Medijska slika Srbije: Anestezirana javnost, napadi na novinare i manjak solidarnosti

0
76

Stalna radna grupa za bezbednost novinara objavila je polugodišnji izveštaj o pretnjama i napadima na novinare u prvih šest meseci 2023.

Podaci ukazuju da situacija nije gora, ali ni bolja u odnosu na prošlu 2022.

Istovremeno, prethodne sedmice po društvenim mrežama počeo je da kruži novi spot u kom se targetiraju novinari.

Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da novinari ni po čemu nisu zaštićeniji, da je na određene otvorena, kako ukazuju, sezona lova i da sve podseća na period uoči pada režima koji je Srbijom vladao devedesetih godina prošlog veka.

Direktor vesti televizije Nova S Slobodan Georgijev označio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića naručiocem spotova protiv nezavisnih novinara i medija – rekavši da ima dokaze za to.

„Ne mislim da je on to montirao, ali je naručio“, rekao je Georgijev za N1.

Vučić je ubrzo odgovorio pozivajući Georgijeva da pokaže dokaze, dodajući da spotove nije video i da ne zna o čemu se radi.

„Niti sam ih video, niti znam o čemu priča. Kad neko nekog mrzi… to je isti onaj čovek koji bi sve nas stavio u koncentracione logore. Ne znam o kakvim spotovima priča“, odgovorio je Aleksandar Vučić na jedno od pitanja tokom obilaska grada Priboja.

U poslednjem spotu, targetirani su novinari N1, Nove S i Insajdera, kroz tvrdnju da je njihov zadatak da, kako je inputirano, satru srpsku kulturu i pravoslavlje u Srbiji, kao i da su inkarnacija antisrpske propagande.

„Legitimno“ targetiranje novinara

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i koordinator SOS telefona za prijavljivanje pretnji i napada na novinare (0800-100-115), ocenjuje da je polarizacija društva dovela do snažnih podela između medija i politike.

Tako su, kako kaže, u ovom trenutku – pre svega novinari i mediji Junajted medija grupe – Danas, N1 i Nova – izloženi vrlo često pretnjama koje odgovaraju pojmu targetiranja.

„Kampanje koje se vode putem društvenih mreža i tabloida, čiji je cilj da diskredituju te medije i novinare kao neprijatelje države, strane plaćenike itd… slično je vokabularu devedestih“, kaže Matić za Glas Amerike.

On ocenjuje da bi targetiranje novinara trebalo da bude regulisano Krivičnim zakonikom, protiv čijih su izmena, međutim, bila i neka novinarska udruženja.

„Ovde je potrebna solidarnost novinara na sprečavanju ovakvog načina ugrožavanja bezbednosti novinara i medija, i svakako, stvaranje uslova da ta dela postanu krivična dela“, ocenjuje on.

Stalna radna grupa: U šest meseci 42 slučaja napada i pretnji, 11 rešeno

Prema podacima Stalne radne grupe za bezbednost novinara u prvih šest meseci 2023. zabeležena su 42 slučaja napada i pretnji novinarima, a rešeno je njih 11.

„Do sada su donete četiri osuđujuće presude, četiri krivične prijave su odbačene jer je utvrđeno da ne postoji krivično delo, u tri predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, u šest predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji, u 24 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a u jednom predmetu učinilac nije identifikovan ni nakon sprovedenog predistražnog“, navodi se uz zaključak da je u istom periodu 2022. godine zabeležen identičan broj prijavljenih slučajeva (42), te da se može, kako je ukzano, može reći da nema većih odstupanja.

Da Vas podsetimo:  Vučić i TV Pink poricanje genocida u Srebrenici koriste za targetiranje aktivistkinja

Javnost jedina zaštita za novinare

Dinko Gruhonjić, novinar, docent na Univerzitetu u Novom Sadu i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine – i sam meta nedavnih oštrih pretnji – ocenjuje da se atmosfera pogoršava iz godine u godinu.

Sada, kako upozorava, i ubrzanim tempom – iz meseca u mesec – i da sve podseća na poslednju etapu vladavine režima Slobodana Miloševića.

