Na dva paketa direktne pomoći građanima, Srbija će potrošiti čak milijardu evra. Kakav je efekat do sada imao „novac iz helikoptera“, a kakav će imati „novac iz drona“ koji se očekuje?
Kad već dajemo, daćemo na veliko, rekao je prošle godine, sredinom marta, tadašnji američki predsednik Donald Tramp i američku privredu i građane prvi počeo da zasipa gomilom para. Dva puta su Amerikanci prošle godine dobili keš, direktno na račun. Prvi put 1.200, a drugi put 600 dolara. Ovih dana novi američki predsednik Džozef Bajden lansirao je novi, još izdašniji paket, pa će Amerikanci dobiti još po 1.400 dolara.
Amerika nije jedina zemlja na svetu koja je ekonomske posledice koronavirusa lečila milijardama. Sa čak 13 nula piše se broj koji pokazuje koliko je globalnu privredu koštala pandemija. Nevidljivi koronavirus svet je koštao 20.000 milijardi dolara. Tu je, osim direktnih uplata za građane, uračunat i novac koji je dobila privreda. I taj iznos predstavlja čak četvrtinu ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda celog sveta stvore za godinu dana.
Za nas su to toliko velike pare da bi Srbiji, na primer, pri ovom nivou BDP-a, trebalo više od četiri veka da taj novac zaradi.
Odakle nama pare
Samo desetak dana posle Trampa, već krajem marta 2020. godine, i Aleksandar Vučić je najavio da će se posledice koronavirusa na privredu lečiti milijardama.
„Mi smo našli još para“, rekao je predsednik Vučić 31. marta 2020. godine u studiju Televizije Prva.
Pre potpitanja, studijom se prolomio smeh novinarke Jovane Joksimović.
„Odakle nama pare, predsedniče?“, pitala je kasnije.
„Imamo mi pare“, odgovorio je predsednik i prvi put upotrebio termin „novac iz helikoptera“, i najavio da će svaki punoletni građanin Srbije, koji to bude želeo, od države dobiti po 100 evra.
Veliki deo Srbije tada je prvi put čuo termin „novac iz helikoptera“. Reč je o starom receptu ekonomiste Miltona Fridmana za oživljavanje privrede. Zamislite da se novcem kao iz helikoptera zasipaju građani i privreda, objašnjavao je Fridman još 1969. godine. Ideja kreatora takve ekonomske politike je da se te pare potroše na kupovinu domaće robe, kako bi privreda živnula i kako bi se na kraju podstakao ekonomski rast.
Kada je lansiran prošlogodišnji paket, očekivalo se da će on budžet Srbije koštati 520 miliona evra. Na kraju je, ipak, ispao nešto skuplji i koštao je 600 miliona evra (72 milijarde dinara), jer je interesovanje građana bilo veće. Za besplatnih 100 evra ukupno se prijavilo 6,1 miliona građana Srbije. To znači da je „novac iz helikoptera“, odnosno direktna uplata na račun građana činila 10 odsto ukupne prošlogodišnje državne pomoći privredi, koja je lane iznosila više od šest milijardi evra.
Ovih dana ministar finansija Siniša Mali najavljuje nove tranše „novca iz helikoptera“ za građane Srbije. „Prvih 30 evra biće u maju, drugih 30 evra u novembru, dodatnih 50 evra za penzionere u septembru, a u junu će 60 evra dobiti svi nezaposleni“, rekao je Mali za RTS.
Kako može da se vidi iz predloga rebalansa budžeta, koji je upravo stigao pred poslanike, ovogodišnji paket (uključujući i novac koji će dobiti penzioneri), budžet će koštati oko 450 miliona evra. A ceo aranžman, računajući i novac koji će dobiti privreda, biće „težak“ dve milijarde. To znači da će ukupna pomoć koju su od početka pandemije dobili srpski građani i privreda (kroz tri paketa) dostići čak osam milijardi evra, što je više od 17 odsto srpskog BDP-a.
Besplatan novac je kredit
Ipak, Fiskalni savet prošle godine oštro je kritikovao isplatu 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije. Njihov stav se nije promenio ni ove godine. U najnovijoj oceni rebalansa budžeta ističu da će se za ovu meru potrošiti 0,9 odsto BDP-a (oko 450 miliona evra), a njen mogući efekat na privredni rast Srbije u najboljem slučaju je svega 0,1 do 0,2 procentna poena.
