Vala, evo da se i ja po prvi put složim s nekom odlukom režima Mila manitoga– apsolutno sam za to da se kažnjava zbog neustajanja na himnu Milogorja, i to ne samo novčano već i fizički: ko ne peva ima da plati, radi sklekove, trči deset krugova oko Milivoja Katnića i prepliva Moraču brže nego što su Milovi duvan- gliseri gazili Jadran…
Nego šta, more, nego da se ustane na umetnički uradak fukare Sekule Drljevića, jer vazda je nekako lakše ustati kad je čoveku muka, kad mu se ono stuži, što bi stari rekli, kad mu dođe da povrati i zanesvesti se, a ko sve to može da otrpi sedeći i slušajući himnično lelekanje đavolu – vala i treba ga kazniti drastično!
Pazi ti te komformiste što bi da odsede na muzički nekrolog Milogorju, pa se još bune zbog kazne a tvrdoglavo trpe mučninu…
Red mora da se zna, a ako je ko bastion reda, časti, poštenja i morala- vala je Milo Đukanović papaugodni, jer ako je valjao papi u audijenciju gde neće običnom narodu kojem je dao najbolje godine svoga života i rada a uzeo vrlo malo, gotovo ništa, ni za četiri kolena bogastva ako i toliko, mada ne verujem, Milu materijalno ne predstavlja ništa, asketa je to što sabira milione da ih sačuva od alavog naroda za neki bolji koji će mu Jevrem Brković i Miraš Dedeić sačinit u laboratorijama svojih okultno- pseudonacionalnih ludila!
I ne samo da je valjao papi već se odlučio i da ga pozove u posetu Milogorju kako bi se rimokatolički poglavar lično uverio s koliko je priljeežnosti i pažnje Milo proterao Boga iz Milogorja, utamničio Svetosavlje, nagnao hajke na pravoslavlje i skovao bukagije za zavetnu Srpsku pravoslavnu crkvu!
Biće dobri papa prezadovoljan učinjenim, jer što Milo čini svojoj, ponavljam – svojoj crkvi i Srbima u Crnoj Gori ravna se bezmalo s onima što su krvnici Islamske države učinili hrišćanima gde su na njuh nailazili!
Nije pala krv, al pala je duša, Đukanovićeva, ceremonijalno je učinio sepuku (mada je to svojstveno samo časnima, no…) svega srpskog i pravoslavnog u sebi, pa sad ište da horde bezumnika nastave njegovim tragom, trkom, u jurišu…
Oduševiće se papa, nema zbora, kad mu se u Milogorju ukaže prilika još nekanonizovanog ali monetizovanog “sveca” kako sija s Gorice!
Ne likom koliko satom od nekoliko stotina hiljada evra na ruci, no sijanju se u zube i cenu ne gleda!
Nek ti je sa srećom papovanje, Maniti, baš kao i NATO-vanje, al ne zaboravi da ko seje vetar – žanje oluju! Ne zaboravi i to da TVOJA Srpska pravoslavna crkva veruje u tebe i kad je s toliko jarosti prezireš, jer ona je ljubav čista!
Biće tu i kad te mahnitost prođe, s jednakom milošću i praštanjem kao da nisi besno, glavo udarao u porte želeći da ih satreš…
Biće tu i ako te mahnitos nikad ne prođe, jer možeeš ti kamen po kamen svaku da rastaviš ali videćeš da ni jedan iz temelja neće, jer temelji su u korenu, Milo, pupčaniku samom!
Daleko iznad ustašluka Sekule Drljevića, sekundarne sirovine zvane Milogorje, NATO i papskog udvorišta, himne na koju valja ustati i bez pretnji kaznom jer, rekoh, kako čovek ustao ne bi kad mu se stuži pa bi da povrati…
Mihailo Medenica
www.in4s.net
