Novinarka Danasa Zorica Miladinović: Godinu dana prikrivanja podataka o umrlima od kovida

0
173

Od maja prošle godine traje njena uporna, ali neuspešna potraga za podacima o tačnom broju umrlih pacijenata u kovid zoni Univerzitetskog kliničkog centra Niš. Zorica Miladinović za Cenzolovku piše o besmislenim odgovorima koje je dobijala i drugim krajnje neodgovornim načinima izbegavanja davanja informacija od izuzetnog javnog značaja

Da li ću ikada dobiti podatke o umrlima u niškom UKC?: Zorica Miladinović (foto: Marija Janković)

Danas je „godišnjica“ moje krajnje neuspele potrage za pravim podacima o broju umrlih pacijenata u kovid zoni Univerzitetskog kliničkog centra Niš, koji se, po ozbiljnim indicijama koje imam, od početka epidemije prikrivaju.

Hodala sam kroz institucije, iskoristila sam sve mehanizme koje nudi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i bila sam „dobar (medijski) đak“, ali podatke nisam dobila. Gomila zahteva, žalbi, obaveštenja, upozorenja, rešenja i drugih dopisa završavala se ćutnjom UKC-a ili iznošenjem besmislenih razloga za njihovo nedostavljanje, među kojima je i objašnjenje da su oni nedostupni jer se „nalaze u kontaminiranoj dokumentaciji u ‘crvenoj zoni’“.

Ova značajna zdravstvena ustanova u Srbiji na kraju se nije libila ni da nadležno državno ministarstvo netačno obavesti da mi je tražene podatke „dostavila“. Začarani krug potrage za pravim informacijama o mrtvima završio se onim zbog čega je i počeo – neistinom.

Sistem ima dobre načine da vas spreči da do vas stigne ono što mu ne odgovara.

Olako verovanje u zakon, 7. maj 2020.

Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, 7. maja 2020. godine zatražila sam od uprave Univerzitetskog kliničkog centra Niš podatke vezane za sumnju da se u toj ustanovi umanjuje broj umrlih kovid pacijenata. Zahtevala sam da mi za prva dva meseca epidemije, od početka marta do početka maja, dostavi broj preminulih pacijenata u čijim otpusnim listama piše da je njihova „završna dijagnoza“ kovid 19, ili da su „lečeni“ od „suspektnog“ kovida 19, ili da su „lečeni“ od sumnje na kovid 19 ali im je „završna dijagnoza“ neka druga bolest.

Istim zahtevom sam tražila i ukupan broj hospitalizovanih pacijenata, bilo da u otpusnim listama piše da su imali korona infekciju ili da su bili suspektni na nju. Pošto je na početku epidemije na koronavirus testiran mali broj građana, zahtevala sam i podatak o ukupnom broju testiranih među suspektnim pacijentima. Osim informacija, tražila sam dostavljanje dokumenata koji ih sadrže, uz brisanje iz njih podataka o ličnosti.

Uprava UKC-a nije našla za shodno da na zahtev odgovori, zbog čega sam 1. juna uputila žalbu povereniku za informacije od javnog značaja. Poverenik je 27. jula doneo rešenje u kojem je konstatovao da je žalba osnovana i naložio UKC-u da mi „bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od prijema rešenja“ dostavi sve tražene podatke – ukoliko ih poseduje.

U obrazloženju odluke naveo je da postoji „opravdani interes javnosti“ da zna ovakve informacije, naglašavajući da nijedna institucija „ne može da dokazuje suprotno“.

Krizni štab je saopštio da je 13. aprila 2020. od infekcije koronom u Srbiji umrlo pet pacijenata, a podaci u koje sam imala uvid govorili su da je toga dana samo u UKC Niš preminulo čak 16 pacijenata

– Prilikom donošenja ove odluke poverenik je posebno imao u vidu da se tražene informacije odnose na informacije o virusu SARS-CoV-2 i zaraznoj bolesti kovid 19, odnosno da su kao takve od izuzetnog značaja za javno zdravlje, odnosno ugrožavanje i zaštitu zdravlja stanovništva.

Poverenik naglašava da u odnosu na informacije kojima raspolažu organi javne vlasti, a koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, postoji neoboriva pretpostavka da postoji opravdani interes javnosti da ih zna… Organ javne vlasti ne može da dokazuje suprotno – navedeno je u rešenju, koje je potpisao poverenik Milan Marinović.

Poverenik se pri donošenju ovakve odluke pozvao i na međunarodne standarde, precizirajući da prema „Tšvanskim principima“ (Tšvane, Južnoafrička Republika) informacije o javnom zdravlju spadaju u kategoriju onih koje „uvek podležu pretežnom javnom interesu za otkrivanje“.

– Neke kategorije informacija, uključujući, između ostalog, informacije o javnom zdravlju, jesu od izuzetno velikog javnog interesa zbog svog posebnog značaja za proces demokratskog nadzora i vladavinu prava. Shodno tome, postoji vrlo jaka pretpostavka, a u nekim slučajevima i pretežan imperativ, u korist javnog i proaktivnog objavljivanja takvih informacija – navodi on i dodaje da uskraćivanje pristupa tim informacijama „ne može da bude opravdano“ čak ni „iz razloga nacionalne bezbednosti“.

Niški UKC nije postupio po ovom rešenju poverenika, odnosno nije mi dostavio podatke koje sam tražila. U kratkom odgovoru, prosleđenom mejlom, naveo je da „još uvek radi na ažuriranju traženih podataka, s obzirom na kompleksnost i složenost vođenja analitike u vezi sa njima“. Dostaviće mi ih „čim se ovaj postupak bude okončao“.

Rukovodioci UKC-a su, inače, 2. jula 2020, na prvoj konferenciji za novinare od početka epidemije, obznanili da neće objavljivati informacije o ukupnom broju umrlih od korone ili sa sumnjom na koronu. Oni su kazali da UKC „nije nadležan“ za saopštavanje takvih podataka, već da je to u isključivoj nadležnosti vladinog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19, kojem ih ova ustanova „svaki dan i promptno šalje“. „Svi naši kliničari svakoga dana unose podatke u kovid nacionalnu bazu“, precizirali su.

Crvena zona kao crna rupa, 14. oktobar 2020.

Pošto me je „ažuriranje“ već ažuriranih podataka koji se svakodnevno šalju Beogradu koštalo traženih informacija, povereniku za informacije od javnog značaja sam 11. avgusta 2020. uputila predlog za sprovođenje upravnog izvršenja, koje bi trebalo da omogući njihovo dostavljanje.

Poverenik Milan Marinović je na osnovu toga 14. oktobra doneo rešenje o izvršenju, u kojem poziva niški Univerzitetski klinički centar da u roku od dva dana od prijema tog rešenja izvrši njegovo rešenje od 27. jula.

Marinović je u ovom rešenju naveo da će „izvršenik“, odnosno niški UKC, ukoliko ne bude izvršio njegovo julsko rešenje, biti novčano kažnjen po Zakonu o opštem upravnom postupku. Precizirao je da ovaj zakon propisuje da se u slučaju odbijanja izvršenja pravnom licu izriče novčana kazna „u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda u prethodnoj godini“. Takođe, upozorio je, ovakva novčana kazna može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik, odnosno UKC, ne ispuni obaveze iz poverenikovog julskog rešenja.

Savesni zdravstveni radnici – kojima je smetalo prikrivanje podataka o bolesnima i umrlima, kao i o uslovima i okolnostima u kojima se oni leče ili umiru – dostavljali su mi autentična interna dokumenta. Zahvaljujući takvoj dokumentaciji nastajali su tekstovi o tome da je zvaničan broj preminulih kovid pacijenata u ovoj ustanovi višestruko manji od stvarnog broja

UKC je i pod pretnjom ovakve, oštre novčane kazne odbio da mi dostavi informacije o broju hospitalizovanih, testiranih i preminulih kovid pacijenata u prva dva meseca epidemije, uz obrazloženje da se dokumenta iz kojih se to može videti „nalaze u crvenoj zoni“ i „zbog svoje kontaminiranosti nisu dostupna upravi“.

– Klinički centar Niš poseduje pomenuta dokumenta – istorije bolesti i otpusne liste pacijenata koji su bili lečeni u kovid objektima naše zdravstvene ustanove, a u kojima su upisani traženi podaci, ali, nažalost, ti dokumenti, zbog njihove kontaminiranosti i aktuelne epidemiološke situacije, nisu dostupni službama uprave KC Niš… Nadležne službe u niškom KC u ovom trenutku nisu u mogućnosti da dođu do tražene zdravstvene dokumentacije, odnosno informacija vezanih za kovid pacijente iz traženog vremenskog perioda, jer je ona, sve vreme, a radi bezbednosti i zdravlja zaposlenih i pacijenata, i dalje smeštena u takozvanim „crvenim zonama“ naših objekata, gde će se nalaziti do daljeg – navodi se u odgovoru.

U njemu se dodaje da će niški UKC „rado pružiti“ sve tražene informacije, ali tek „kada budu ispunjeni svi bezbednosno-zdravstveni uslovi da ta dokumentacija bude skladištena u ‘zelenim zonama’“.

Ovakav odgovor bio je sporan iz nekoliko razloga.

Najpre, uprava UKC-a se tek nakon pola godine od podnošenja mog zahteva „setila“ ovog razloga za njegovo odbijanje. Zatim, nisam tražila dostavljanje istorije bolesti i otpusnih lista preminulih, hospitalizovanih i testiranih kovid pacijenata za prva dva meseca epidemije, već bilo koji interni dokument iz kojeg se podaci o njihovom broju mogu videti. Najzad, niški UKC ima digitalnu bazu ovih i drugih podataka, te „papirnati“ dokumenti ili ulazak u „crvenu zonu“ nisu nužni.

– I apsurdno je i tragično da KC Niš odgovara da ne može da dostavi podatke jer su „u kontaminiranim dokumentima“, kao da ne živimo u elektronsko doba, koje podrazumeva i takvu evidenciju podataka, već u srednjem veku, gde postoji samo jedan prepis. Uopšte, ceo sistem informisanja o epidemiji kovida 19 je na skandaloznom i ponižavajućem nivou, uprkos tome što je reč o informacijama od izuzetnog značaja za javno zdravlje, te postoji neoboriva pretpostavka o opravdanom interesu javnosti da ih zna – rekao je tada za Danas bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

(Samo)kastriranje Vlade, 5. novembar 2020.

Nakon ovakvog odbijanja niškog Univerzitetskog kliničkog centra da dostavi podatke koje sam tražila, poverenik Milan Marinović je 5. novembra 2020. zatražio od Vlade Srbije da „neposrednom prinudom“ obezbedi njihovo dostavljanje.

Kancelarija poverenika me je obavestila da se Marinović obratio Vladi nakon što nije bio u mogućnosti da sam izvrši svoje rešenje, odnosno novčano kazni UKC Niš, pošto su ga u Upravi za trezor i Ministarstvu finansija obavestili da podaci o ukupnom godišnjem prihodu te ustanove „ne postoje“, a da u Zakonu o budžetskom sistemu „pojam ukupnog prihoda korisnika budžetskih sredstava nije definisan“.

– Ne verujem da će Vlada Srbije obezbediti da KC Niš dostavi tražene podatke, što bi, inače, u uređenim državama bilo nezamislivo. Osnovna obaveza Vlade je da sprovodi zakone, ali smo svedoci da ih ona sistematski opstruira, a sprovodi politiku jedne stranke, odnosno jednog čoveka. Kada Vlada ne poštuje zakon, parlament Srbije ima zakonsko ovlašćenje da donese upozorenje, odluku ili da je čak smeni, ali je to ovde nepojmljivo – rekao je tada za Danas bivši poverenik Rodoljub Šabić.

Šabić je ocenio da je aktuelna vlast našla način da „kastrira“ zakonski okvir koji reguliše primenu ustavnog prava javnosti da zna, a koji je inače dobar. I dok je sam bio na funkciji poverenika, novčano kažnjavanje onih koji su se oglušili o poverenikovo izvršno rešenje opstruirano je kroz „obrazloženje“ da „ukupan prihod“ nije zakonski definisan. Događalo se čak da republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac zbog takvih rešenja protiv poverenika podnosi tužbe.