„Utisak je da sam ja, i ljudi poput mene, proglašeni nekom vrstom ozakonjene lovine kojoj je moguće raditi šta god kome padne na pamet, koju je moguće za sada vređati na najvulgarnije i najužasnije načine, da je moguće pretiti smrću na najužasnije načine – i to ne samo nama kao novinarima, nego i članovima naše porodica. I onda se mi nalazimo u situaciji da te pretnje iznosimo u javnost jer smatramo, pošto smo novinari, da je javnost naša jedina zaštita, jer se bavimo javnim poslom i smatramo da su nam građani saveznici u tom poslu“, kaže on za Glas Amerike.

Kako ističe – to utiče na stvaranje specifične slike u javnoj sferi.

„Hiperinflacija pretnji uvek istim ljudima i istim medijima stvara neku vrstu anestezirane javnosti koja sad već uveliko ne bi bila iznenađena da se nama nešto desi u fizičkom smislu, dakle da nas neko pretuče ili da nas neko naprosto likvidira„, upozorava Gruhonjić.

On dodaje da ga takve okolnosti plaše i uznemiravaju.

„Imam dovoljno godina i sećam se šta se dešava kada se normalizuje nasilje nad određenim pojedincima – gledali smo to 1990-ih, pa i 2000-ih godina, upravo u Srbiji… Kada takvi režimi padnu u paniku, ne prezaju ni od čega“, kaže sagovornik Glasa Amerike.

„Novinar ni po čemu nije posebno zaštićen“

Vojin Radovanović, novinar je lista Danas koji je u junu 2023. verbalno napadnut.

Reč je o incidentu, koji je bio na ivici fizičkog sukoba dok je sa društvom bio u večernjem izlasku. Njegovo ime se, između ostalih, pominje u polugodišnjem izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Radovanović kaže da nikako nije zadovoljan odgovorom države nakon tog incidenta.

Da Vas podsetimo:  Nikola Krstić: Srbija je odavno postala lovište u kojem se jure novinari, novinarke i ostali nepodobni građani

Kako ističe tužilaštvo ne poštuje vremenske rokove u kojima je on kao napadnuta strana trebalo da bude pozvan da se izjasni o slučaju.

Takođe, navodi i da tužilaštvo ne želi da uzme izjavu od njegovog prijatelja koga je imenovao kao svedoka i za koga tvrdi da je bio neposredni očevidac.

Prema Radovanovićem tvrdnjama upravo bi on mogao da pruži dobar opis napadača.

Kaže da nije dobio nikakvo uputstvo od policije ili tužilaštva kako da se dalje ponaša, osim što mu je rečeno da pozove policiju ako istu osobu sretne.

Upitan da li je to uticalo na njegov rad, Radovanović kaže da je nemoguće da se ponaša dalje kao da se incident nije dogodio – iako kaže da se i ranije susretao sa grubim i uvredljivim komentarima na portalu Danasa.

Ili pak na društvenim mrežama i JuTjubu – preko kojih takođe plasira svoj rad.

„Sada sam se prvi put žsusreo sa pretnjom i da mi se neko uživo tako obratio i potpuno mi se ogolela iluzija da si ti kao novinar bezbedan u bilo kom momentu. Ja sam tada bio u izlasku, neko se tokom izlaska osetio dovoljno bahatim i osetio kao potpuno normalno da se fizički obračuna sa mnom u tom nekom lokalu. Sa tom svešću radim od tada. Iluzija je da bezbednost novinara uopšte postoji“, kazao je Radovanović.

„To se nije dogodilo na nekom protestu, dogodilo se tokom izlaska. Da sam ja bio sam, da je on bio sam, to se sigurno ne bi završilo rečenicom ‘Hej, ti radiš u plaćeničkom mediju“, upozorava Radovanović.

„Možda je greška što se nisam odselio“

Nenad Kulačin još jedan je od novinara koji se pominje u izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Koatuoru podkasta „Dobar, loš, zao“, uz pisca Marka Vidojkovića, prećeno je smrću. Vidojković je prihvatio ponudu međunarodnog PEN-a da bude dislociran iz Srbije na nepoznatu lokaciju i napustio je zemlju pre nekoliko meseci, dok je Kulačin odlučio da se ne seli.

