Ako su tačne najave koje prenose tabloidi, da će se u novom rijalitiju „Elita”, u društvu alkoholisanih žena i razjarenih kriminalaca, otkriti „istina o Slavku Ćuruviji i njegovoj misterioznoj smrti”, biće to novo ponižavanje žrtve i relativizacija njegovog stradanja, koje vređa svakog pristojnog čoveka
Sistematski obesmislivši praktično sve ‒ poštenje, ljubav, brak, decu, privatnost, rad ‒ Željko Mitrović odlučio je da obesmisli i stradanje i smrt.
Nisu mu ni do sada grobovi bili strani: u živom prenosu gledali smo svojevremeno sahranu oca jedne učesnice rijalitija, uz prigodne intervjue sa ožalošćenima.
Ovaj put, međutim, otišao je mnogo dalje i najavio, ni manje ni više ‒ nego „istinu o Slavku Ćuruviji i njegovoj misterioznoj smrti”.
Kako mediji prepričavaju, tu će „istinu” u novom rijalitiju „Elita”, izneti izvesna Vesna Ćuruvija, predstavljena kao „novinarka, spikerka, voditeljka i rođaka Slavka Ćuruvije”.
Žena koju ništa ne kvalifikuje za ulazak u bilo kakav rijaliti, tako će zauzeti mesto pored starleta, animir dama, propalih pevačica/glumica, bivših i aktuelnih kriminalaca i nasilnika, kako bi, eto, otkrila ono što još nismo znali.
Pre svega, teško se oteti utisku da je gospođa Vesna dovedena namenski, baš u trenutku kada se čeka vest o tome da li će biti potvrđene nezvanične informacije da je Apelacioni sud oslobodio Ćuruvijine egzekutore i kada će ‒ ako se ispostavi da je to tačno, a radi domaćeg i svetskog javnog mnenja ‒ biti zgodno da se streljani vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanina još malo uvalja u blato.
Čak i da nije tako, čak i ako Mitrović (suprotno logici i kosmičkim zakonima) želi da predstavi Ćuruviju u pozitivnom svetlu, rezultat je isti: ponižavanje žrtve jednog nezamislivog čina, relativizacija njegovog stradanja i njegove uloge u društvu.
Ćuruviji nije mesto među večno sediranim/alkoholisanim ženama bez zanimanja, koje se biju ili kopuliraju s večno razjarenim kriminalcima i samozvanim zavodnicima; nije mu mesto u neprepričljivo glupim razgovorima; u atmosferi koja je etalon besmisla, simbolička predstava užasa i jada u kojem živimo.
Nije, ali Mitrović ga baš tu smešta, kako bi još jednom pljunuo na novinarstvo, na amanet svih koji su direktno ili indirektno stradali zbog medija, na rad onih koji se časno bave ovom profesijom. Ovo je šamar svima njima i svemu tome; podsećanje na to ko je „glavni baja” u kraju, ko je medijski gospodar života i smrti, konačni vlasnik našeg mesa i naših kostiju.
Formalno-pravno, uvođenjem Slavka Ćuruvije u rijaliti narativ, Mitrović ne krši profesionalni etički kodeks, jer u Kodeksu ne postoji tačka kojom bi se definisalo ono o čemu je ovde reč.
Ovo prevazilazi profesionalne standarde i zalazi u sfere etike kao filozofske discipline.
Ovo vređa i ponižava svakog pristojnog čoveka.
Ovo zadaje bol porodici i prijateljima Slavka Ćuruvije.
Ovo nije smelo da se desi.
PIŠE: Tamara Skrozza
