Kome je zasmetao srpski voz?

2
1141

vozDok EU grozničavo pokušava da predskaže buduće spoljnopolitičke vektore nove administracije u SAD i da razradi sopstveni odnos prema njima – na Balkanu je ponovo očigledno zamirisalo na barut. Pokušaj rukovodstva Srbije da uspostavi železničku komunikaciju sa svojom pokrajinom Kosovo, naišao je na izuzetno negativnu reakciju Prištine. Hašim Tači, predsednik samoproglašenog nezavisnog Kosova, „zamolio“ je po sopstvenom priznanju, kosovsku policiju da zaustavi „po svaku cenu“ voz koji je dolazio na Kosovo. [www.gazetaexpress.com/en/news/president-thaci-orders-serbian-train-be-stopped-from-entering-kosovo-171874/]

Prema podacima zapadnih medija, Tači je naredio da se specijalne jedinice pokrenu ka administrativnoj granici Kosova, sa ovlašćenjima da primene silu i blokiraju kretanje voza 14. januara. [www.rbc.ru/politics/15/01/2017/587bd1429a794761ec905a84]

Beograd je, sa svoje strane, takođe odgovorio oštro. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je upozorio da je spreman da izda naređenje o ulasku vojske na Kosovo, ukoliko se pojave pretnje po život i bezbednost srpskog stanovništva u pokrajini. [www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2594392/nikolic-pristina-pogazila-nekoliko-sporazuma-iz-brisela.html]

„To nije naš rat, no, mi ćemo poslati armiju ako je to neophodno za zaštitu Srba od pretnji ubistvima. Mi ćemo pobediti i to neće biti prvi put“ – izjavio je Nikolić na konferenciji za štampu.

A premijer Srbije Aleksandar Vučić je istakao da su kosovske vlasti, prema njegovom mišljenju, odreagovale „suviše oštro“, pošto „voz nije tenk“. Ipak, šef srpske vlade je bio primoran da izda naređenje za povratak voza (koji je u tom trenutku stigao do oblasti Kosovske Mitrovice) nazad u Beograd – na mesto polaska. [www.gazetaexpress.com/en/news/serbia-s-train-is-returning-to-belgrade-171879/]

Da bi se bolje shvatio značaj te akcije koju je rukovodstvo Srbije preduzelo – doslovno u punom skladu sa odlukama OUN i sporazumima koji su pre par godina dostignuti sa Prištinom uz posredovanje EU – treba podsetiti da je voz iz Beograda trebalo da bude prvi železnički putnički voz koji se posle 1999. godine uputio na Kosovo – to jest, skoro za dvadesetogodišnji period. I nesumnjivo, u objektivnom planu, sličan korak se u potpunosti uklapa u okvire politike uzajamnih odnosa Beograda i Prištine, na kojoj tradicionalno insistira Brisel.

Da Vas podsetimo:  Direktor Er Srbije ima rekordnu platu iz državnog budžeta, a vodi najvećeg gubitaša

Međutim, kako je pokazala sadašnja situacija, taj zahtev važi samo za Srbiju. Vlasti Kosova daju prednost dejstvima koja polaze isključivo od sopstvenih interesa, fobija i kompleksa. Zato su dolazak voza, koji je bio obojen bojama nacionalne zastave Srbije i ukrašen slikama ikona iz srpskih pravoslavnih manastira, oni doživeli praktično kao vojni upad. I umesto da smire strasti, svojim pozivima su praktično zaoštrili situaciju do krajnjih granica.

Sa druge strane, od Prištine se u sadašnjim okolnostima nije mogla ni očekivati drugačija reakcija. Mnogo važnije pitanje predstavlja reakcija Evropske unije. A u Briselu su odlučili da radije praktično zatvore oči na sve što se desilo. I to daje osnova da se EU postavi nekoliko neugodnih pitanja.

Prvo pitanje: u kakvoj su vezi pretnje Hašima Tačija i drugih kosovskih lidera da će primeniti vojnu silu protiv voza, koji prvi put stiže u region pokrajine, sa odredbama Briselskih sporazuma koji Srbima koji žive u tom rejonu pružaju pravo da samostalno održavaju društveni poredak, u cilju upravo sprečavanja oružanih incidenata?

