Zbogom ljubavi prema voljenoj ženi, muškarcu,zemlji,pa i oružju …!Po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti koji je Srbija usvojila više se ne rađaju muška i ženska deca!

Naše sudbine, naša sloboda, naš pravni sistem, način ostvarivanja i zaštita našeg nacionalnog identiteta, sa kulturom, statusom porodice, jezikom, pismom i religijom više nisu pod našom kontrolom.

Advokat Milenko Radić upozorava na „Priručnik za prevenciju rodno zasnovanog nasilja“ po kome se „Ljudi se ne rađaju kao muško i žensko, već uče da budu dečaci i devojčice koji će odrasti i postati muškarci i žene“, uz napomenu da „pol“ označava jedan deo naše biološke i anatomske građe a da je „rod“ društveno konstruisana definicija žene i muškarca“.

Razgovarao: Milorad Antonić

„Gledam pored mene sedi moja voljena žena. Ona kao i ja prati zbivanja, informisana je o svemu. Ona kao i ja upoznata je zna da od 1. juna 2021. godine žena više nije žena, kao biološki pol ili ženski rod, a ni muškarac više nije biološki pol ili muški rod. Postali smo „genders“, sa društvenim karakteristikama. Ona kao i ja biološka žena može sada da se izjasni da je žena, a može da se izjasni i da je muškarac, da je ponovo žena, da je trans, da je fluidna, da je neutralna itd. Ista prava garantovana su i biološkim muškarcima. Šta da radim,ako joj priđem,šta će mi reći? Možda će pomisliti da sam postao žena…“, pita između ostalog čitalac ovog portala. Ali problem je mnogo veći i složeniji. Na tu temu razgovaram sa advokatom Milenkom Radić .

Da bi vam ga predstavili u pravom svetlu njegove borbe protiv gore pomenutog, ne samo našeg, već uopšte civilizacijskog zla, podsećam vas da je advokat Milenko Radić podneo Višem sudu u Beogradu tužbu protiv Vlade Srbije zbog toga što mu nije dostavila javno dostupne informacije u vezi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i Zakonom o zabrani diskriminacije.“Našaredakcija objavila je da je advokat Milenko Radić, MINISTARSTVU PRAVDE BiH, Sarajevo, podneo Zahtjev za slobodan pristup informacijama u kome između ostalog traži objašnjenja:…“U izjavi za Tanjug stoji da je “Advokat Milenko Radić izjavio da je rodno senzitivni jezik podelio struku i javnost, zato što je, kako kaže, to jezik za koji ne postoje rečnici, gramatika, pravopis, šifrarnici i kadar koji bi to sproveo i koji je pod prinudom prihvaćeno iz inostranstva, a da se nisu stvorili uslovi u Srbiji za njegovu primenu.”

Advokat Milenko Radić se u poslednje vreme, mada je njegova advokatska karijera podugačka nametnuo kao advokat naroda .

Advokati su zanimanje koje je uvek predstavljalo progresiju, avangardu. Ali je i na udaru. I građanstva i vlasti. Istovremeno je i zanimanje koje je i vlasti i građanstvu dobro došlo. Kako Vi vidite činjenicu da ste rado viđeni i u narodu i u vlasti ? A vlast i narod često ne duvaju u istu tikvu!

„Ne znam da li sam rado viđen kod građana, ali kod vlasti sigurno nisam nikada. Vlada i Narodna skupština su uzrok svih pravnih problema.

Problemi bi bili manji kada bi Ustavni sud Srbije svoje nadležnosti obavljao savesno, efikasno i u skladu sa propisima, kao što to čine npr. Poverenik za informacije od javnog značaja, Nacionalni prosvetni savet i ZUOV, od kada smo ostvarili saradnju. Obavljajući više od 40 godina advokatske i prevodilačke delatnosti, naša Kancelarija susretala se sa brojnim propisima i odlukama, posebno vezanim za ostvarivanje identitetskih ljudskih prava u Srbiji. Nailazeći na propise i odluke, za koje smo smatrali da su od opšteg interesa, obraćali smo se ustavnim sudovima Srbije, Jugoslavije, Hrvatske, Crne Gore i Republike Srpske. Za tih 40 godina, drastično se promenio način komuniciranja i osvajanja političkih i ekonomskih interesa. Naši propisi postali su bezvredni, a o našoj slobodi i samostalnosti najviše tekstova može se naći u nacionalnoj istoriji.

Advokatima, sudskim prevodiocima, sudskim tumačima, notarima, sudijama, tužiocima otežan je, ili onemogućen, rad zbog nejasnih propisa. Za primenu našeg Ustava, zakona, „standarda kvaliteta udžbenika“, jezika, rečnika, gramatike i pravopisa, postala je merodavna primena samo jedne, i to nejasne, engleske reči „GENDER“ koja je stvorila „džender ideologiju“.

Od 1. juna 2021. godine žena više nije žena, kao biološki pol ili ženski rod, a ni muškarac više nije biološki pol ili muški rod. Oni su već treću godinu postali „genders“, sa društvenim karakteristikama. Biološka žena može sada da se izjasni da je žena, a može da se izjasni i da je muškarac, da je ponovo žena, da je trans, da je fluidna, da je neutralna itd. Ista prava garantovana su i biološkim muškarcima.

Da su Ustav, naši zakoni i briga o nacionalnim identitetskim pitanjima postali neobavezujući i zbunjujući za advokate, sudske prevodioce, notare, sudije i sl., navode se tri primera:

Primer 1. U cilju obrazovanja, vaspitanja i informisanja, Ministarstvo prosvete, UN WOMEN, UNICEF … izdali su „Priručnik za prevenciju rodno zasnovanog nasilja“ od 98 strana. Već na samom početku Priručnika, autori i izdavači konstatuju da deca do punoletstva nisu ni muškog ni ženskog pola, zaključujući: „Ljudi se ne rađaju kao muško i žensko, već uče da budu dečaci i devojčice koji će odrasti i postati muškarci i žene“, uz napomenu da „pol“ označava jedan deo naše biološke i anatomske građe a da je „rod“ društveno konstruisana definicija žene i muškarca“

Primer 2. Nakon održanih izbora 21.06.2020. godine, Predsednik Aleksandar Vučić je 15.10.2020. godine najavio ponavljanje izbora za početak 2022. godine. Trinaest dana kasnije (28.10.2020.), Narodna skupština uprkos bojkotu opozicije, usvojila je odluku o formiranju Vlade Ane Brnabić. Tom prilikom Ana Brnabić je predložila osnivanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, sa Gordanom Čomić na čelu. Osnovni zadatak Vlade bio je, da se do kraja 2021. godine, a pre održavanja ponovljenih izbora početkom 2022. godine, usvoje: Zakon o rodnoj ravnopravnosti – Law on Gender Equality, dopune Zakona o zabrani diskriminacije, sa predviđenim novčanim kaznama zbog neprimenjivanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, i da se usvoji Zakon o istopolnim brakovima.

Primer 3. Dva meseca pre usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Ministarstvu se obratio „Dečiji fond Ujedinjenih nacija – UNICEF“ sa predlogom da se definicija pojma „rod“ redefiniše i da glasi: „rod označava društveno određene uloge, mogućnosti, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce uključujući i međusobne odnose muškaraca i žena i uloge u tim odnosima koje su društveno određene zavisno od pola“. Ministarstvo, Vlada i Narodna skupština prihvatili su bez primedbi predlog „Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija – UNICEF“, pa je taj predlog je postao sastavni deo Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Tako je, usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti 20.05.2021. godine, prestao da važi Zakon o ravnopravnosti polova sa viševekovnom podelom na muškarce i žene kao biološke pojmove i polove.

Od tog trenutka, pol i rod više nisu isto. I dalje postoje dva biološka pola, ali i više desetina ravnopravnih „rodova“ ili „rodnih identiteta“ koji nastaju prostom izjavom pojedinca. A kako će se pojedinac izjasniti, kom od mnoštva rodnih identiteta pripadaju, zavisi od toga kako se u kom trenutku oseća. Izjavu, bez bilo kakvih štetnih posledica, mogu stalno da menjaju za razliku od Nemačke, i nekih drugih zemalja, gde se samo jedanput godišnje može menjati to opredeljenje.

Žene mogu da se izjasne da su muškarci, da su ponekad muškarci a ponekad žene (fluidni), da su neutralne, da su trans i sl. Muškarci takođe imaju ista prava, mogu da se izjasne da su žene, da su ponekad muškarci (fluidni), da su neutralni, da su trans i sl.

Na taj način, običnim izjavama, prestaje primena odredaba Ustava, menja se i poništava naš vekovni identitet (kultura, jezik, pismo, religija, tradicionalna porodicu itd.) U školama i bibliotekama vrši se popis i otpis zastarelih knjiga, odnosno knjiga koje nisu pisane nepostojećim „rodno osetljivim jezikom“ itd.

„Dženderska ideologija“: Ustav, može promeniti i nekoliko lica

„U steno zapisnicima Narodne skupštine je zabeleženo kako su, bez bilo kakve javne diskusije, ostvarene i kako su se stvarale istorijske promene, kasno uveče na dan usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o izmenama Zakona o zabrani diskriminacije 20.5.2021, godine:

Izvodi iz steno zapisnika:

Gordana Čomić:„Pol je lično svojstvo. Ne možete da birate pol. Rod je društvena kategorija i promenljiv je i menja se. To je pravo mog identiteta. Reč rod sadrži i reč žena i reč muškarac, zato što se radi o rodnoj ulozi, jednog ili drugog pola. Ako ja odlučim da se ponašam drugačije, niko nema pravo da me zbog toga diskriminiše…“

Govoreći o rodno osetljivom i rodno senzitivnom jezik, Gordana Čomić navodi:

„Jedino se Odbor za standardizaciju srpskog jezika i pita…Čim Odbor izradi katalogizaciju nastavaka za ženski rod, odmah stavljamo u zakone sve.. da li-ica, škinja, svi oni nastavci o kojima odlučuje Odbor za standardizaciju srpskog jezika.

Dakle, dva zakona pred vama (misli na Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije) su zakoni na koje je Srbija samu sebe obavezala još pre skoro pet godina…

Ne tera vas Evropa da donosite zakone o rodnom identitetu, kao što vas tera Evropska unija da donesete zakone o istopolnim zajednicama“

Đorđe Komlenski, narodni poslanik:

„Koliko je meni poznato, 2015. godine odustalo se od ovakvog naziva zakona, jer je vladin Sekretarijat za zakonodavstvo ukazao tadašnjem tekstopiscu ili eventualno predlagaču zakona da Ustav ne poznaje kategoriju rodne ravnopravnosti. Koliko ja znam Ustav se nije promenio…

– Imam i jedno pitanje, kategorija roda je prilično nedefinisana. Ja sam pokušavao da se raspitam i nekako sam došao do nekog broja od sedamdesetak mogućih rodova…

– Šta će se desiti ako se recimo desi da transrodni muškarci u zatvoru zatraže da budu smešteni u ženski paviljon … zatraže da se bore u karateu, džudou, plivanju, tenisu, kik-boksu sa ženama??!“.

– Pet meseci kasnije, prilikom usvajanja Strategije za rodnu ravnopravnost od 2021. do 2030. godine, Vlada je 14.10.2021. godine saopštila:

„Vizija koja se ostvaruje Strategijom je rodno ravnopravna Republika Srbija u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta ravnopravni, imaju jednaka prava i mogućnosti za lični razvoj, pružaju ravnopravan doprinos održivom razvoju društva i preuzimaju jednaku odgovornost za budućnost“.“

„Nedugo zatim, Vlada je proglasila 27. oktobar kao „Dan rodne ravnopravnosti“, a 20.04.2023. godine donela je i Odluku o obrazovanju Saveta za rodnu ravnopravnost, koji čine svi članovi Vlade, na čelu sa Anom Brnabić.

Javnost je tada obaveštena da se Srbija nalazi na 19. od 156 mesta na svetu po rodnoj ravnopravnosti, da je dobila moderan, krovni zakon koji će omogućiti ženama i muškarcima jednake uslove, da će neki drugi zakoni morati da se menjaju zbog tog zakona itd. Na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, čiji je Predsednik bila Zorana Mihajlović od 2014. do 2021. godine, stajalo je saopštenje: „Mihajlovićeva: Rodna ravnopravnost je jedan od uslova rasta nataliteta“.

Već kako to Zakon utvrđuje, „rodna ravnopravnost“ se ostvaruje primenom „rodno osetljivog jezika“, za koji ni do danas ne postoje rečnici, ne postoje gramatike, ne postoje pravopisi, ne postoji nastavni kadar i sl.

Ostvarivanje „rodne ravnopravnosti“, primenom „rodno osetljivog jezika“, je obezbeđeno obavezujućim usvajanjem godišnjih planova i programa rada na ostvarivanju „rodne ravnopravnosti“ i podnošenjem obavezujućih izveštaja o ostvarivanju „rodne ravnopravnosti“ (čl. 16‑19. Zakona). Zaprećene su novčane kazne do 2.000.000 dinara kao i kazne zatvora do 5 godina za nepostupanje poz zakonu.

 

Zakon je obavezao sve organe javne vlasti i sve poslodavce sa više od 50 zaposlenih ili radno angažovanih da, pod pretnjom kažnjavanja, svake godine moraju da naprave plan ostvarivanja i zaštite rodne ravnopravnosti i da moraju da imenuju lice stalno zaduženo za sprovođenje tog plana – koje pre imenovanja mora da prođe proceduru rodne obuke.

Po isteku svake godine, svi obveznici moraju da naprave izveštaj o ostvarivanju tih planova, moraju da navedu eventualne probleme u ostvarivanju tog cilja, razloge zašto eventualno nisu ostvarili predviđene planove, koliko su planirali a koliko utrošili za to sredstava i sl.

Postoji najmanje 9.531 takvih obveznika-poslodavaca, koji su dužni da takve izveštaje pošalju Ministarstvu do kraja godine. Nakon analize tih izveštaja, Ministar Žigmanov je dužan da ih pregleda i da u narednom periodu pošalje izveštaj Vladi Ane Brnabić.

Polazeći od saznanja da donošenje tog Zakona nije bio uslov za pristupanje Srbije EU, da se njime unosi potpuni pravni haos i da su njime stvoreni uslovi za brisanje našeg viševekovnog nacionalnog identiteta – na dan stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti (1.6.2021.) podneli smo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba tog zakona, Zakona o zabrani diskriminacije i Krivičnog zakonika u delu koji predviđaju novčane kazne do 2.000.000 dinara i zatvorske kazne do 5 godina, kao i za ocenu ustavnosti pojma „rod“ iz Zakona o potvrđivanju Istanbulske konvencije. Od Ustavnog suda zatražili smo da otvori javnu raspravu, obzirom da ista nije održana, i odlaganje primene do okončanja postupka. Ni do današnjeg dana Sud nije doneo odluku, a prema nezvaničnim informacija to neće ni učiniti.

Naši poverioci i vlasnici naših sudbina su tu,u našim džepovima,spavaćm sobama

Razlog za nepostupanje Suda možda je i taj, što je Ana Brnabić još 29.04.2021. godine obavestila javnost: „Zakoni su u potpunosti u skladu sa Ustavom i našim društvom, našom otvorenošću“ dodajući „da duboko veruje da su ti akti u duhu tradicije našeg naroda“, koji je, kako kaže „uvek bio otvoren i tolerantan“.

Naš je utisak, da se naš pravni sistem raspada, da više nije pouzdan i da više ne predstavlja osnov za pravnu sigurnost.

Manja se Ustav, stvaraju se uslovi da ga ubuduće može promeniti i nekoliko lica, propisi se namenski tumače, nema garancije da će sudske odluke biti zasnovane na ustavnim zakonima i sl. Osnov za usvajanje propisa, a time i odluka, postaje „dženderska ideologija“,ostvarivanje „rodne ravnopravnosti“ primenom nepostojećeg, obavezujućeg „rodno osetljivog jezika“. Napomene radi, Vlada Republike Srpske je dvadeset godina ranije, još 2001. godine, prisiljena da donese Odluku o osnivanju „GENDER CENTRA Republike Srpske“ pri Vladi Republike Srpske, na teret budžetskih sredstava. Bez učešća ovog džender centra, u Republici Srpskoj nije moguće napraviti nacrt ili predlog bilo kog propisa.

Tako je članom 37. Zakona utvrđena obaveza da se, najdalje do 20.05.2021. godine, sprovede korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, dok je članom 44. Zakona utvrđena obaveza od 20.05.2024. godine za medije: sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.

Ratovi su postali suvišni i nepotrebni. Sada se menjanje nacionalnih identiteta i pljačke država, banaka i pojedinaca obavljaju kompjuterima, kompjuterskim virusima, investicionim fondovima, kreditima, denominacijama, stečajima banaka, inflacijama, društvenim mrežama, strateškim ugovorima i njihovim aneksima, zatvorenim tenderima i sl.

Ono što nije postignuto ratovima, sada može da se postigne upotrebom engleskih pojmova sa prikrivenim značenjem i pogrešnim prevodom, kao što su: gender „rod“, gender identity „rodni identitet“, gender equality „rodna ravnopravnost“ i gender sensitive language „rodno osetljiv/senzitivan jezik“.

Reč „rod“ u srpskom jeziku vekovima je identitetska reč koja ima značenje „srodstva“ – genetske (krvne), biološke i identitetske povezanosti određenih osoba, kao npr.: “srpski rod“ u srpskoj Himni, roditelj, porodilja, porodica, porod, roditi, novorođenče, praroditelji, porodični život, narod, rodoljublje, rodoljubivost, krvno srodstvo, rodoslov, rodonačelnik, ženski rod, muški rod itd.

Iako se nalaze daleko od nas, i ne poznajemo se, naši poverioci i vlasnici naših sudbina su tu, u našim džepovima, našim spavaćim sobama. Poznaju sve naše navike, svaki naš korak, znaju kako ćemo glasati, i još im plaćamo da nas prate preko mobilnih telefona, televizora, uređaja instaliranih na otkupljenim baznim stanicama, platnih kartica, popunjavanjem obrazaca za prinudno vakcinisanje, davanjem podataka na aerodromima itd.

Umesto da pruža zakonsku i ustavnu zaštitu, na osnovu dugogodišnjeg iskustva imamo utisak da je Ustavni sud produžena ruka vlasti i da je najveći pojedinačni krivac za zadržavanje neustavnih propisa, kao i za donošenje i primenu neustavnih i nezakonitih propisa, kojima se odlučuje o našim sudbinama.“

Vi ste se veoma jakim pravnim argumentima i, reklo bi se, primenom logike zdravog razuma suprotstavili Zakonu o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji. Da li je to borba sa vetrenjačama?

„Ne, to nije borba sa vetrenjačama. Zavisi šta ko očekuje od neke akcije. Uloga advokata, Poverenika za informacije od javnog značaja, uloga opozicije i sl. ima efekta. Pokretanjem nekog postupka, čak i kada nije izvestan pozitivan efekat, može se doći do korisnih informacija za advokate, a i za medije koji mnoge informacije na taj način saznaju i plasiraju. Tako se menjamo svi. Odluke se sve više mogu donositi između odsutnih lica, izvan proklamovane procedure, u tajnosti, u ovalnim i drugim kabinetima, na jahtama, u hotelskim sobama.

Analizirajući razliku između Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o ravnopravnosti polova, iz objašnjenja vlasti može se steći utisak da se i jedan i drugi odnose na žene i muškarce, i da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen kako bi se ženama omogućila veća ravnopravnost sa muškarcima, kroz njenu veću vidljivost i kroz korišćenje ženskih naziva za zanimanja, titule, profesije i sl.

Pravljenjem nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, neko je, umesto pojma GENDER“ (kao što je to npr. u Zakonu o ravnopravnosti spolova BiH) u naš Zakon o rodnoj ravnopravnosti namenski stavio pojam „rod“, bez bioloških – i sa društvenim karakteristikama. Takav pojam ne postoji, niti je ikada postojao u našim rečnicima (Vuka Stef. Karadžića iz 1852. godine, Matice srpske, Rečniku SANU, rečnicima Instituta za srpski jezik SANU…)

Bez osporavanja i iznošenja mnoštva detalja u vezi sa ovim zakonom, situacija bi bila drastično gora. Ne bi bili stavljeni van snage „standardi kvaliteta udžbenika“ koji su bili predviđeni kao osnova za pravljenje „džender“ udžbenika, ne bi bili povučeni udžbenici iz biologije sa rodnim sadržajem i sl. Zaustavljena je Vlada u nasilnoj primeni neustavnog i štetnog propisa. To ne znači da su odustali od svoga nauma, ali za sada im to ne polazi za rukom. Prema raspoloživim informacija, Ustavni sud je svestan neosnovanosti i neustavnosti propisa. Pod velikim je pritiskom da inicijative za ocenu ustavnosti odbaci ali je to isuviše teška odluka sa dugoročnim posledicama po njih i po vlast.“

Da li je takav utisak i u odnosu na pravdu i pravo? U dugogodišnjoj praksi Vi ste verujem, kao i narod, osetili dominaciju političke misli nad pravdom i pravom? Kako u takvom miljeu vidite svoju profesiju? Poniženu, neuvaženu ili uzvišenu, baš zato što je neka moć kao što je vlast protiv ?

„Da, politika ima presudan uticaj na organizaciju sudova, na izbor sudija i na donošenje njihovih odluka. Ne tako davno advokati su štrajkovali skoro pola godine. Vlast uopšte nije reagovala. Nijedno društvo ne želi da ima advokate. Desetinama godina favorizuju se službe prave pomoći pri opštinama kako bi zamenile advokate, Notarima se daje deo advokatskih poslova. Advokati ne mogu biti notari itd.“

Federaciji BiH ste uputili gore citirani Zahtjev za slobodan pristup informacijama u kome između ostalog ukazujete „da su dosadašnji Visoki predstavnici UN za BiH, uključujući i Kristijana Šmita (nelegalnog „Visokog predstavnika UN za BiH“) neovlašćeno suprotno zakonima, osnovima ustavnog uređenja, Ustavu BiH, Aneksu 10 itd. uzurpirali nadležnosti Parlamentarne skupštine BiH, Narodne Skupštine Republike Srpske, izborne volje, odnosno volje birača na referendumu u cilju promene odredaba Dejtonskog sporazuma, čime su napravili pravni haos sa nesagledivim štetnim posledicama,“. Da li je to borba sa vetrenjačama?

„Ne, to nije borba sa vetrenjačama. Zavisi šta ko očekuje od neke akcije. Istina je, da naše sudbine, naša sloboda, naš celokupni pravni sistem, način ostvarivanja i zaštita našeg nacionalnog identiteta, sa kulturom, statusom porodice, jezikom, pismom i religijom više nisu pod našom kontrolom.

Nadležnosti Republike Srpske takođe su ugrožene. Odlukama visokog predstavnika ili pogrešnim ili namenskim odlukama i propisima organa BiH, ili Ustavnog suda BiH, i postojeće nadležnosti Republike Srpske se uzurpiraju, bez postojanja pravnog leka. Velike probleme, čak i presudne, prave i Srbi, sudije i tužioci, kada primenjuju neustavne propise, npr. Šmitove. To čine jer nije lako napustiti status i veliki prihod.

Primeri:

Kosmet ili Palestinci u Gazi itd.

„Pitanja koja smo postavili nemačkim državnim institucijama u vezi statusa Šmita, ili u vezi obnavljanja spaljene Narodne biblioteke Srbije i biblioteke SPC, sa najvrednijim identitetskim knjigama, ostala su bez odgovora. Tim povodom, nedugo potom, Kancelarka Merkel imala je sastanak sa Predsednikom Vučićem i tom prilikom je obećala petsto hiljada evra za obnovu porušene i spaljene Narodne biblioteke.“

Pozitivno pravo je ono pravo koje važi u jednoj državi, regulisano aktuelnim, važećim propisima. Ono je obavezno pravilo društvenog ponašanja koje stvarno važi u jednoj državi i čije nepoštovanje povlači za sobom državnu sankciju. Ali često se baš u državi dešava kršenje pozitivnog prava. Kakve su tu šanse advokata?

„Nekada je u Americi korišćena izjava, da argumenti sa pištoljima imaju veći učinak. Srbija, Makedonija, Republika Srpska, Crna Gora itd, imaju pozitivno pravo. Međutim primena tog prava ne zavisi od stručnosti advokata, već od evropskih funkcionera, za koje nema podataka i ne zna se ko ih je, kada, po kojim kriterijumima izabrao i postavio na te funkcije.“

Da li između pravde i pozitivnog prava vremenom nastaje neizbežan nesklad npr. usled evolucije društvenog života i statičnosti pisanih pravila pozitivnog prava?

„Evolucija društvenog života i statičnost pisanih pravila mogu vremenom da deluju na nesklad pravde i pozitivnog prava. Međutim, problem je nesklad koji je prisutan prilikom usvajanja nametnutih propisa, ili namenske primene propisa usklađenih sa trenutnom pravom.“

Ima primera da pravo i pravda nisu isto, da li su to one situacije kada zakon propisuje kaznu za neko delo, ali ta kazna može biti nerazmjerna težini samog djela i ne odražava pravdu u potpunosti. Npr. gladan čovek ukrade komad hleba i biva kažnjen na isti način kao i neko ko ukrade određenu svotu novca da bi kockao.

„Pravda odavno nije više ni u bukvarima, ali borba ne sme izostati. Prema jednoj od latinskih definicija, pravda je konstantna i permanentna želja da svako dobije svoje pravo.“

Neki kažu da ima stvari koje su zakonski dopuštene, ali to nije moralno ili etički ispravno, kao npr. slučajevi da političari imaju pravo na “bijeli hljeb”, odnosno novčano primanje nakon završetka mandata, ali je generalni stav javnosti da to nije pravedno. Radnici u privredi to nemaju.

„Danima slušamo od kandidata za poslanike, odbornike, funkcionere javnih preduzeća, ambasadorska mesta i sl. da to nije pravedno. Po osvajanju vlasti kriterijumi se menjaju.“

Može li se za pravdu danas reći da je ona jedna moralna ideja?

„Pravda je moralna ideja, koja se prilagođava ličnim interesima nakon sprovedenih izbora. Poznat je sukob nemačke pravne misli, tzv. jus-pozitivizam, po kojem može da se donese bilo kakav zakon, koji svi moraju bespogovorno da poštuju. I francuske pravne misli o prirodnom pravu, koja se nastavlja na Rimsko pravo (ius gentium), po kojoj se svaki zakon mora meriti u odnosu na pravdu, i nije dovoljno da je samo donet. Trijumf prirodno-pravne misli imamo i na Nirnberškim procesima protiv nacista, kada nije prihvaćena odbrana da su postupali po naredbama, odnosno propisima i sl.“

Šta reći na kraju ovog iscrpnog razgovora, šta misliti na putu u željenu ličnu i porodičnu budućnost, kako će se osećati budući mladi roditelji radujući se prinovi, bila ona muško ili žensko, svesni činjenice da po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, nisu ni muško ni žensko.

Meni, poznajući srpsku istoriju, kulturu, nacionalnu svest i snagu sve liči na zbogom ljubavi prema voljenoj ženi, muškarcu,zemlji,slobodi,pa i oružju…!

————————————————-

dr JohnW. Money bio je prvi doktor koji je 1955. godine utvrdio da „pol“, sa biološkim atributima i karakteristikama ponašanja, razlikuju muškarce od žene. Godine 1966. u SAD je popularisao pojam „rodni identitet“. Osnovao je i Kliniku za rodni identitet John Hopkins u Baltimoreu (the John Hopkins gender-identity clinic in Baltimore) za promenu rodnog identiteta, dokazujući da su deca po rođenju rodno neutralna.