KOME SRBIJA PRETI PRAZNIM PUŠKAMA?

Prođe i taj, opširno najavljivani „granitni“ spektakl na vojnom aerodromu u Batajnici. Novine, TV i radio mediji, koje mnogi u Srbiji pa i Srbi u rasejanju, odavno nazivaju režimskim glasilima, „poginuše“ od najavljivanja, a posle i od prekomernog hvalenja spektakla ali i tobožeg „Vrhovnog komandanta oružanih snaga“ koji je naredio to uveseljavanje –ili kako neki zlobnici već tvrde, zastrašivanje žitelja Srbije i stanovnika država u okruženju tobožom vojnom silom! Zašto pišem da je predsednik Srbije verovatno samo toboži „Vrhovni komandant“? Pogledajte citat iz beogradskog DANASA od 25.2.2023. Držim se izreke da gde ima dima ima bar i malo vatrice. Tako se priče o nepostojećoj tituli „vrhovni komandant“ baziraju, ako je verovati nezavisnim medijima, na činjenicama! Evo izvoda iz jednih beogradskih novina:

Dnevne novine DANAS pitaju: -A šta je to što piše u Ustavu?

U članu 112 kojim se određuju nadležnosti predsednika Republike, piše da predsednik Republike u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Zakon koji se spominje u Ustavu je Zakon o Vojsci Srbije u kojem takođe nigde ne postoji formulacija vrhovni komandant. Članom 17 određeno je 14 nadležnosti predsednika (plus još dve nadležnosti iz člana 135), među kojima je i da predsednik odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu.

On počeo, drugi ponavljaju

Sa isticanjem da je vhovni komandant Vučić je počeo ubrzo nakon što je prvi put položio zakletvu i stupio na dužnost predsednika Srbije. U Dubrovniku je 30. juna, za N1 televiziju odgovarajući na pitanje o Aleksandru Vulinu i njegovim oštrim izjavamao koje je upućivao Hrvatskoj, rekao: “Po Ustavu Srbije ja sam vrhovni komandant oružanih snaga”.

Doduše, ni oružane snage ne postoje kao termin u srpskim propisima, a izraz potiče iz vremena Titove Jugoslavije i označavao je „jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije, kao zajedničke oružane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i građana, i od teritorijalne odbrane kao najšireg oblika organizovanog oružanog opštenarodnog otpora“

Slično je pisalo i „VREME“ još u broju 1388 od 10.8.2021. g. -kao i druge nezavisne novine citatirajući Ustav po kome u Srbiji ne postoji „vrhovni komandant“!

Znači -nepostojeći „Vrhovni komandant“ je pozvao narod u Batajnicu da se divi vojsci i brojnim gostima na čelu sa neizbežnim Miloradom Dodikom i njegovom svitom iz Republike Srpske. Očigledno naručeno divljenje je trebalo da važi -sudeći po njegovim izrazima lica, i malo zainteresovanom Mađaru Orbanu –prisutnog u Batajnici u svojstvu ličnog Vučićevog „dragog prijatelja“! Mnogima zaista nije jasno da li je Mađar došao kao izaslanik –pa možda i špijun NATO pakta čiji je Mađarska odani član. Ili zato jer tog dana nije imao nikakve druge poslove? Da li je, nedaj Bože, Orban susret sa AV iskoristio da popriča, znajući da AV rado rasparčava Srbiju, i o parcijalnom otcepljenju najsevernijeg dela Srpske Vojvodine, naseljenim pretežno srpskim državljanima mađarskog porekla i pripajanje tog dela Srbije Mađarskoj ? Poznato je da je to pitanje odavno na dnevnom redu mađarskih desničaričara. Naravno najveću „dozu divljenja“ naroda liku i (ne)delu, na mitingu i kasnije u brojnim medijima, AV je bio rezervisao za sebe!

Da se vratim tzv. režimskim medijima. Napisaše a oni sa TV stanica snimiše i objaviše, kao da su njihovi glavni urednici lično stajali na nekoliko prilaza aerodromu i brojali posetioce, da je „više od 65.000 ljudi došlo da vidi najnovije srpsko naoružanje i pozdravi svog predsednika i (nepostojećeg!) „vrhovnog komandanta“. Došli su mnogi- od beba u kolicima sa mamama i tatama, do starica i staraca koji su jedva hodali- svi su bili tu i svi su bili prebrojani. Ostaje nerazjašnjeno koliko je ljudi došlo zbog sopstvene radoznalosti, a koliko je po SNS-sistemu, dovedeno skoro na silu autobusima sa svih strana Srbije? Uz uobičajeni provijant –sendviče i po koje bezalkoholno piće. Alkohol se u takvim prilikama, tvrde upućeni, ne deli jer zamislite šta bi se desilo da se neko toliko „usvira“ i na mitingu počne da urla parole protiv Vučića? A masa to prihvati.

Kao i na ranijim spektaklima, posle himne, govorancije, padobranskog skoka, defilea ovog puta velikog broja vojnika i naleta danas već prepotopskih Migova 29 i aviona iz nekadašnje jugoslovenske proizvodnje, helikoptera i td. krenula je Vučićeva svita da obilazi brojne, često udesetrostručene eksponate- da bi sve izgledalo što „bogatije“. Valjda po želji AV i jadan Orban je krenuo u pešaćenje stiskan gomilom ljudi oko sebe. Verovatno je, jadnik, od gužve i stiskanja ljudi jedva disao. Ostavimo opis događanja po strani. Zainteresovani su sve to mogli da vide na tzv. Vučićevim televizijama , često, izrečeno u žargonu legendarnog Srećka Šojića iz i danas u narodu pominjane „Bele lađe“ , do maksimuma i mlogo često zuMbiran lik „Vrhovnog komandanta“!

Važnije pitanje je –čemu sve to, čemu maltretiranje oko 5000 vojnika i čemu rasipanje para da bi se prikazalo nešto što je, uglavnom, u javnosti odavno poznato? Zapadne službe -jer verovatno neki NATO generali, što se zna, još uvek sede u srpskom Generalštabu, znaju do poslednje haubice ili poslednjeg još nerashodovanog tenka i drugih vrsta orižja, čime i u kojoj količini raspolaže Srbija. Jedino što je prvi put bilo viđeno –bio je kinseki sistem sličan starijem ruskom S-300 sistemu za uništavanje letilica na udaljenostima i više od 200 kilometara. Bili su poređani i neki tzv. dronovi – bez naznake da li je bar jedan bio „made in Pink-TV“ Željka Mitrovića. Ko zna možda Pinkovac nije uspeo da posle sajma u Abu Dabiju napravi bar još jedan primerak drona za prikaz u Batajnici -pa oduševljeni „Vrhovni komandant“ to čudo od tehnike nije mogao da pokađe Orbanu?

Vučić i od njegove milosti postavljeni ministri vojske su se odavno hvalili velikim investicijama u naoružanje- baš kao da nam, nedaj Bože, koliko sutra preti rat. Očigledno se nabavlja sve i svašta, ali uvek se pominje da je sve novonabavljeno najsavremenije i poslednja reč tehnike. Čak i domaće fabrike, kola priča, rade punom parom na proizvodnji novoosvojenih sistema naoržanja. Sklapaju se nekakvi „Miloši“, „Lazari“, haubice, dronovi i još koješta. Ako te fabrike uspevaju da svoje proizvode prodaju za pare koje stižu u budžet Srbije, a ne u džepove muljatora i srpske vlastele, utrapivši ih drugima koji žele da se međusobno poubijaju, to je nemoralno ali, jer to rade i drugi, potpuno razumljivo. Pare su pare i uvek su, čak i sa tragovima tuđe krvi na svežnjima novčanica, dobrodošle. Alavost srpskih trgovaca i po kog ministra na pare od prodaje oružja je, po običaju, neutoljiva.

Ovogodišnji budžet za vojsku treba da bude preko 1,3 milijardi evra i najveći na Balkanu. To su za već prezaduženu Srbiju ogromne pare koje bi trebale da omoguće vojsci normnalno funkcionisanje. Da ljudi ne beže iz armije zbog malih plata, loše ishrane i loših uslova službe. Ali je ogroman znak pitanja da li sve te pare iz budžeta Srbije zaista odlaze vojsci ili dobar deo pokradu politički moćnici, posrednici u nabavkama u vidu svojih provizija, zatim trgovci oružjem itd. pa vojsci, kao i kod raspodele sredstava drugima, ostaje samo mali deo kolača?

