Na pitanje iz naslova, šalterski službenik železničke stanice u Kosovskoj Mitrovici, radoznalom putniku, nagnutom ka otvoru šaltera, umorno je odgovorio:
– Taj voz kasni u polazu, iz Beograda, oko 20 godina… Možda i 50 godina… Ili više, ko će ga znati?
– A, kada će da stigne?
– Ja sam zadužen za kašnjenja, a po odogovor kada će da stigne voz, morate preći na drugi šalter. Eno, tamo je red!
Tako je to, nekako, sa tim našim novim državnim vozom, oslikanim ikonama i ornamentikom srpskih manastira sa Kosova i Metohije.
Časnim vozom!
I tako je, nekako, sa ministrima našim, kao sa onim šalterskim službenicima: jedan šalje Časni voz iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu, drugi ne zna ni da je otišao, treći ne zna ko ga je ”brendirao”, četvrti zna da će taj voz, koliko sutra, saobraćati od Kraljeva preko Požege do Užica…
Samo je Marko Đurić, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju, izgleda, znao dokle voz neće da ide, pa je sišao već na stanici Topčider! Njegov savetnik, Miloš Vacić, koji mu nije savetnik, stigao čak do Raške i na tamošnjoj stanici napustio voz, a saputnicima poručio: ajte sad vi dalje…
Časnim vozom.
Sa svetiteljima i svecima srpskim vozdignutim iznad novih, udobnih sedišta…
I sa sišavšim ”mašinovođom”, velečasnim Markom Đurićem!
I znamo već: ”Mnogo je brz i prek,” a mogao je, lepo, da kaže kako je sišao u Topčideru da tetki odnese lek, a njegov savetnik Vacić sišao je u Raškoj kako bi se vratio da Đurićevu tetku posavetuje kako da popije lek.
Osim što će sada početi da obilazi Srbiju (kao da Kosovo nije Srbija!?), ovaj Časni voz sa porukom na dvadesetjednom jeziku da je Kosovo Srbija, imaće i spasiteljsko-pomiriteljsku misiju između države, koja je rada da Crkvi naplaćuje poreze, i Crkve, koja nije rada da državi plaća poreze!
Rešenje je, izgleda, zajedničko: pokretna, takoreći leteća crkva, poput onih epskih koje su ispred Turaka zulumćara letele u nebo i selile se sa brda na brdo…
Pa neka ih stignu poreznici, ako mogu!
Kao i svako genijalno rešenje, i ovo ima svojih mana:
Kako će Časni voz bez zvonika? Ako ga sagrade, zapinjaće o svodove tunela! Možda zvonici na stanicama da se podignu?
Hoće li se u Časnom vozu prodavati i gde će se paliti sveće?
Hoće li imati prave konduktere ili će popovi naplaćivati karte po onoj njihovoj tarifi: kol’ko daš… Al’ obično daju po hiljadu, dve, pet… neko i deset…?
Šta je sa oltarom?
Hoće li se dodati vagon za zasedanje Sinoda?
Hoće li imati auto-vagone za episkopski vozni park?
Hoće li imati spavaća kola?
Isposnice sa kelijama?
Podrume vinske?
Polieleje ispod tavanica, sa izlivenim imenima ktitora?
Hoće li svaki episkop imati svoj vagon ili će imati svoj voz?
Hoće li moći da se organizuju venčanja, krštenja, pričest… u pokretu?
Ko sme biti skretničar Časnom vozu?
A ko mašinovođa? Predsednik države? Vlade? Patrijarh?
Šta sa zadužbinarima, ministrima srpskim, ubuduće? Da zidaju crkve ili kupuju vagon-crkvice, pa ih samo prikače Časnoj kompoziciji?
Šta kada Časni voz pođe preko granice Srbije, što sa Kosovom nije slučaj?
Čijim likovima oslikati kompoziciju Časnog voza za Crnu Goru? ’Oće li se Montenegrini uvrediti ako ”brendiramo” voz Njegoševim likom?
Ili ako izostavimo Jevrema Brkovića i Caneta?
Hoće li se uvrediti ako na 22 jezika, plus na crnogorskom, duž voza ispišemo da je Crna Gora najstarija srpska država?
Da li je Kancelarija za brendiranje pri Kancelariji za Kosovo i Metohiju razradila strategiju kako ćemo brendirati Časni voz kada recimo krene u Sarajevo i poveze recimo predsednika Tomislava Nikolića – Bakiru Izetbegoviću na rupu koju mu u medijima odavno kopa…?
Hoćemo li se umiliti Bakiru ako na tom vozu na 22 jezika, plus crnogorski i bošnjački, napišemo ”Izetbegovići su bili vlasnici Ade Ciganlije” dok su bili Srbi?
Kako god… Iako ”ni luk jeo, ni luk mirisao”, niti vozom putovao, niti ga brendirao, Časni će voz najduže pamtiti upravo Toma, crkvenozvani Veseli. On će, izgleda, biti njegova prva žrtva, iako je kompozicija Časnog voza izmišljena da bi njime samo izvukli iz predsedničke fotelje Tomu Nikolića.
I dok je premijer Vučić iz Indije u Raškoj zaustavio voz i rat, predsednik Srbije i vrhovni komandant njene vojske, Tomislav Nikolić, spremno je izjavio da će, ako na Kosovu bude novih srpskih žrtava, krenuti na čelu ratne kolone ka Kosovu sa svojim sinovima.
Zbog takve izjave, osim ”građanske Srbije”, već sutradan napali su ga javno i neki od najviših funkcionera SNS, stranke koju je Nikolić osnovao da bi se ti funkcioneri u nju učlanili i postali vlast…
U pokušaju da popravi nešto, njegov Kabinet sutradan je saopštio da pominjanje ratne opcije ”nije Nikolićev stav, nego zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost”.
Umesto da je rekao: To je zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost i moj stav kao predsednika i vrhovnog komandanta, ali i moj lični stav.
Ovako, umesto za komandama lokomotive Časnog, voziće se na papučici nekog od poslednjih vagona voza… Iako sve ovo deluje pomalo ”bebasto”, gotovo da je sigurno da će 2077. godine kroz šaltersku rupu na Železničkoj stanici u Kosovskoj Mitrovici, neko pitati:
– Kol’ko kasni Časni?
Radoje Andrić
www.iskra.co
Da, da, a šiptarski mediji objavili da je AV otpustio Đurića! Valjda im se jadan pravdao za voz. Da se ne naljute na dobrog sardnika.
Hm,hmm..sto bi reko lepi cane „danski kraljevski voz“ za mladje (dnevni voz za kraljevo)