Počinje nova školska godina, a knedle u grlu kako roditelja tako i nastavnog osoblja ne postaju ništa manje nego na kraju prethodne. Deluje da se na rešavanju problema od maja nije uradilo dovoljno kako bi se u novu školsku godinu ušlo mirnije.
Letnji meseci nisu umirili strahove roditelja nakon masakra koji je u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ počinio učenik tada sedmog razreda. Nakon što se prethodna školska godina završila ranije, 6. juna, prema tvrdnjama roditelja i predstavnika sindikata obrazovanja zbunjujuće i neadekvatno, letnji period je trebalo da bude iskorišćen za promišljanje i rad na rešavanju nekih od problem koji su doveli do tragedije 3. maja. Ipak, samo dan pre zvaničnog početka škosle godine situacija ne izgleda optimistično.
Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije navela je u emisiji Među nama da nadležno Ministarstvo nije odgovorilo na njihov dopis iz jula meseca, a koji se ticao lošeg materijalnog položaja zaposlenih u obrazovanju, ali i pitanja bezbednosti rada u školama. Kako je tada navedeno u dopisu Sindikata: „Loš materijalni položaj zaposlenih u prosveti rezultira potpunom nezainteresovanošću mladih za ove profesije, što pokazuje broj studenata koji su upisali fakultete koji obrazuju kadrove za prosvetna zanimanja (matematika, fizika, srpski jezik i druga). Ne samo što nam mladi odlaze iz zemlje, već uskoro nećemo imati ni dovoljno kvalifikovanih nastavnika u školama.“
Prema najavama, prosvetni radnici i radnice će od 1. septembra dobiti povećanje plate od 5,5 odsto, a zatim od 1. decembra još 10 procenata, no iz ovog sindikata navode da ovo nije dovoljno da se prosečna plata u prosveti dovede na nivo prosečne plate u Republici Srbiji. „Naš zahtev je bio da se rebalansom budžeta, plate u prosveti povećaju za 30% i zaključi Protokol o dinamici povećanja“, kažu iz Sindikata.
Dok se reprezentativni sindikati trude da poboljšaju položaj zaposlenih u školama, Ministarstvo prosvete uputilo je Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama u školskoj 2023/2024. godini. Prema ovim smernicama poseban fokus je na unapređivanju vaspitnog rada sa učenicima: „Osnovni cilj obrazovno-vaspitnog rada u školskoj 2023/2024 predstavlja razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika i unapređivanje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Prema smernicama Ministarstva, prvi dan škole, odnosno 1. septembra nastavu treba organizovati „kroz razgovor sa učenicima kako bi se upoznali sa planom rada, kao i pokrenuti zajedničke razgovore sa svim akterima školskog života, u cilju pravljenja obrazovne strategije kojom se odnosi u školi zasnivaju na poštovanju, uvažavanju, saradnji i solidarnosti“. Ove smernice pratile su i vesti o uvođenju novog predmeta u škole, „Vrline i vrednosti kao životni kompas“.
Ovaj predmet će, prema najavama biti izborni predmet, a koji će uključivati razgovor o temama „koje bi svaki normalan čovek izdvojio, kao što su porodica, zdravlje, obrazovanje, mir, ali da nastavnik ima slobodu da se bavi i drugim vrednostima“, navodi se.
Pa ipak, nastavnici upozoravaju da je za uvođenje novih predmeta u avgustu ipak kasno, jer se izborni predmeti biraju još u junu: „Učenici biraju slobodne nastavne aktivnosti u junu na kraju jedne školske godine za sledeću, dakle ankete su već podeljene, oni su odlučili koju će nastavnu aktivnost pohađati sledeće školske godine. Tako da se od nas sada očekuje da osam dana pred početak nove školske godine, ponovo podele ankete i da se učenicima predstavi novi predmet o kom mi još uvek ne znamo mnogo ili skoro ništa“, istakla je nastavnica Ivana za portal Nova.
Prema izjavama ove nastavnice, uvođenje novih predmeta u škole ujedno znači i opterećenje nastavnog osoblja novim poslovima koji neće biti adekvatno jer slobodne nastavne aktivnosti, u okviru kojih je ovaj predmet navodno planiran, ne ulaze u redovnu nastavu i u redovan fond.
„Nastavnicima taj čas nije plaćen. On ulazi u dvadesetčetvoročasovni neposredni rad sa učenicima, ali ne kao redovna aktivnost. Pritom, često programi slobodne nastavne aktivnosti nisu detaljno razrađeni, pa se često svode na to da nastavnik sam treba da smišlja kako će izgledati. Zato, ne vidim da to ima neke velike koristi za učenike. Ministarstvo prosvete treba da ispita postojanost slobodne nastavne aktivnost kroz evaluaciju i da vide da li je to korisno učenicima, ali ne na ovaj način, pred sam početak nove školske godine“, rekla je nastavnica za Nova rs.
Roditelji, za to vreme, zabrinuti. Da li će najavljene promene i mere dovesti do povratka poverenja u obrazovni sistem i bezbednosti dece ili će povratak u školu doneti nova pitanja i dileme, ostaje da vidimo.
I.P.