Pošto se mnogo čega u Srbiji smatra strogom državnom tajnom, istinu o korišćenju para namenjenih vojsci, sve dok ova vlada gospodari Srbijom, nećemo nikada saznati. Kao što nikada ne saznasmo sve o muvačini kod prodaje minobacačke municije Krušika preko raznih posrednika pa ni o definitivnoj ulozi u muvanju pokojnog oca jednog srpskog ministra – u narodu, od mladalačkih dana zvanog Neša slina.

Zlobnici već ispredaju priče da su organizatori „granitne predstave“ pokupili svo moderno naoružanje koje Srbija momentalno ima –od onih nekoliko haubica, zatim „Lazara“ i „Miloša“ pa do sedam, osam višecevnih raketnih lansera i tri kineskih lansera dalekometnih protivavionskih raketa, modernizivanog tenka isl. i sve to postrojili na aerodromu u Batajnici. Valjda da bi Srbadija imala čemu da se divi a Nesrbi da se plaše!

Dobro, vojska neke razumne snage, bar reda radi, nam treba to ne osporava niko. Ali se postavlja pitanje, čemu tolika ulaganja novca u nove, preskupe sisteme oružja pa i u novonajavljeno formiranje jedinice sa 5000 specijalaca plaćenih najmanje 2000 evra mesečno po čoveku? Odakle tolike pare –možda od novih zaduživanja ionako već prezadužene Srbije? Zar nisu dovoljne već postojeće tzv. „Kobre“, padobranci i drugi „specijalci“? Ili ‚-pošto se Šapić uzjogunio i hoće neku svoju najnoviju komunalnu policiju odevenu u bele uniforme, Voždu treba, za nedaj Bože ako mu na primer baš Šapić „drma kavez“ – specijalna jedinica od 5000 ljudi. Da mu čuva i leđa i zadnjicu i –ako ga narod pojuri, da mu obezbedi begstvo u inostranstvo? U zemlji čuda Srbiji je sve moguće!

Čemu i zbog čega najavljena modernizacija avijacije kupovinom francuskih „Rafala“ za preko 3 milijardi evra? Kome to „Vrhovni komandant“ želi da preti, koga da eventualno napadne ili od koga da se sa samo jednom manjom eskadrilom Rafala brani? On, kao da je zaboravio „borbu“ njegovog nekadašnjeg srpskog gazde Slobodana Miloševića sa nekoliko Migova protiv više storina NATO borbenih vazduhoplova.

Reče li baš AV nedavno, da ne može tenkovima na Kosmet -da tamo uspostavi red -bez da nas NATO u odbrani svojih interesa uništi? Ako je tako, a on zna da je baš tako, koga mi to da napadnemo kada su, osim Bosne i Hercegovine, u okruženju sve same članice NATO pakta. A napad na bilo koju članicu se smatra napadom na ceo NATO pakt koji bi u tom slučaju u protivudaru –i pored Vučićevog navodnog naoružavanja modernim oružjem, Srbiju smrvio. Zar bi Vučiću u odbrani, u prvom redu njegovih interesa pa tek onda možda u odbrani Srbije, pomoglo pomenutih 5000 skupo plaćenih specijalaca i novo u neznatnom broju za velike pare kupljeno moderno naoružanje? Sumnjam. Izgleda da je „Vrhovni komandant“ i tu zaboravio kako su se ponašali debelo plaćeni Legija i njegovi „specijalci“. Prvi su odbegli od Slobe M. i pridružili se novima na vlasti. Jer pare su pare ali se život nizakakve pare ne baca tako olako. Da bi se sačuvao neko na vlasti. Poučan stih Bore Čorbe- Đorđevića, prisetimo se, glasi Za ideale ginu –samo budale. A tek za pare koje se mogu dobiti i od drugih- baš niko.

Slično bi bilo ako bi nas bilo koja članica NATO pakta napala. Odmah bi se pridružile i druge članice –čim bi Amerikanci to zahtevali. Ko zna možda se „Vrhovni komandant“ rukovodi čuvenom izrekom Nikole Pašića –citat- „Nema nam spasa, ali propasti nećemo“ pa mu zato trebaju silne milijarde za vojsku koju u sadašnjoj situaciji ne može bez ogromnog rizikaza uništenje Srbije da upotrebi? Pa neka bude šta bude, neka pukne kad pukne.

Prema sopstvenim rečima AV za njegove, kako ih opozicija u Srbiji već naziva „pretorijance“ –i pored obećane plate od najmanje 2000 € mesečno, javilo se tek samo oko 1500 kandidata. Izgleda da je odziv slab jer ko veruje da će „Vrhovni komandant“ održati obećanje o ogromnoj plati od 2000 € mesečno? Osim AV samog sebi, verovatno u to veruje malo ljudi. Tu sumnju potvrđuje činjenica da je poznato koliko je malo ispunjenih obećanja Aleksandra Vučića, da ne napišem njegovih laži.

Trezveni posmatrači situacije u vojsci i oko vojske, i pored svih nabavki skupog oružja i novih sistema za odbranu od komšija ili za napad na komšije, i svih mogućih slatkorečivih obećanja ipak misle da se praznom puškom ne preti jačima od sebe. Bez obzira na obećanja pa ako hoćete i zaklinjanja „Vrhovnog komandanta“ da će sačuvati ovo ili ono -a posebno da će zaštititi srpski narod na Kosovu.

Ali kako zaštiti- obletanjem starih Migova 29 (dok ko zna kada ne stignu francuski „Rafali“) već priznate granice sa Kosovom, rušenjem nekog navodno špijunskog drona ili samo golim pričama? On kukumači, hukće i jauče pa onda preti. I tako redom. A, Šiptari -ne haju nimalo za sve to pa „driblaju“ i ismejavaju iz pomoć Zapada i AV i i njegovo novo oružje i Srbe ma gde oni živeli. Najžešće baš one na Kosovu.

Znači, ipak se radi o –pretnji praznim puškama! Bez obzira da li se one zovu „Nora“, „Miloš“ ili „Lazar“ ili pak su to višecevni lanseri raketa jer od svega navedenog je u srpskim arsenalima najverovatnije premalo za neke ozbiljne i dugotrajnije vojne operacije. A, za veći obim naoružanja Srbija niti ima para niti joj je to bez rizika da bude u nekom eventualno mogućem sukobu sa NATO paktom totalno uništena, uopšte potrebno.

Nije li ovaj „granitni“ prikaz naoružanja i ratne sposobnosti bio čuveni pokušaj, narodski rečeno, da se „rešetom plaši mečka“? Ali koja i čija mečka? Šiptare na Kosovu nimalo ne uzbuđuje Vučićevo „zveckanje oružjem“ a još manje njihove zapadne mentore jer dobro znaju da on to oružje neće smeti nikada da upotrebi. Čak se i oni pitaju, zašto onda baca tolike pare za nešto što će stajati u magacinima, garažama, skloništima. Šiptari se ponašaju i rade kako im se prohte i grohotom se smejući na sve nespretne pokušaje AV da se isčupa iz ugovora koje je usmeno već potvrdio. Ma koliko se on koprcao – i vreme i Zapad rade za Šiptare. Njihov natalitet isto tako. Uglavnom sve ide na štetu Srba!

Pomenimo reda radi, da se od Josipa Broza i kasnije Slobe Miloševića do danas, umesto kroz pokušaje diplomatskih rešavanja, na kosovske probleme gledalo samo preko nišana pomenutih „praznih pušaka“. Umesto integracije u zajedničku državu, komunistički sistem je tzv. „nacionalnim manjinama“ davao teritorije, jezik, obrazovanje na jezicima svog možda dalekog porekla, sputavao opštu službenu upotrebu jezika većine stanovništva u Srbiji, da im je samoupravljanje i punu samostalnost –tačnije dao im je mogućnost stvaranja „država u državi“. Onda nije nikakvo ćudo da jednoga dana te jedinke krenu u osamosalenje stvaranjem svojih država i otcepljenjem od Srbije. To smo već doživeli na Kosovu a u fazi čekanja i priprema je verovatno već Raška oblast (Sandžak!) pa možda za koju godinu i Vojvodina. Ko preživi –pričaće! Ali će onda biti kasno za nove „granitne“ spektakle i smotre ali možda dovoljno rano za nova krvoprolića na Balkanu, evropskom buretu baruta.

Za KORENE iz Štutgarta

P. Rakočević