MOR: Oporavak od COVID-19 nije samo zdravstveno pitanje, treba prevazići ozbiljne štete za ekonomije i društva

0
114

„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Kriza tržišta rada prouzrokovana globalnom pandemijom COVID-19 još nije završena, a rast zaposlenosti u svetu neće pre 2023. godine moći da nadoknadi pretrpljene gubitke, najnovija je procena Međunarodne organizacije rada (MOR), javlja sindikat UGS Nezavisnost.

Gubici radnih mesta izazvani globalnom krizom u tekućoj godini dostići će 75 miliona, u 2022. će pasti na 23 miliona radnih mesta, kada će, prema procenama MOR-a, stopa nezaposlenosti iznositi 5,7%.

Prema prognozama u tek objavljenom izveštaju MOR-a „Svetski trendovi zapošljavanja i socijalne politike u 2021. godini” najveće gubitke radnog vremena u prvoj polovini 2021. pretrpeli su regioni Latinska Amerika, Evropa i Centralna Azija.

Oporavak globalnog zapošljavanja biće neujednačen zbog neravnomernog pristupa vakcinama i ograničenih ekonomskih kapaciteta zemalja u razvoju da sprovedu podsticajne fiskalne mere. Štaviše, u tim zemljama će se verovatno pogoršati kvalitet novootvorenih radnih mesta, javljaju iz Međunarodne organizacije rada.

 

Pad zaposlenosti i ukupnog obima radnih sati prouzrokovao je nagli pad prihoda od rada i porast siromaštva. U poređenju sa 2019. godinom, dodatnih 108 miliona radnika širom sveta kategorisani su kao siromašni i izuzetno siromašni.

Prema primenjenim kriterijumima, porodice koje su u izveštaju prepoznate kao siromašne žive sa dnevnim prihodima manjim od 3,20 američkih dolara po osobi.

Da Vas podsetimo:  RAZONODA NA GAZIVODAMA KAO ZAMENA ZA LETOVANjE

Poslednjih pet godina globalno nije bilo napretka u iskorenjivanju siromaštva, navodi se u izveštaju MOR-a, uz napomenu da time postaje neostvariv cilj Ujedinjenih nacija o iskorenjivanju siromaštva do 2030. godine.

U svetu približno dve milijarde ljudi radi u neformalnoj ekonomiji. Oni i njihove porodice, bivajući bez pristupa socijalnoj zaštiti, trpe katastrofalne posledice aktuelne krize, navode istraživači MOR-a.

Kriza je nesrazmerno pogodila žene. Njihova zaposlenost u 2020. godini opala je za 5% u poređenju sa 3,9% kod muškaraca. Dodatne obaveze i odgovornosti žena zbog zdravstvene i ekonomske krize doprinose retradicionalizaciji rodnih uloga u porodici i društvu.

Na Mašini smo ranije analizirali kako je kriza izazvana pandemijom ogolila svu teškoću savremenog majčinstva u Srbiji.

Na globalnom nivou, opala je i zaposlenost mladih za 8,7% u 2020. godini, a najizraženiji pad zabeležen je u srednje razvijenim zemljama. Posledice ovog narušavanja radnog iskustva mladih na tržištu rada mogle bi trajati godinama, javlja MOR.

Podsećamo da je radni položaj mladih u Srbiji i dalje nepovoljan, uprkos donešenim aktivnim merama zapošljavanja. Na pitanje zašto je to tako pokušali smo da damo odgovor ovde.

Prema Izveštaju MOR-a o ekonomskim i socijalnim trendovima u 2021. strategiju oporavka treba zasnovati na četiri principa: promovisanju širokog ekonomskog rasta i stvaranju produktivnog zapošljavanja; povećanju prihoda domaćinstva i tranziciji na tržištu rada; jačanju institucionalnih osnova za inkluzivan, održiv i otporan ekonomski razvoj; i, korišćenju socijalnog dijaloga u razvijanju strategija oporavka čiji je cilj dobrobit čoveka.

Izvor: Mašina

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime