Očigledno da na političkoj sceni nema nikog koga je briga za seosku planinsku decu. Turci su bili poslednji koji su se brinuli o tom narodu, jer Turska je bar te ljude oslobodila poreza. Oni su znali da tamo gde ne rađa žito treba raji olakšati život, ako nećeš pustu zemlju.
Zakon o racionalizaciji u školama podrazumeva kombinovanu nastavu za učenike od 5. do 8. razreda, odnosno u školama sa manjim brojem učenika. Šta mislite koga će najviše pogoditi? Škole u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, gde su ionako najniže plate u Srbiji. Izgleda da je država rešila da očisti pogranični pojas prema Bugarskoj, Makedoniji i Kosovu. Samo se pitam kome je to u interesu?
Pošto sam i sama profesor srpskog jezika, mada nisam radila u školi, ali ostala u kontakt sa svojim kolegama, navešću samo jedan primer.
Zamislite kako će izgledati čas kad 8 učenika u četiri razreda sluša odlomak iz Njegoševog Gorskog vijenca, Andrićeve priče Aske i vuk, odlomak iz romana Seobe Miloša Crnjanskog i Teslini Moji izumi. Ti učenici ništa neće da shvate, jer samo 11 minuta i 25 sekundi nije dovoljno da se pročita jedan odlomak, a kamoli da se nešto objasni. Volela bih da neko od stručnjaka koji su predložili ovakav zakon pokažu kako bi oni održali taj čas.
Kažu postoji kombinovana nastava za mlađe uzraste. Postoji, ali tu čas vodi samo jedan učitelj, koji može jednoj grupi da da likovno, a drugoj grupi predaje srpski jezik. Učitelj radi svaki dan sa istim odeljenjem i obučen je za takvu nastavu na fakultetu. Sada postoje nastavnici koji rade u 4 škole. Znam za jednog kolegu koji u istom danu iz Leskovca ide na granicu sa Bugarskom, a posle administrativni prelaz sa Kosovom. Za starije učenike to bi značilo da više nastavnika drži jedan čas, što liči samo na haos. Nijedan stručnjak, osim nekih savetnika u ministarstvu prosvete, nije rekao da je kombinovana nastava moguća za starije osnovce.
U praksi znači da će roditelji biti prinuđeni da se sele ili da decu šalju u najbližu gradsku školu. Tako da će te male škole za nekoliko godina biti same ugašene. Ne, ne, neće same, ugasiće ih kreatori stručnjaci čiji se šefovi doneli Strategiju za razvoj sela baš zbog pograničnih sela kako ne nestala sa geografske karte.
Doduše, te škole će se i bez ovog zakona ugasiti za 10-15 godina, ali zašto ubrzavati taj proces. Ta deca nemaju ni bioskop, ni bazen, ni pozorište, nisu dobila od grada laptop, jedino su imali celog nastavnika, a sad će da dobiju polutke, trećinke i četvrtinke. Od Drugog svetskog rata sve se radilo da taj narod pobegne u gradove.
Sada država pomaže što kupi jednu kuću za mladi par, a gasi im školu, gde je tu logika?
S druge strane, ugroženi su mladi nastavnici, oni zbog zabrane zapošljavanja već desetak godina ne mogu da se zaposle za stalno. Oni su zbog rešenje za stalno odlagali formiranje porodice i rađanje dece. I na kraju dobijaju otkaz, a nemaju potomstvo. Toliko o natalitetu. I ti nekada mladi sada su već sredovečni, kasno za brak, kasno za rađanje.
Malo je mladih ljudi koji su se vratili u zavičaj posle studija, a sada ćemo i njih da oteramo. Brže, jače, bolje!
U Hrvatskoj postoji zakon da se sa 25 učenika formiraju dva odeljenja, a kod nas tek sa 30 učenika. Oni nemaju ovakav zakon o spajanju odeljenje sa malim brojem učenika. Ako se ugledamo u Evropsku uniju, a otuda pokupimo samo ono što sve više i više tanji naše džepove, što se ne ugledamo i po ovom pitanju?
Pa neće jer će ovako preko iseljavanja napuniti svoje džepove!
Imamo Ministarstvo za brigu o selu i Ministartvo za brigu o porodici i demografiji, koje mudro ćute o onome što stidljivo pojedinci iz sindikata prosvetnih radnika govore.
Mislite da je opozicija bolja po tom pitanju? Oni se navodno bore za reke u tom području, ali ih baš briga za decu, jer su to deca glasača vlasti. Opozicija poput lešinara čeka krah srpskih planinskih sela, pa će onda da optuže vlast.
Očigledno da na političkoj sceni nema nikog koga je briga za seosku planinsku decu. Turci su bili poslednji koji su se brinuli o tom narodu, jer Turska je bar te ljude oslobodila poreza. Oni su znali da tamo gde ne rađa žito treba raji olakšati život, ako nećeš pustu zemlju.
I kolegijalnost starijih kolega, pogotovu iz većih gradova je na “visokom” nivou. Da li ste čuli da je neko iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili Niša podržao male planinske škole? Nije, naravno. Baš ih briga, to njih ne dotiče. Oni samo ustanu kada štrajkuju zbog plata.
Direktori isto ćute, jer njihove fotelje trenutno nisu ugrožene. Međutim, kad se odsele učenici kome ćete direktorovati gospodo što ničice padate pred svakom vlašću samo da biste zadržali te fotelje?
I sindikalne vođe tek radi reda napišu nešto na društvenim mrežama. Njima je cilj da dođu do stana u Beogradu ili do posla u Elektrodistribuciji!
Ćute i predsednici opština i gradova, jer neće da se zamere onima iz Beograda. Jedino je Vladimir Zaharijev iz Bosilegrada ustao i javno rekao da je to nemoguće zbog razuđenih puteva na prostranoj opštini.
Tako da niko neće da stane u odbranu sirotinjske dece. Svi gledaju svoje dupe, a za neku godinu svi će biti pametni kad samo zveri budu hodale na području 100 kilometara od granice.
Kažu da je bitna ušteda. Zato ne štedite na broju narodnih poslanika? Odavno se priča da nam je dosta 150 poslanika. Smanjite plate za 100 poslanika, a ostavite 50 malih planskih škola. Hajde da na referendum pitamo narod da li je za racionalizaciju narodnih poslanika ili seoskih škola?
Autor: M. Ivanović
izvor:https://jugmedia.rs/