Međutim, sada kaže da retko izlazi sam i da se jedino oseća opušteno kad je poslom ili zbog odmora u inostranstvu.

„Poslednji put sam ćutao i nisam se oglašavao kada sam sa NUNS-om predao sedam pretnji smrću“, kaže za Glas Amerike.

„Za jednu od njih su mi rekli da će brzo biti rešena, jer se radi o istom coveku koji je pretio koleginici Jeleni Obućini (sa Nova S) i koji je pod uslovnon kaznom. Niko me ništa nije posle toga ni pitao, niti mi se javio“, kaže on.

Kulačin precizira da advokati Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u njegovo ime podneli tih sedam prijava zbog pretnji smrću.

Da Vas podsetimo:  Kako su u kampanji izveštavali Pink, Hepi, Prva i B92 - apsolutna dominacija liste "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane"

„Ćutao sam, nisam hteo da izlazim u javnost, nadajući se da će barem neka biti rešena. Evo nas u avgustu, prošlo je dva i po meseca, i država se ponaša na isti način kao i u prethodnih 20-tak pretnji. Ni pisma, ni odgovora, sem one uobičajne komunikacije kada te pozovu posle predaje tužbe da te pitaju da li se osećaš ugroženim“, kaže Kulačin.

Kulačin nastavlja da je, u međuvremenu, policija procenila da mu bezbednost nije ugrožena i da ga je zamolila da o tome ne govori javno.

„Verovatno je i te policajce, koji rade pošteno i časno, sramota svega toga. Ja sam sve ove mesece ćutao i sada prvi put govorim o tome“, naglašava on.

„Na sreću, neki drugi ljudi – NUNS, Evropska federacija novinara, Free Press Unlimited iz Holandije i ANEM su procenili drugačije i ja već mesecima živim pod video nadzorom pod kojim su mi stan i auto, pod kućnim alarmom i porodičnim internim bezbednosnim protokolom“, dodaje Kulačin.

Kako ocenjuje – moguće je da je pogrešio što nije prihvatio poput kolege Marka Vidojkovića.

„Jer bi možda zbog nas dvojice situacija bila malo povoljnija za ostale novinare u Srbiji. Mada, to se ja samo nadam. Dok je ovakve vlasti, mi novinari smo glinene mete za svakog trola SNS-a , njihove nadređene i najviše predstavnike ove vlasti“, kaže Nenad Kulačin za Glas Amerike.

„Slab angažman menadžmenta medija“

Veran Matić zaključuje da se na probleme bezbednosti novinara u Srbiji često gleda pojednostavljeno, ili samo u vezi sa pojedinim slučajevima ili grupom slučajeva, a da je, kako ocenjuje, situacija mnogo složenija.

„U Stalnoj radnoj grupi predlažemo i bezbednosne procene za koleginice i kolege kada procenimo da se koncentracija pretnji ili priroda pretnji pojačava. Ali svaki slučaj je poseban i svesni smo toga da tako treba i da nastojimo da radimo, i da budemo prisutni u svakom mestu u kojem se ugrožavanje bezbednosti događa“, kaže Matić.

Ističe da je važno identifikovati što veći broj onih koji prete i na tome bi trebalo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da radi, u saradnji sa Odeljenjem za visokotehnološki kriminal u okviru Ministarstvu unutrašnjih poslova.

„Ali i redakcije u kojima rade, medijske kuće, vlasnici tih medija… Mislim da nema dovoljno angažmana vlasnika-menadžmenta velikih medijskih kuća kada je reč o podršci novinarima i saradnicima kojima se preti. Ovo govorim iz ličnog iskustva, šta sam ja radio vodeći medij u kom sam radio. I koliko je celom kolektivu bilo bitno da se naše koleginice i kolege osećaju bezbedno, a da o njihovoj bezbednosti brine čitav aparat onih koji ih štite, ali i najboljih pravnika-advokata, sredstvima koja su veoma važna za efikasnu zaštitu“, zaključuje Veran Matić.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime