Nacionalni konvent o EU ili Živ mi Todor da se čini govor

Sastanak Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, održan u subotu, 3. oktobra, bila je još jedna prilika da Aleksandar Vučić nastavi svoje jadikovke našoj javnosti zbog, kako on kaže, nerazumevanja velikih sila suštine pitanja Kosmeta, odnosno, njihove sve otvorenije namere da se ono reši tako što će i Srbija priznati drugu albansku državu na Balkanu.

Kako su mediji izvestili, sastanak Evropskog konventa o Evropskoj uniji zapravo je sazvao AV i omogućio njegovo održavanje u Palati Srbija, a sve sa ciljem da članicama te organizacije objasni spoljnu politiku Srbije i teškoće u vođenju pregovora sa Prištinom.

Za koje je već na samom početku rekao da nismo nikada dalje od kompromisa, i to ne krivicom Srbije.

Nacionalni konvent o EU je, kako se može pročitati na internetu, stalno telo od preko 700 članica, u kome se vodi neprestana debata predstavnika političkih partija, državne administracije, nevladinih organizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i profesionalnih organizacija o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Ili, što mu piše u opisu radnog mesta: „Nacionalni konvent je posebno telo za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i civilnog društva u procesu pristupnih pregovora.“

Već na prvi pogled stiče se utisak da je ovaj Konvent o EU prilično šareno društvo. Mnogo babica, i to veoma različitih, pa je pitanje kako će uspeti da se dogovore i sarađuju u tim pristupnim pregovorima, kojima se ne nazire ni sredina, a o kraju i da ne govorimo.

Aca Srbin je članovima Konventa izrazio svoju veliku zabrinutost za zamrznute konflikte, koji začas mogu da se pretvore u pravi rat, kao što je sada slučaj u Nagorno-Karabahu, i da zato mi moramo da rešimo pitanje Kosmeta, a ne da ga ostavljamo budućim generacijama.

Nastavio je svoje izlaganje u svom plačevnom stilu, plašeći ne samo prisutne u Palati Srbija već i sve građane naše zemlje teškim danima koji prete Srbiji sa raznih strana, možda čak i iz Bosne.

Ove njegove crne slutnje, s razlogom, plaše javnost, ali je u isto vreme, verovatno, i zbunjuju.

Pa, zar joj A. Vučić nije dosad bezbroj puta rekao kako su najmoćniji svetski državnici njegovi veliki prijatelji, takoreći pajtosi. Od Muti Merkel, Putina, Si Đipinga, Erdogana… do najnovijeg, stanovnika Bele kuće.

I onda se javnost u Srbiji s razlogom pita čemu uopšte služe prijatelji ako ne da pomognu kad si u nevolji, a da je ona stvarno velika, to svakodnevno sluša od Ace Srbina.

Vojislav M. Stanojčić
Izvor: Stanje Stvari