Drugo pitanje: zašto se u odnosu na Kosovo ne primenjuje čak ni ta tehnička metodika uspostavljanja transportnog saobraćaja, koju je Evropska unija primenila u odnosu Beograda i Sarajeva? Jer je još u decembru 2009. godine između Srbije i Bosne i Hercegovine bio uspostavljen putnički železnički saobraćaj – skoro 15 godina posle krvavog etno-građanskog rata u BiH. Sa beogradske železničke stanice tada je krenuo voz koji je imao tri vagona i koji je bio obojen doslovno plavo-žutim bojama zastave BiH. Tada su u Briselu pozdravili tu činjenicu i obećali da će i dalje pružati podršku normalizaciji odnosa između donedavnih neprijatelja. No, vidimo da je takva odlučnost kada je u pitanju Kosovo, nekuda nestala.

Da Vas podsetimo:  Milionski ugovori za javno osvetljenje iz 2020. godine

Treće pitanje: na koji način EU uopšte namerava da postigne realno ozdravljenje odnosa između Beograda i Prištine, ako danas Brisel nije u stanju da im predloži (kao i Balkanu u celini) bilo kakav razuman program delovanja – da i ne govorimo o realnim perspektivama evrointegracija. Otvaranje ili zatvaranje balkanske maršrute za izbeglice – eto, šta danas u suštini interesuje Evropljane kad je u pitanju Balkan u celini i Kosovo posebno. Jasno je da takva situacija objektivno provocira nacionalističke snage da pokušaju isprovocirati „vakuum u vlasti“ u Evropi, pomnožen sa nesigurnošću u buduće spoljnopolitičke prioritete Vašingtona – koji je od starta bio jedan od ključnih arhitekata kosovske nezavisnosti.

Pogotovo što pitanje rešavanja problema izbeglica sa Balkana, blago rečeno, nije baš dosledno tretirano – pa tako i od strane Nemačke, koja je praktično nametnula drugim zemljama-članicama EU sistem nacionalnih kvota za prihvatanje izbeglica i migranata. Prema podacima nemačkih medija, tu zemlju je tokom 2016. godine (samo po zvanično datim podacima) dobrovoljno napustilo otprilike oko 55 hiljada migranata – koji su prethodno dobili od nemačke vlade finansijsku pomoć. Prema informacijama federalnog resora po pitanjima migranata, većina onih koji su rešili da se vrate u otadžbinu – jesu ljudi sa zapadnog Balkana, pre svega Albanci (između 15 do 20 hiljada), koji su daleko iza sebe ostavili izbeglice iz haosom zahvaćenog Iraka. Suština jednostavne operacije pod nazivom „vrteška“ ogleda se u tome što, kako ukazuje časopis Süddeutsche Zeitung, «migranti, koji su napustili Nemačku dobrovoljno, nisu pod zabranom ponovnog ulaska u zemlju“ – iz čega sledi da mogu ponoviti proceduru, ne plašeći se deportacije. [www.sueddeutsche.de/politik/fluechtlinge-freiwillige-rueckkehr-statt-abschiebung-1.3311238] A ujedno- umnožavati sopstveni kapital i uvlačiti u proces nove mase ljudi.

Da Vas podsetimo:  Ustavni sud: Neustavni pojedini delovi zakona o porodiljskim naknadama

Slična situacija u uzajamnim odnosima EU i Balkana nije se pojavila od juče. Svih poslednjih godina stalno opada interesovanje Brisela prema tom regionu i tamo očuvanim čvorovima međudržavne, međunacionalne i međukonfensionalne napetosti. Međutim, bar na rečima, evropska diplomatija je uspela da očuva krhko spokojstvo na Kosovu, Makedoniji, Bosni i Hercegovini. Sada je, izgleda, paraliza EU već postala nepovratna. I to je najvažnija i najopasnija posledica incidenta sa srpskim vozom, koji je blokiran na Kosovu.

Petar Iskenderov

www.fsksrb.ru

2 KOMENTARA

  1. Kosovo je Srbsko je mozda natpis na slovackom jeziku jer oni nemaju jednacenje suglasnika, pa tako kazu srbsko liga, srbski jezyk itd…

  2. Hm,hmm.. ako je ovo „srbski voz“..javno,drzavno dobro,onda mora da se uvede i „albanski voz“..za,ostale drzavljane Srbije, koji zive na Kosmetu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime