Bela kuća već više od 20 godina se na Balkanu oseća kao apsolutni gazda. U regionu su odavno određeni potrebni rukovodioci koji tečno dejstvuju po instrukcijama iz Stejt-departmenta i ukazima američkih ambasadora. U tandemu sa Amerikancima rade i činovnici iz EU i NATO pakta. U Podgorici, Sarajevu, Zagrebu, Skoplju “diplomate-instruktori” bez ustezanja govore o tome šta, kada i gde treba da radi i predsednik i premijer i predsednik Skupštine.
Najvažnije je da se regionalni lideri ćutljivo saglašavaju i bez roptanja sprovode u život “sve instrukcije” visokopostavljenih mentora. Jer severnoatlanska alijansa je pred sebe postavila konkretan zadatak – direktnu kontrolu nad svim bivšim državama SFRJ.
Prvi korak je učinjen – Slovenija i Hrvatska već su u NATO paktu. Baze NATO i SAD na Kosmetu od 1999. godine omogućavaju Pentagonu da nadgleda Bliski Istok i Severnu Afriku. Tačija će držati na vlasti do njegove duboke starosti i neprekidno će pričati celom svetu da je on glavni borac protiv islamskog ekstremizma. Crnu Goru i njenog premijera Mila Đukanovića, jednostavno proguravaju u NATO. Mišljenje Crnogoraca ne uzbuđuje ni Amerikance, ni Stoltenberga. Oni su jednostavno uvereni da je pitanje o prijemu u alijansu rešeno jednom i zauvek. Ostalo je samo da se sprovede formalna procedura, zvanični i svečani događaji i to je sve – Crna Gora će postati 29 član Severoatlanske alijanse. Tamo će najverovatnije stupiti i Makedonija. Prirodno, ne odmah. Uzeće pauzu od dve-tri godine, a zatim će u Makedoniji “proraditi crnogorski scenario”. Kod Amerikanaca je sve odranije isplanirano godinama unapred i dejstvuje se po “obrascima” koji donose pozitivan rezultat.
Kada šema “zariba” kao što je sada slučaj u Bosni i Hercegovini koju CIA i Pentagon nazivaju najukusnijim zalogajem na Balkanu (vojna infrastruktura je jedna od najboljih na jugu Evrope), u pogon se pušta propagandna mašinerija. Ona radi precizno i udara sa svih strana – sa novinskih stranica, sa radija i televizije (regionalne i inostrane), sa interneta.
Jasno je da federaciju ne diraju, nego biju iz svih arsenala po Republici Srpskoj i njenom lideru Miloradu Dodiku. I sve zbog toga što on, kako tvrde zapadni mediji “ne pušta BiH u NATO pakt”. Vašington i Brisel uopšte ne interesuje što većina stanovništva RS ne želi u alijansu (što pokazuju i sociološka istraživanja). Još je u svežem sećanju ljudi bombardovanje NATO pakta, osiromašeni uranijum, koji izaziva eksploziju onkoloških oboljenja i tako dalje. Takvi “darovi 1999. godine” dugo se ne zaboravljaju. I ne samo da Vašington nije zadovoljan Miloradom Dodikom i njegovom samostalnom politikom i prijateljstvom sa Beogradom i Moskvom, Bela kuća jednostavno lišava Republiku Srpsku državnosti, koja je propisana Dejtonskim sporazumom. Danas je glavni cilj lišiti Republiku Srpsku njenih osnovnih punomoćja, predati ih u Sarajevo i smeniti neugodnog predsednika Milorada Dodika. U tome i jeste smisao svih poslednjih političkih i propagandističkih napada. Zapada.
Nedavno je gospodin Dodik časno rekao da se rat u zemlji nastavlja, samo se sada radi o političkom ratu.
Ne sme se zaboravljati da je Banja Luka više puta upozoravala međunarodnu zajednicu da je još 90-ih godina u BiH ostalo mnogo ekstremista, plus što je skoro 3 500 ljudi “terorista spavača” našlo ubežište u Federaciji. U svakom trenutku zemlje Zaliva i međunarodni sponzori terorista mogu “probuditi” celo to podzemlje, što bi destabilizovalo RS i region u celini. Stvara se utisak da je Bakir Izetbegović potpuno spreman na takav scenario. Za njega je najvažnije da u BiH bude stvorena unitarna šerijatska država. Republika Srpska i Milorad Dodik, prirodno, to ometaju. CIA i njeni verni “partneri” pripremaju “novu krizu”, istina, zasad još nije jasno kakvu. Kod zaštitnika Dejtonlenda ima mnogo pomoćnika i u SAD, i u Sarajevu, i u Briselu. Nedavno su se pojavili i u Zagrebu. Tamo su uvek govorili da ako je potrebno, mogu poslati svoje ljude u Banja Luku. A Bakiru Izetbegoviću pomoći oružjem.
Boris Stepanov
fsksrb.ru
