Može li opozicija da povrati Beograd

1
771
Beograd, Kalemegdan / Foto: printscreen(vidovdan.org)

Kako su vrh SNS i Aleksandar Vučić upravljali korona pandemijom u izbornoj godini koja sledi biće važnije od svake kampanje. Beograd je najveće žarište u Srbiji, sa najvećim brojem inficiranih, dok u prestonici naprednjaci najslabije stoje. Istovremeno, zbog strateškog građevinskog projekta Beograd na vodi, ali i drugih unosnih poduhvata, zadržavanje vlasti u glavnom gradu za SNS je od životne važnosti.

Sa te strane gledano Vučiću su beogradski izbori značajniji, odnosno opasniji nego što su to i sami predsedsednički. Ako izgubi Beograd, izgubio je i Srbiju, tako nalaže logika njegovog načina vladanja, koja ne dopušta poraz i slabljenje, ne toliko zbog opozicije, koliko da bi se sama ogromna SNS grupacija održala jedinstvenom. Pretpostavka je da bi se Vučić mogao odlučiti za sličan redosled koraka kakav smo imali 2017-2018. A to znači da prvo ide na predsedničke izbore, pa da zatim na krilima te evenutalne pobede, osvaja Beograd. U sadašnjem slučaju to bi značilo da se spoje predsednički i vanredni parlamentarni izbori i održe u jesen 2021. a beogradski da uslede početkom 2022. kao redovni.

Oni koji su tvrdili da se sa drugom vladom Ane Brnabić oteže od izbora u junu do zakletve krajem oktobra samo zato da bi joj se skratio mandat na oko godinu dana, bili bi potpuno u pravu. Druga vlada Ane Brnabić tim jednogodišnjim trajanjem približila bi se i političkim ciljevima bojkot opozicije koja nije priznavala junske izbore. Bojkot opozicija je isticala da traži prelaznu privremenu vladu tokom čijeg trajanja bi se uz pomoć EU dogovorili pravi slobodni izbori.

Sada bi spolja sve moglo da izgleda vrlo slično tom zahtevu – vlada traje samo godinu dana i mandat joj je borba protiv korone. A za to vreme se održavaju najavljeni pregovori predstavnika vlasti i opozicije uz pomoć evroposlanika Vladimira Bilčika i Tanje Fajon o izbornim uslovima.

Da Vas podsetimo:  Silovanje javnosti

Koristeći taj privid da je sve baš kako je opozicija tražila, SNS bi mogla da pobija svaki pokušaj delegitimizacije predsedničkih izbora, i na spoljnjem i na unutrašnjem planu. Vanredni parlamentarni izbori tu bi imali samo svrhu da se svi krugovi unutar SNS-a upregnu da trče trku za predsednika, trčeći na taj način i za sebe.

Beograd međutim, i dalje ostaje problem, iako je i tu SNS, odnosno Vučić ubedljivo dobijao izbore, ali teže i sa manjom razlikom nego drugde. U Beogradu je i na junskim izborima bio najmanji odziv glasača – mada je teško doći do zvaničnog podatka, tvrdi se da je izlaznost bila manja od 40 odsto, što je i “najbolji” rezultat bojkot opozicije. U Beogradu su i dalje moguće najveće demonstracije, medijski je apsolutno najbolje pokriven, biračko telo je liberalnije i spremnije na proteste i na javno iskazivanje protivljenja vlasti. U okolnostima kada prestonica postrada od korone, moguća je i radikalizacija protesta, ali i pridruživanje raznih navijačkih i drugih grupa, kao i studenata i srednjoškolaca, kao što je bio slučaj u četiri dana julskih nemira zbog zavođenja policijskog časa. Pobunjenički potencijal Beograda je veliki i uticaće na procenu vlasti da li joj je korisnije da spoja beogradske izbore sa predsedničkim i parlamentarnim ili da ih razdvaja.

U slučaju razdvajanja, išlo bi se na to da nema rezultata u Beogradu, sigurno povoljnijeg po opoziciju, koji bi ohrabrivao dovođenje u pitanje ishoda i predsedničkog i parlamentarnog nivoa. Nema slavljenja neke pobede od 30 odsto, koliko je bio recimo bio rezultat liste Dragana Đilasa u beogradskoj opštini Vračar na gradskim izborima 2018. kao dokaza da je opozicija pobedila i u celoj Srbiji, niti pokazivanja eventualno boljih rezultata u Beogradu kao dokaz da mora da su takvi bili i svuda, samo ih je SNS izmanipulisao. Takođe, u slučaju razdvajanja išlo bi se i na podsticanje što jačeg razdora upravo među onima koji bi mogli da uzmu opozicione glasove u Beogradu i njihovo usmeravanje na borbu za iste birače. I naročito nema pozornice za demonstracije, ako bi opozicija pokušala da uđe u “svoju” Skupštinu grada. Dalje, u slučaju razdvajanja, postojalo bi i obećanje druge šanse, odnosno prilike na izborima u Beogradu da se sruši vlast, što bi možda primirilo najvatrenije pristalice opozicije.

Da Vas podsetimo:  Vučićev kartel se raspada: Šarić zapretio, ”Sve ih pobijte”, igra je gotova

Primiriti Beograd za Vučića svakako neće biti lak zadatak i otuda već sad postavljanje temelja za nastup u kampanji, kao što su zajedničke fotografije sa predsednikom opštine Novi Beograd Aleksandrom Šapićem, koji će možda biti gradonačelnički kandidat SNS-a. Otuda i pisanje tabloida bliskih vlasti o imovini Đilasove porodice, budući da Dragan Đilas i dalje slovi za gradonačelničkog kandidata opozicije sa najviše šansi da “povrati” Beograd. Otuda i pokušaji otcepljenih odbornika sa Đilasove liste iz 2018. sada članova udruženja Građanski demokratski forum da dobiju i odbornički mandat 2022. udružujući se sa Nebjšom Zelenovićem, liderom stranke Zajedno za Srbiju. Zbog toga se i dalje ne zna da li će sa SDS Borisa Tadića da nastupa sa Novom Arisa Movsesijana ili će kao što su pre dva meseca rekli, Nova i Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića da se ujedine. Njihovo ujedinjene budući da je Nova stranka a PSG udruženje građana, moglo bi pravno da se reši samo tako da se kolektivno članstvo PSG učlani u Novu, a stranka da eventualno promeni ime.

Noseći stub kampanje nažalost, međutim, udara sama korona zaraza. Posle iskustva pandemije svest ljudi više neće biti ista i zato će izbori, naročito beogradski, biti neizvesni, šta god da istraživanja rejtinga unapred kažu.

Jasmina Lukač
Izvor: Demostat

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime