Koga nerviraju grafiti „KAD SE VOJSKA NA KOSOVO VRATI…“

Kao požar grafit sa natpisom „Kad se vojska na Kosovo vrati„, širi se već neko vreme gradovima širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, pa sve do Rusije. Naravno, i grupa mitrovačkih patriota uzela je učešće u ovoj akciji, pa je u centru grada, na zidu bivšeg „Stoteksa“, osvanuo isti natp

Pored svega, pred ogromnim brojem ljudi, uz baklje i zastave, orilo se „da se vojska, majčice, na Kosovo vrati“ na koncertu za KiM u Herceg Novom. Orio se isti refren i na tek završenom saboru u svetski poznatoj Guči. I na nedavnoj utakmici Crvene zvezde i Fiorentine prolamao se sever Marakane istim stihovima. Ali nekima taj slogan smeta, a grafit bode oči.

Baš zbog takvih oglasila se navijačka grupa „Delije”:

„Ideja u koju mi, kao najobičniji srpski narod (ne ‘desničari’, ne ‘ultra desničari’, ne bilo kakva izmišljena definicija), verujemo, jeste ideja mira u kojem želimo da živi naš narod. Naša želja i molitva ‘da se vojska na Kosovo vrati’ jeste naša želja da i srpska deca mogu da se igraju na reci Bistrici, a ne da obeležimo dve decenije od pogibije Ivana i Panta. Dva dečaka iz Goraždevca kupala su se tog vrelog letnjeg dana sa drugom srpskom decom kada ih je pokosio smrtonosni rafal„…

S druge strane, u beogradskom Medija Centru, udruženje „Krokodil“ održalo je konferenciju za medije povodom, kako navode, „značajnog porasta broja grafita sa porukama govora mržnje u javnom prostoru i pratećih sadržaja na društvenim mrežama koji pozivaju i slave nasilje, rat i genocid”

U proglasu ovih NVO se kaže da je „svaki grafit iscrtalo preko pedeset ljudi okupljenih uglavnom oko navijačke grupe Delije Sever, a poruke koje pozivaju i slave nasilje, rat i genocide pratile su ove akcije i širile se društvenim mrežama… Takođe, na javnim Telegram i Tik Tok nalozima objavljivane su fotografije izrađenih grafita, lokacija ali i sadržaj koji se odnosi na tri tačkice nakon ispisa “Kad se vojska na Kosovo vrati…” (“Kad se vojska na Kosovo vrati svaki Šiptar, svaki Šiptar dobro će da plati”).“

Očigledno je da natpisi, murali, grafiti i pevanje na stadionima i koncertima ne odgovara jedino nevladinim organizacijama kojima je zajednički imenitelj da su na zapadnom platnom spisku. Smeta im koncert Baje Malog Knindže u Čalmi jer se na njemu vijore zastave Srbije i pevaju patriotske pesme. Smeta im srpska zastava na zidu jedne mitrovačke mesne zajednice, posle na protestu povodom toga, protestu u organizaciji Demokratske stranke i Đilasovog SSP-a, mašu zastavom Albanije.

Još kada je svojevremeno aktivistkinja Aida Ćorović fizički napala mural na uglu Njegoševe ulice u Beogradu, pokušavajući da se, bacajući jaja na sliku Ratka Mladića obračuna sa pozitivnim mišljenjem Srba o svom generalu, jasno je bilo da nevladine organizacije finansirane sa Zapada i zidovi u Srbiji nikada više neće živeti u miru. Ovi ljudi su alergični na sve što imalo „miriše“ na Srbe i srpstvo, a naročito na „najskuplju srpsku reč“, odnosno Kosmet. Bilo kakve izraze patriotizma oni ovih dana označavaju kao profašističke i ratnohuškačke.

Pošto su njihove molerske akcije – poput one kada je na Slaviji prekrečen grafit sa pomenutim stihom iz narodne pesme – do sad bile kontraproduktivne, aktivisti su rešili da se okanu kanti i četki.

Rečenica „Kad se vojska na Kosovo vrati„, koja je u potpunom skladu sa Rezolucijom 1244 (i predviđa vraćanje srpske vojske i policije na Kosmet), nije zbog toga postala manje glasna. Srbi citat i dalje ispisuju i zato su od nevladinih organizacija i počašćeni poređenjem sa „nacistima“.

Navijačka grupa „Delije Sever“ na svom Telegram profilu, optužila je jednu od pomenutih NVO da prikuplja novac za neonacističku jedinicu „Azov“ u Ukrajini. Tvrde Delije da je zadatak NVO da svaki oblik rodoljublja označe štetnim, pa poručuju da se baš na ovom primeru pokazuje „agresija za koju oni i slični dobijaju velike količine novca od raznih fondacija iz sveta„, kao i laži i manipulacije „gde srpsku omladinu koja se bori za svoj ugroženi i obespravljeni narod na Kosovu i Metohiji pokušavaju da stave u kontekst nekakvih ekstremista i ratnohuškača„.

Zbog čega je, međutim, stih narodne pesme „Ječam žnjela Kosovka devojka“, izazvao toliki revolt civilnog sektora?

Malo ko može da uoči razlike u osnovnoj poruci koja se može čuti od ovih NVO i od, recimo, Besnika Bisljimija, Kurtijevog savetnika. Pitate li civilne aktiviste ili predstavnike kosovskih Albanaca o grafitu „Kad se vojska na Kosovo vrati„, odgovor će i kod jednih i kod drugih biti kvalifikacije po matrici „nasilje“ i „mržnja“. Narodu koji živi od svog rada, a ne od donacija od inostranstva, „Kad se vojska na Kosovo vrati“ postala je nova krilatica i simbol da „Kosovska bitka još traje”.

Kosmetski Albanci ali ni NVO koje rade u Srbiji, znaju i ne kriju to da takozvano „Kosovo“ uveliko radi na stvaranju vojske za koju Kurti otvoreno kaže da je nastavak nekadašnje OVK, terorističke organizacije odgovorne za pokolj i progon sropskog i nealbanskog stanovništva iz naše južne pokrajine. Prozapadna organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, poručuje da bi to isto, na etničkom čišćenju Srba zasnovano „Kosovo“ – trebalo da dobije stolicu u UN.

Setimo se da je svojevremeno ova „Inicijativa”, zajedno sa pomenutim udruženjem „Krokodil“, za neprijatelja proglasila i jednu epsku ličnost – Miloša Obilića, čiji su mural u Beogradu takođe prekrečili.

Ne samo to, već u svom saopštenju nevladine organizacije potpuno netačno sugerišu da nakon rečenice „Kad se vojska sa Kosova vrati i napoji konje na Sitnici“ sledi deo „Svaki Šiptar, svaki Šiptar dobro će da plati“. U pesmi se zapravo kaže „Kad se vojska na Kosovo vrati i napoji konje na Sitnici…“, dok poslednja strofa govori da je povratak armije „u slavu Boga velikoga i časnoga krsta Hristovoga„.

Poruka pesme ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’ jeste da vojska koja dolazi na Kosovo mora da bude hrišćanska vojska, da se pridržava hrišćanskih vrednosti, što nikako nije u suprotnosti sa ljudskim pravima.

Ovaj vid izražavanja političkih stavova u javnom prostoru koji je neka vrsta protivljenja ultimatumima koji stižu sa Zapada i izražavanje „opštenarodnog uverenja“, direktno iritira i taj deo NVO sektora.

Zapadne sile ultimatumima, sve manje kroz pregovore pokušavaju da otmu našu južnu pokrajine, a to direktno izaziva bunt među mlađim generacijama, a jedan od vidova izražavanja su i ovi ispisani grafiti i murali. Srpska vojska će se vratiti na Kosovo jer je to istorijski zavet koji je u našem narodu postojao još iz vremena robovanja Turcima i Austrougarima. I od propasti srpske srednjovekovne države do 1912. godine, svaki Srbin je znao da će jednog dana vojska da se vrati na Kosovo.

Mladi srpski rodoljubi koji crtaju ove murale žele da na taj način izraze svoju viziju patriotizma i načela u koja veruju. Nevladine organizacije nemaju svoje ideje i idole koje bi crtali po muralima. Oni prekreče, pljuju, gađaju jajima, prosipaju farbu… I tu stanu…

Možda bi trebalo da probaju da nacrtaju Džozefa Bajdena, Hilari Klinton, Medlin Olbrajt, Džordža Soroša, pa da vide reakciju naroda.