Prema podacima do kojih je došao Insajder.net, iz budžeta Srbije je za samo dve godine, tokom 2014. i 2015, zbog oslobađajućih presuda na ime neosnovanog pritvora i nadoknade troškova krivičnog postupka isplaćeno najmanje sedam milijardi dinara, odnosno oko 57 miliona evra.
Ovi podaci Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde pokazuju kako građani Srbije na kraju milionima evra plaćaju loš ili neefikasan rad srpskog pravosuđa.
Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, broj nerešenih predmeta u Srbiji meri se milionima, iako prema podacima iz Funkcionalne analize pravosuđa srpski sudovi dobijaju 13,8 novih predmeta na 100 stanovnika, što je malo manje od evropskog proseka. S druge strane, s 39 sudija na 10.000 stanovnika, broj sudija prema broju stanovnika skoro je dvostruko veći u Srbiji nego u zemljama EU, tako da se može zaključiti da problemi nisu u broju sudija ili predmeta, već u sistemskim problemima i načinu na koji pravosudni sistem funkcioniše.
Pitanje je da li je problem u Tužilaštvu koje bez dovoljno dokaza podiže optužnice ili u sudu koji predugo sudi ili nepravilno tumači zakon. Prema Zakoniku o krivičnom postupku, tužba za naknadu štete podnosi se protiv Republike Srbije, što znači da loš rad pravosuđa košta sve građane Srbije.
U pomenutih 57 miliona evra ulaze samo odštete za neosnovani pritvor o kojima je odlučivala Komisija Ministarstva pravde. Od ukupno 1.823 zahteva koji su 2014. i 2015. podneti za nadoknadu štete zbog neosnovane osude i neosnovanog lišenja slobode, ova komisija je odlučivala o 491 slučaju. U ostalim slučajevima oštećeni imaju pravo da nadoknadu traže na sudu, pa se pretpostavlja da je ukupan iznos isplaćen u ove svrhe još veći.
Dugo trajanje suđenja i politički pritisci najveći problem srpskog pravosuđa
Dugo trajanje sudskih postupaka, što jedna od najvećih boljki pravosuđa u Srbiji, dovodi do zastravanja slučajeva. Optuženima se više ne može suditi, a građani Srbije opet plaćaju ogromne iznose na ime troškova postupaka.
Umesto Nikole Selakovića, u novoj Vladi na čelu pravosuđa naći će se Nela Kuburović.
Nova ministrska pravde je od 2006. radila u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, gde je nakon volonterskog staža i pripravničke prakse, postala sudijski pomoćnik. Pravosudni ispit položila je 2008. godine.
Od decembra 2008. do avgusta 2009. godine u Ministarstvu pravde Republike Srbije,bila je savetnik za pružanje stručne pomoći Visokom savetu pravosuđa.
Nakon obrazovanja Administrativne kancelarije Visokog saveta sudstva, u avgustu 2009. godine, zasnovala je radni odnos u Sektoru za normativne poslove, a od maja 2013. godine obavljala je poslove načelnika Odeljenja za statusna pitanja sudija u Visokom savetu sudstva.
Istovremeno, pokretanje istaga i sudskih postupaka političari koriste za pravljenje kampanja i tek osumnjičene proglašavaju krivima. Samo jedan od primera je suđenje “Stečajnoj mafiji”, koje traje 10 godina. Od 48 optuženih, još šestoro je na optuženičkoj klupi, a prema pisanju medija oslobođeni članovi „Stečajne mafije“ do sada su podneli predlog za izvršenje i naplatu 135,1 miliona dinara.
Tako se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije konstatuje da je politički pritisak na tužilaštva i sudove jedan od najvećih problema u srpskom pravosuđu. U svom godišnjem izveštaju zaštitnik građana Saša Janković takođe ističe kako postoji “snažna percepcija, koju je teško materijalno dokumentovati, da su sudska i tužilačka funkcija pod snažnim uticajem političke vlasti”.
Zanimljivo je i da je bivši ministar pravde Nikola Selaković nedavno povodom otvaranja poglavlja 23 u pregovorima s EU, o pravosuđu i osnovnim pravima, rekao da otvaranje poglavlja podrazumeva nezavisnije sudstvo u Srbiji. Time je praktično potvrdio da Ustavom Republike Srbije zagarantovana samostalnost i nezavosnost u radu sudstva, u ovom trenutku postoji samo na papiru.
insajder.net
