Centralizacija informisanja, kakva se sprovodi u Srbiji, ne postoji u najvećem delu evropskih država. „Ako nemate slobodu štampe, nemate demokratiju“, kaže za Cenzolovku portugalski novinar Aleksandre Martins, koji misli da vlade koje o epidemiji govore kao o ratu čine to jer je to jedina situacija kada sloboda štampe može biti opravdano ograničena
Prošlonedeljno donošenje, pa naglo povlačenje, zaključaka Vlade Srbije kojima su za davanje informacija u vezi sa lečenjem od koronavirusa ovlašćeni samo članovi Kriznog štaba i oni koje taj štab ovlasti, kao i pretnja svima koji „šire dezinformacije“ u vreme vanrednog stanja, izazvalo je uzbunu na domaćoj medijskoj sceni.
Navodno pokajanje premijerke Ane Brnabić zbog akta Vlade koji je doveo i do hapšenja novinarke nova.rs Ane Lalić, međutim, neće rešiti probleme koje su mediji imali i pre nego što su ti zaključci doneti.
Evropske države se takođe bore sa koronavirusom, kao i sa virusima lažnih vesti i dezinformacija koji prate ovu pandemiju, ali najveći deo njih sa cenzurom ima manje problema nego novinari u Srbiji.
Portugal: Niko ne ometa rad novinara
Aleksandre Martins, novinar portugalskog lista Publico, u razgovoru za Cenzolovku kaže da novinari nemaju nikakva ograničenja u svom radu, da je sloboda govora i štampe zagarantovana Ustavom, i pored toga što je u toj zemlji proglašeno vanredno stanje – prvi put od 1974. godine i demokratske revolucije.
Mada vanredno stanje samo po sebi suspenduje neka građanska prava, u Portugalu, zemlji u kojoj do 7. aprila ima gotovo 12.000 zaraženih, vlast nikog ne tera u zatvor.
„Ne smeju se dozvoliti mere koje ograničavaju medijsko nadgledanje vlada“, saopštili su Reporteri bez granica.
Problemi sa cenzurom u Srbiji bliži su onima u Kazahstanu nego u Holandiji ili Portugalu. Prema rečima Merujete Šalbajeve, novinarke Atameken televizije iz Kazahstana, država ima pravo da reguliše masovne medije, te da zabrani neki video ili fotografiju tokom vanrednom stanja.
„Međutim, do sada se nismo susreli sa takvim slučajevima, barem kada je u pitanju kanal Atameken, za koji radim. Sve izjave zvaničnika su uglavnom u vezi sa vladinim merama i statističkim podacima u vezi sa obolelima i preminulima od koronavirusa. Te podatke objavljuje isključuju država i ti podaci su jedini zvanični. Ipak, mi kao medij radimo u istom ritmu, objavljujemo vesti, proveravajući ih kao i ranije, čak je i program sa vestima produžen zbog aktuelne situacije. U ovom trenutku vlast ne kontroliše naše materijale i teško mi je uopšte da zamislim tako nešto. Situacija da se u potpunosti centralizuje objavljivanje informacije vodila bi u cenzuru, a takav scenario bi ujedno i otežao bilo kakav razvoj medija“, zaključuje Šalbajeva za Cenzolovku.
Podsetimo i da je Slavko Ćuruvija fondacija uputila zahteva da Vlada Srbije omogući blagovremeno informisanje svih građana i građanki u lokalnim sredinama u vezi sa pandemijom koronavirusa. Kako se navodi, zaključkom Vlade Srbije se praktično ukida medijsko izveštavanje, a medijima se dodeljuje uloga razglasa isključivo onih informacija i stavova koje Vlada sama želi da pruži građanima.