„Prvi problem s ovom merom je to što mi nemamo taj novac u budžetu“, kaže Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta. „Svi poreski obveznici će se prvo zadužiti, sa kamatom, da bi im se ta sredstva isplatila. Dakle, ovo nije besplatan novac, ovo je kredit koji svi uzimamo da bismo te pare potrošili.“
S druge strane, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, tvrdi da je mera apsolutno legitimna u Evropi: „Donele su je zemlje koje su imale prostora da je donesu, koje su imale takve finansije da mogu da je priušte, a da ne naruše makroekonomski okvir i ne prodube minus u budžetu. Mi smo jedna od tih zemalja i mogli smo da donesemo tu meru zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju smo sproveli 2015. godine. Dakle, ne samo da ne treba kritikovati tu meru, nego treba da budemo ponosni što smo bili u mogućnosti da te mere primenimo.“
Međutim, Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta smatra da činjenice, nažalost, pokazuju da je ova mera „skupa i neefikasna“. „Ona je popularna, naoko je lepa, ali nažalost kad se pogledaju dokazi, to nije dobra mera ekonomske politike. Mi smo vladi preporučili da od te mere odustane, međutim ona se opet u rebalansu ponavlja i imaće slične minimalne efekte kao što je imala i prošle godine“, ubeđen je Brčerević.
Ivan Nikolić podseća da je cilj mere bio da se poveća likvidnost na tržištu, a da se, sa druge strane, kroz pomoć preduzećima, očuvaju radna mesta. Podaci pokazuju da smo mi to postigli, tvrdi Nikolić.
Dinarski primarni novac u sistemu 2020. godine iznosio je 734 milijardi dinara, što je znatno više nego prethodne godine (584 milijardi dinara). Prema zvaničnoj statistici, stopa nezaposlenosti 2020. godine je smanjena i iznosila je devet odsto. Prethodne 2019. godine bila je 10,4 odsto. Broj zaposlenih se sa 2,10 povećao na 2,14 miliona.
Nije 100 evra za svakoga
Za dugogodišnju ekonomsku novinarku Vesnu Kostić, koja je donedavno radila u Svetskoj banci, odgovor na pitanje o efikasnosti ove mere nije tako jednostavan. Ova kriza se od svih drugih razlikuje po tome što je pogodila i ponudu i tražnju, i zato države sada moraju parama da intervenišu na obe strane – da pomažu i privredi i stanovništvu, smatra Kostićeva. Ona ipak misli da kreatori ekonomske politike nisu dobro kalibrirali ovu meru.
„U smislu da oni najbogatiji ne bi trebalo da dobiju te pare. Amerika daje pomoć u gotovini pojedincima koji zarađuju do 75.000 godišnje ili paru koji zarađuje do 150.000 dolara godišnje. To su u Americi relativno velike plate. Dakle, postoje neka ograničenja“, navodi Kostićeva i dodaje da tom merom ni u Srbiji nije trebalo obuhvatiti viši srednji sloj stanovništva i bogate. „Ali ja mislim da naša država ni nema podataka o tome kolika su ukupna primanja domaćinstva tako da, sa stanovišta ciljanja posebnih grupa stanovništva to i nije bilo izvodljivo“, kaže Kostićeva.
Ali, ako smatrate da ovaj novac stimuliše potrošnju da li onda mislite da je važno da se i vi prijavite za ovaj novac da ga dobijete, pitali smo našu sagovornicu.
„Ne mislim da je važno, da se ja prijavim, jer spadam u višu srednju klasu“, kaže Vesna Kostić. „Moja potrošnja je već dovoljno velika, taj novac ne bi uticao na moju potrošnju“.
Jeste koristili prošle godine taj novac, interesovalo nas je.
„Ja sam sada penzioner i meni je to automatski leglo na račun“, odgovara Kostićeva. „I mislim da to nije bilo u redu što je i meni taj novac legao na račun“.
Ali, to je kredit koji ćete i vi vraćati, podsetili smo našu sagovornicu. „Pa šta? To ne bi uticalo na moju potrošnju, jer su moji prihodi u okviru moje potrošnje. I ja mislim da nije trebalo da taj novac dobijem“, kategorična je Kostićeva.
I ostale sagovornike pitali smo da li su prošle godine uzeli 100 evra od države.
Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta kaže da mu je neprijatno da o tome govori, jer taj novac uplaćuje u humanitarne svrhe: „Podignem i uplatim onako kako sam mislio da je država trebalo da uradi. A na kraju ću ja to i vraćati tako da to mi je imalo najviše smisla“, odgovara Brčerević.
Ivan Nikolić kaže da se za taj novac prošle godine nije prijavio. „Ali to zaista nema nikakve veze sa ekonomijom. Niti su pojedinačni slučajevi po bilo kom pitanju relevantni za kreatore ekonomske politike. Važna je ekonomija kao celina“, kaže Nikolić.
Raste izvoz, ali uvoz raste brže
A razmišlja li prosečan Srbin o ekonomiji kao celini? I šta prosečan Srbin uradi kad dobije 100 evra? Da li tim parama kupi domaću robu ili robu iz uvoza? I da li su o tome mislili oni koju su ovu meru smislili? Jer, Srbija više uvozi nego što izvozi. Prošle, krizne godine, izvoz je iznosio 17, a uvoz 22,9 milijardi evra. Dakle, za razliku od Amerike, od koje smo ovaj recept prepisali, a koja je izvozna privreda, Srbija je uvozno orijentisana ekonomija.
„Toliko smo uvozno orijentisani da nam uvoz značajno pada, a izvoz raste, pa po tom osnovu imamo nikad povoljniji rezultat u pogledu salda spoljnotrgovinske razmene“, kaže Ivan Nikolić.
A šta kaže statistika? Prošle, krizne godine, izvoz je pao za 2,7 odsto. Uvoz je pao više, 3,8 odsto. Istina, sve do 2020. godine, izvoz je konstantno rastao. Ali, ipak nije rastao po stopama većim od izvoza. Na primer, 2019. godine izvoz je porastao 7,7 odsto, a uvoz 8,9 odsto. Sličan trend bio je prethodne, 2019. godine. Minus u spoljnoj trgovini prošle godine iznosio je 12,7 odsto. Što je manje nego prethodne, 2019. godine, kada je iznosio 13,8 odsto, što je ipak znatno više nego 2016. godine kada je bio jednocifren – 9,9 odsto.
U jednom od svojih izveštaja Fiskalni savet, međutim, piše da je isplata 100 evra mnogo opteretila budžet – 72 milijarde dinara, odnosno oko 600 miliona evra, što je 1,3 odsto BDP-a.
„Ono što smo mi dobili u računici jeste da se prošle godine od 72 milijarde dinara, koje smo uložili i koje smo dali u potrošnju, svega oko sedam milijardi vratilo u budžet kroz povećanje poreza“, kaže Danko Brčerević. „Da je to dobra politika, masovno bi se radilo. Ali to ne radi praktično niko u Evropi. Koliko sam ja upoznat, u Sloveniji su dali neselektivno vaučere koje su oni mogli da koriste za domaći turizam, a u Albaniji su dali 400 evra samo zaposlenima.“
Vesna Kostić smatra da je Fiskalni savet možda „promašio temu“ kad ovu meru kritikuje: „Oni su u pravu kad kažu da pare ne treba davati svima ako je cilj ove mere da se pomogne siromašnima. Ako ta potrošnja ide u dobra koja su proizvedena u ovoj zemlji, onda ta potrošnja podstiče privrednu aktivnost i to je svakako opravdana mera u ovoj situaciji.“
Šta se, međutim, dešavalo sa potrošnjom i da li je država ovom merom ostvarila ono što je planirala? Rebalansom budžeta iz aprila prošle godine bilo je planirano da prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV), koji zapravo predstavlja porez na potrošnju, dostignu 565 milijardi dinara. Na kraju godine, podaci o izvršenju budžeta pokazuju da je ostvareni rezultat, ipak, bio niži od planiranog. Ukupni prihodi države od PDV-a iznosili su 549 milijardi dinara, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
„Novac iz drona“
Nije, ipak, Fiskalni savet jedini koji ovu meru kritikuje. Bečki institut za međunarodne ekonomske studije ovu meru opisao je kao kontroverznu, jer je 100 evra prošle godine građanima uplaćeno pred izbore.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da to ne može biti argument: „Pa evo i ove godine imamo tu istu meru, a nećemo imati izbore sada, nego dogodine. I evo u Americi je sad novi predsednik Džozef Bajden doneo novu meru koja je još izdašnija, pa kako to može da se pripiše nekim izborima“, pita Ivan Nikolić.
