Boris Prvi Lepi Tadić, dijagnozom: „Nije prvi put da Cvijetin Milivojević govori neistine. Mnogo puta sam slušao šta govori. On prosto čovek ne razume i video sam da ne raspolaže faktičkim znanjem. Da biste donosili neke zaključke morate makar nešto da znate pre toga.“

Ovaj psiholog, i predsednik Srbije (i stranke, istovremeno!) u dva mandata – uz zaglušujuće sasluženje štampanih i elektronskih vučićoida – pre neki dan „političkim gluperdama“ nazvao je sve nas koji smo primetili da je ime i kampanja liste vlasti za naredne parlamentarne i lokalne izbore, još jedna protivzakonita posledica fakta da predsednik Republike, protivno Ustavu i zakonima, obavlja i funkciju „predsednika svih građana“ i šefa jedne od desetine političkih stranaka u zemlji.

Dakle, najmnogoljudnija politička partija – ona koja je, od prošlih oktroisanih izbora na kojima je, iako na njima nije ni učestvovala, ubedljivo pobedila, te kontrolisala 244 od ukupno 250 narodnih poslanika – evo, ni drugi put uzastopno, neće se takmičiti na parlamentarnim izborima!

Onomad, 21.6.2020, Srpska napredna stranka je, na izborima parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim, ilegalno trijumfovala pod lažnim imenom “Unseren Kindern – die Zukunft durch AH” ili, u slobodnom prevodu na srpski, “AV – Za našu decu”.

„Za našu decu“

A za nadolazeće parlamentarne i lokalne izbore, 3.4.2022, u propagandnom epicentru, opet (i to ne samo zbog milion puta 100 plus 100 evra), mladi i – deca! I, ponovo, lozinka “AV”; ovaj put uz odaziv: “Zajedno možemo sve!” I, opet: ni “S” od nekakve “SNS”.

Pa, divno, reklo bi se na prvi pogled: Zajedno, za – jedno! Jer, eto, i Zakon o predsedniku Republike (član 1) kaže da “predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije”.

Da, Vrhovnik jeste trenutni predsednik Republike, ali je on – u kontekstu izborne kampanje za parlamentarne izbore, istovremeno i, neustavno i protivzakonito, predsednik jedne od stranaka učesnica na izborima, a u kontekstu eventualnog učešća na predsedničkim izborima, samo jedan od potencijalnih trkača u toj trci! Dakle, on ne samo da ne odražava to “državno jedinstvo” nego ga, stavljajući “i jare i pare” na jednu stranku, gerilsku učesnicu u izbornoj trci – on to “jedinstvo”, zapravo, potkopava i ruši! Na takvu opasnost je, očigledno, mislio i kanonopisac, kada je u istom zakonu, član 9, propisao da “predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”.

Da Vas podsetimo:  OVE GODINE U KATARU, DOGODINE U PRIZRENU!

I, sada, opet, u najavi za 3. april, imamo izglednu reprizu protivustavnog čina od 21. juna 2020, kada se, kao ime i prezime izborne koalicije (“AV – Za našu decu”) pojavilo ime i prezime predsednika Republike, iako toga dana, na primer, nije bilo nikakvih predsedničkih već “samo” parlamentarnih, pokrajinskih (vojvođanskih), gradskih i opštinskih izbora. Sada imamo, već raspisane parlamentarne i deo gradskih i lokalnih izbora, kao i, za isti dan najavljene, redovne predsedničke izbore, sa realnim šansama da se na njima, u funkciji predsedničkog kandidata jedne partije i jedne koalicije pojavi protivustavni predsednik te jedne stranke, i povede funkcionersku kampanju iz još važeće fotelje predsednika Republike, kao nosilac partijskih lista jedne stranke! Uprkos članovima 111 (“predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije”) i 115 Ustava (“predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”)!

Na stranu to što je pozitivnim zakonodavstvom ove zemlje, međunarodnim konvencijama i etičkim kodeksima zabranjena zloupotreba dece u političke svrhe. Jer, prošla Vrhovnikova partijska kampanja (“AV – Za našu decu”) bila je neskrivena sugestija roditeljima, bakama i dekama da, ko god misli na budućnost svoje dece, mora da glasa upravo za tu listu, ali i indirektna poruka onima koji to, ipak, ne učine – da su uradili nešto protiv budućnosti sopstvenih potomaka.

A da priča o zloupotrebi dece u političke svrhe bude potpuna, primer je sadašnji naziv Vrhovnikove izborne liste “Zajedno možemo sve”. Proteklih smo ga godina gledali i slušali kao udarni slogan najmanje dve kampanje posvećene najmlađima: regionalne kampanje “Dečije nedelje”, pod pokroviteljstvom Unicefa, kao i kampanja za poboljšanje uslova života i ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Uostalom, ovu životnu devizu imala je i Helen Keler, američka književnica koja je, budući i sama od rođenja slepa i gluva, ceo svoj život posvetila pomaganju ovoj kategoriji ljudi: “Sami možemo učiniti malo, zajedno možemo učiniti puno.”

U međuvremenu, da vidimo, može li predsednik Republike (kao javni funkcioner), uopšte, ako bi se poštovao Zakon o sprečavanju korupcije, da bude, recimo, ne samo “ime i prezime” već i “alfa i omega” (samo i ekskluzivno) jedne stranačke liste? U članu 50 (članstvo i funkcija u političkom subjektu) stoji:

Da Vas podsetimo:  O NACIONALNOM POMIRENJU

“Javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima, ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.

Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.

Javni funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.

Javni funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje tih javnih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore.”

Ovde je sve kristalno jasno svakome ko ume da pročita svih 30 slova i tu nikakve priručne, slugeranjske “pravne ekspertize” nisu potrebne. Prosto, predsednik Republike, po Ustavu i zakonima, u praksi je, obavljajući paralelno i partijsku funkciju, u permanentnom sukobu interesa!

Usput, dve godine javno podsećam – a da me niko nije demantovao – da je, podmećući mu moto kampanje “AV – Za našu decu”, “neko smestio Zeki Rodžeru”, tj. predsedniku naše države i njegove partije. To mu je što mu je. Za ovom vlašću ostaće rep da je, na nelegitimnim i nelegalnim izborima 2020, pobedila lista koja se nazvala “originalom falsifikata” propagandne poruke Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke sa izbora u martu 1936. godine – “Unseren Kindern – die Zukunft durch AH”. Pri čemu su A i H inicijali Adolfa Hitlera.

Ali, da ispravi novu prekrađu krađe vezanu za najnovije ime ove liste koja se, očigledno, iz nekog razloga, stidi imena Srpske napredne stranke – Vrhovnik još ima vremena. Institucionalni slogan ponovo je “pozajmljen” od “levičara”, doduše, ovaj put ne od onih, nemačkih, već od onih, naših bivših komunističkih!

Da Vas podsetimo:  Brutalno ruše beogradsko zdanje staro 100 godina, umešan i Zvonko Veselinović

“(Titovim putem, poruka je mladih Jugoslavije!) Zajedno možemo sve!” – uzviknula je poslednja nositeljka zadnje “Štafete mladosti”, učenica petog razreda iz Gnjilana Rejmonda Broćaj, predajući je, 25. maja 1987, na Stadionu JNA, predsedniku Saveza socijalističke omladine Jugoslavije Hašimu Redžepiju. Istu poruku uzviknula je na srpskom i albanskom. (Za mlađe naraštaje: Ovom opelu Danu mladosti prethodila je “šabačka čivija i valjevska podvala” kreativaca iz slovenačke neformalne umetničke grupe u kojoj je bio i bend “Leibach – Neue Slowenische Kunst”, koji je na konkursu za poster proslave pobedio kopijom nacističkog plakata Nemca Riharda Klajna. Na originalnom plakatu, mišićavi arijevac drži baklju I zastavu sa kukastim krstom, s tim da su to oni zamenili jugoslovenskom trobojkom sa petokrakom, a nemačkog orla golubicom mira.) Slogan sleta bio je „Upalite svetlo”.

Daleko bilo, poruka je bila zlokobna: ovim je simbolično počeo raspad one velike Jugoslavije.

Mogu kvazikumovi Vrhovnikove izborne liste da se vade i na to da reč o srpskom prevodu one etiopske poslovice (“Kada pauci tkaju zajedno, mogu vezati lava!”). Fakat je i da je, na onom znamenitom mitingu, pred zdanjem Savezne skupštine, početkom 1989, tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Raif Dizdarević uskliknuo nešto što je zvučalo amharski (službeni jezik Etiopije), a što se u prevodu na, tada oficijelni, srpsko-hrvatski, klicalo: “Kao Jugoslavija, mi smo jaki, bez Jugoslavije mi smo nula.“ Na kraju krajeva, da je vizionarima u propagandnom štabu Es-en-esa falilo inventivnosti, dokaz je i činjenica da je „(SDS i ti) – Zajedno možemo sve“ bio zvanični slogan Srpske demokratske stranke na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini 2016. godine.

“Masa često ne može da odoli grmljavini moćnih simbola, koji ne moraju biti istiniti, ali koji diraju u najosetljivije strune potreba i požuda, osobito kad se nađe u teškim stanjima neizvesnosti, straha i bede. U tim danima ljubav prema bližnjima zamenjuje se odanošću prema organizaciji.” – napisao je Đuro Šušnjić u svojoj knjizi “Ribari ljudskih duša – ideja manipulacije i manipulacija idejama”.

Zato sam, posle “AV – Za našu decu”, ovoga puta očekivao neku kreativniju Es-en-es kampanju vernosti, odanosti i zaklinjanja, npr. na tragu one pobedničke strofe malog Zorana iz Markovićevog filma “Tito i ja”: “Pitate me da li volim Tita ?… tužan legnem ja u kasne sate / sklopim oči i mislim na Tita / rekao bih tada da me neko pita / njega volim više od mame i tate

https://cvijetinmilivojevic.blogspot.com/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime