Ako se u obzir uzme činjenica da ceo život u svemu tražim humor, te da sam u biti optimista i da uvek pokušavam da vidim da je čaša polupuna a ne poluprazna, sasvim je logično da sam nakon dobijanja jučerašnjih informacija o „zaposlenima“ u pošti, počeo da se zezam.
Medjutim, ove informacije, ako su tačne, a verovatno jesu, jer bez obzira na moju struku koja za potvrdu traži neki zvanični dokument, niko od prozvanih nije demantovao, deluju zastrašujuće.
Progutao sam u bliskoj prošlosti mnogo toga, te tako i činjenicu da je produkcija rts-a, koji inače plaćaju svi gradjani Srbije predstavila Stefana Nemanju (u momentu smrti Simeona Mirotočivog) kao vidovnjaka, koji naginje ka novokomponovanoj muzici, koja će se na žalost pojaviti oko osam stoleća kasnije, te u samrtnom času citira refren pesme Sinana Sakića „sve je postalo pepeo i dim“, uz srećom izostavljanje onog čuvenog „aaa…“
Ali vesti od juče stavljaju me u dilemu, da li da se, nadam se mnogo pre mog fizičkog upokojenja, sociološki upokojim. Da radim svoj posao, brinem i navijam za svoju decu, odlazim u fitnes i pijem kafu sa par najbližih prijatelja? Poverujem Branki da niko u kući osim mene ne ume da tako dobro opere prozore i frižider…
Ima li smisla bilo šta, kad dobiješ vest da se pevač koji je pre dvadeset pet godina proteran iz Mostara od strane varvara, divljaka, maloumnika i ubica, mnogo godina kasnije udružio sa sličnim varvarima, te da je u fiktivnom radnom odnosu u preduzeću u kome za to što ne radi prima četiri puta veću platu od plate poštara, te da taj isti pevač koga još zovu „pola čovek, pola osmi mart“ za par sati pevanja na taj datum može legalno da zaradi verovatno onoliko para, za koje stvarni poštar u tom istom preduzeću mora da radi, desetak godina.
Da se razumemo, ako je ovo istina, tu svakako u krivično-pravnom smislu, ima elemenata više krivičnih dela i na strani svakog fiktivno zaposlenog i na strani onih koji su ga u tu poziciju doveli. Ali to nije tema ove priče…
Ne čudi me stoga starleta koja je kako navode u istoj priči. Jer starleta je samo pristojan naziv za nešto drugo, a od toga drugog ne možeš očekivati ništa osim da bez rada i na što jednostavniji način nezasluženo dodje do para i materijalnog blagostanja.
Jasno je da izlapeli glumac uz čije emisije sam rastao, to isto uradi. Odavno sam preboleo to razočarenje, jer on je baš to, izlapeli glumac, koji ne shvata u šta se pretvorio…
Čudi me naravno pevač koji je jednom u životu morao da beži od onih tipova u koje se izgleda, mnogo godina kasnije i sam pretvorio i od koga sada iz svoje zemlje beže neki pametni, dobri, vredni i lepi momci i devojke.
Beže, da u nekoj drugoj zemlji potraže mesto pod suncem i prožive jedini život za koji znaju da ga imaju… Baš onako kako je i on nekada bežao…
I zbog toga nisam siguran ima li više smisla bilo šta, osim da se potrudim da dvoje mladih ljudi spremno odu odavde što dalje, te da ih ja tamo obilazim, da oni ne bi morali da prljaju sebe i podsećaju se u kakvom su brlogu odrastali…