Novinarka Vesna Kostić saglasna je sa ocenom da Bajdenovoj administraciji, kojoj je to jedna od prvih mera, ova mera ništa politički ne znači u ovom trenutku. „Bajden to radi zato što su ga tako savetovali njegovi ekonomski savetnici“, kaže Kostićeva.
Na drugoj strani, Danko Brčerević ističe da je Amerika koja je potpuno neuporediva sa Srbijom. „Amerika je najveća svetska ekonomija, koja štampa svoj novac i zadužuje se u svojoj valuti. A čak i ona to ne radi na način na koji to radi Srbija. Prvo, Amerika ne daje novac svima, tamo najbogatiji ovaj novac ne dobijaju. Drugo, Amerika daje više onima koji imaju više izdržavanih lica, tako da tu postoji velika progresivnost. To kod nas nije slučaj, mi dajemo i bogatima i siromašnima“, ističe Brčerević.
Naravno, mi ne možemo da se merimo sa Amerikom po veličini i strukturi privrede, ali sa stanovišta mera ekonomske politike koje se primenjuju u nekim okolnostima možemo da se merimo, tvrdi Vesna Kostić. Na pitanje da li baš iste efekte mera može da ima i u Amerci i i kod nas, jer smo mi, za razliku od Amerike uvozno orijentisana ekonomija, Kostićeva kaže: „Iznenadili biste se kad biste znali da Amerikanci dosta uvoze, tako da neće to samo njihovu privredu da podstakne, već će podstaći i neke druge.“ I dodaje da Amerika izdvaja 14 odsto BDP-a za ove mere.
Uz to, Kostićeva napominje da jeste činjenica da se Amerika u svetu nalazi u izuzetnoj poziciji, jer je dolar rezervna valuta: „Svaki dolar koji se nalazi u vašem ili u bilo čijem džepu je besplatan kredit američkoj državi. To je zajam na koji ni ne plaćaju kamatu, a sve svetske transakcije idu u dolarima. A Amerikanci imaju mogućnost da štampaju novac. U tom smislu su oni superiorni i u povoljnijoj poziciji kad je o makroekonomskoj politici reč.“
Ipak, i u Americi ima onih koji oštro kritikuju ove mere. Pa tako bivši ministar finansija Lari Samers upozorava da inflacija u Americi raste i da zbog sipanja velike količine para američka ekonomija može da se pregreje. „Novac iz helikoptera“ kojim se preplavljuje privreda može da izazove inflaciju kakvu nismo videli za života, upozorava Samers.
„Da, ali sa druge strane imate i Pola Krugmana koji je isto tako nobelovac i koji kaže da se američka privreda neće pregrejati“, smatra Vesna Kostić. „I drugo, njihova centralna banka ima mogućnost da kalibrira tu kamatnu stopu, tako što će, ako dođe do nekog pregrejavanja, oni samo podići kamatu i malo usporiti te trendove.“
Danko Brčerević napominje i da Amerika nema evropski zdravstveni sistem: „U situacijama povećanog troška za zdravstvenu zaštitu Srbija budžetske transfere Republičkom fondu za zdravstvenu zaštitu povećava, a Amerika mora da daje novac ljudima. I naravno, ona je najveća svetska ekonomija. Kada ona daje novac, njoj se taj novac ne odliva, već ostaje u zemlji“, dodaje Brčerević.
Ipak, za razliku od prethodnih kriza, ni Americi ni celom svetu novac ne preliva. Uprkos velikim količinama para kojima je zatrpana globalna privreda, svetska ekonomija je prošle godine bila u padu od 3,5 odsto. Ali se ova kriza razlikuje i po tome što je prvi put savetovano radnicima da ne rade i da ostanu kod kuće. Pare iz helikoptera se u krizama daju da bi radnici i privreda radili, a sada su pare poput drona direktno stizale na račune preduzeća i radnika koji, zbog pandemije, nisu mogli da rade. Zbog toga mnogi u svetu ovaj novac sada zovu „novac iz drona“ (drone money).
A kad se dron spušta na zemlju, lišće ne poleti uvis istom silinom kao kad sleti helikoper. Isto je i sa privrednim rastom. Distanca koja je ubijala virus ubijala je i ekonomiju, a „novac iz drona“ samo je sprečavao dublji privredni pad. Da bi privreda dobila ovu bitku, virus mora da izgubi. Tek tada „novac iz drona“ ekonomiju može da povuče uvis. Silinom helikoptera.
Izvor: Novi Standard