Prema podacima iz Kancelarije poverenika, Vlada je ni do danas nije obavestila o svom eventualnom postupanju povodom zahteva poverenika da mi „neposrednom prinudom“ obezbedi dostavljanje traženih podataka.

Neistina sa povratnicom, 8. januar 2021.

U isto vreme, poverenik je, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obavestio Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da niški Univerzitetski klinički centar nije postupio po njegovom „konačnom, obavezujućem i izvršnom rešenju“ i dostavio mu je „spise predmeta“. U dopisu me je izvestio da Upravni inspektorat „u skladu sa svojim ovlašćenjima pokreće odgovarajući postupak, u kom postupa samostalno (u odnosu na poverenika, prim. aut.) i u zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja može da sprovede inspekcijski nadzor, inicira pokretanje prekršajnog postupka ili preduzme druge radnje na koje je ovlašćen“.

Niški UKC je na osnovu toga 8. januara 2021. netačno obavestio Upravni inspektorat Ministarstva da je „postupio po rešenju“ poverenika iz jula prošle godine kojim je naloženo da mi dostavi informacije i kopije dokumenata sa traženim podacima. Saznala sam to iz dopisa koji mi je prosledio Upravni inspektorat, a u kojem je lakonski naveo da ga je UKC izvestio da je „postupio po rešenju poverenika“, a „kao dokaz priložio povratnicu o urednom uručenju pošiljke kojom su mi informacije dostavljene“.

Apsurdno je i tragično da KC Niš odgovara da ne može da dostavi podatke jer su „u kontaminiranim dokumentima“, kao da ne živimo u elektronsko doba, koje podrazumeva i takvu evidenciju podataka, već u srednjem veku, gde postoji samo jedan prepis (Rodoljub Šabić)

Pošto nisam dobila bilo kakvu „pošiljku“, 17. februara ove godine zahtevala sam od UKC-a da mi elektronskim putem dostavi dokumenta iz „pošiljke“ o kojoj govori inspektorat. UKC mi je, postupajući po takvom zahtevu, elektronski prosledio jedan šturi dokument koji ne sadrži podatke čije je dostavljanje poverenik naložio, a pritom sadrži informacije koje nisam zahtevala, među kojima su čak i neke o – javnim nabavkama.

Nakon toga sam dva puta, 17. februara i 1. marta, o ovoj okolnosti obavestila Upravni inspektorat, jasno navodeći da ga je UKC pogrešno izvestio da je postupio po rešenju poverenika. Dostavila sam mu svu dokumentaciju i zatražila da inspektorat i Ministarstvo „u okviru svojih nadležnosti preduzmu sve mere“ kako bih od te ustanove dobila zahtevane podatke. Na ove dopise do danas nisam dobila odgovore.

Odgovorila je pak Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja, koju sam, takođe 17. februara i 1. marta, izvestila o tome da je UKC netačno obavestio Upravni inspektorat Ministarstva da je postupio po njegovom julskom rešenju. U odgovoru se navodi da je poverenik, nakon ta dva moja podneska, 15. aprila ove godine još jednom uputio Upravnom inspektoratu dopis u kojem je „predložio da ovlašćeni inspektor sprovede inspekcijski nadzor u konkretnom predmetu, odnosno preduzme odgovarajuće mere“.

– Napominjemo da poverenik nema nadzornih ovlašćenja kada je u pitanju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već nadzor, prema članu 45 Zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave, preko Upravne inspekcije. Uz razumevanje za Vaše nezadovoljstvo zbog nedobijanja traženih informacija, obaveštavamo Vas da je poverenik u postupku sprovođenja izvršenja svog rešenja od 27. 7. 2020. preduzeo sve radnje i mere na koje je ovlašćen, a koje mu u ovom trenutku stoje na raspolaganju – navodi se u odgovoru Kancelarije poverenika koji mi je stigao ovih dana.

Nezvanične informacije umesto zvaničnih, od početka epidemije

Ovakvu opstrukciju zakona od strane uprave UKC-a, sve to vreme je pak nadomešćivao neformalni sistem informisanja. Savesni zdravstveni radnici – kojima je smetalo prikrivanje podataka o bolesnima i umrlima, kao i o uslovima i okolnostima u kojima se oni leče ili umiru – dostavljali su mi autentična interna dokumenta. Zahvaljujući takvoj dokumentaciji nastajali su tekstovi o tome da je zvaničan broj preminulih kovid pacijenata u ovoj ustanovi višestruko manji od stvarnog broja.

Na osnovu takvih dokumenata, u listu Danas smo povremeno demantovali izjave republičkog Kriznog štaba i Ministarstva zdravlja. Ovaj štab je, recimo, saopštio da je 13. aprila 2020. od infekcije koronavirusom u Srbiji umrlo pet pacijenata, a podaci u koje sam imala uvid govorili su da je toga dana samo u UKC Niš preminulo čak 16 pacijenata.

U odgovoru se dodaje da će niški UKC „rado pružiti“ sve tražene informacije, ali tek „kada budu ispunjeni svi bezbednosno-zdravstveni uslovi da ta dokumentacija bude skladištena u ‘zelenim zonama’“. Uprava UKC-a se tek nakon pola godine od podnošenja mog zahteva „setila“ ovog razloga za njegovo odbijanje

Mada su Ministarstvo zdravlja i Krizni štab zvanično saopštili da od 21. maja u 15 časova do 22. maja u 15 časova u Srbiji „prvi put nakon dva meseca nije bilo smrtnih slučajeva zbog infekcije koronavirusom“, dokumenta koja sam dobila potvrdila su da su tada samo u niškom UKC preminula dva pacijenta sa potvrđenim virusom.

Prema ovim izvorima, od 18. do 19. jula po podne umrlo je 11 kovid pacijenata na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju i još tri na ostalim klinikama, dok je uprava UKC-a navela da je u to vreme preminulo ukupno šest pacijenata. Od 19. do 20. jula po podne na niškoj Klinici za anesteziju preminulo je takođe 11 kovid pacijenata, dok je uprava UKC-a saopštila da je u tom periodu u celoj ustanovi umro samo jedan pozitivni pacijent.

Dostavljena dokumentacija je govorila da je od 26. do 27. jula u 16 časova samo na Klinici za anesteziju, gde su bili smešteni najteži kovid pacijenti, preminulo 14 pacijenata, među kojima je i jedna trudnica, koja je pred smrt prebačena u GAK, gde su je porodili. Uprava ove ustanove je, međutim, saopštila da su u tom periodu umrla dva pacijenta sa potvrđenim koronavirusom.

Niški UKC je, inače, počeo da saopštava broj preminulih tek od 2. jula, dakle tri meseca od početka epidemije. Od tada se na njegovom zvaničnom veb-sajtu objavljuje broj umrlih „sa potvrđenim virusom SARS-CoV-2“, ali ne i onih koji su u kovid zoni preminuli kao suspektni na kovid 19 ili zbog pridruženih bolesti.

Izmena zakona bez diranja u Vladu, skorija budućnost

Institucionalna potraga za informacijama o broju umrlih, hospitalizovanih i testiranih pacijenata u kovid zonama niškog Univerzitetskog kliničkog centra u prva dva meseca epidemije približila se kraju u vreme kada je počeo intenzivniji rad na izmenama i dopunama zakona po kojem sam ih tražila. Poverenik Milan Marinović je u januaru ove godine kazao da je izmena Zakona o informacijama od javnog značaja neophodna. U vreme kada je donet bio je „jedan od najboljih zakona u svetu, ali je sada prevaziđen i treba da se dorađuje“, rekao je za agenciju Beta.

Nešto kasnije je za dnevni list Danas kazao da bi izmene zakona mogle da budu usvojene tokom jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije, ali da to pre svega zavisi od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje rukovodi ovim procesom.

Gomila zahteva, žalbi, obaveštenja, upozorenja, rešenja i drugih dopisa završavala se ćutnjom UKC-a ili iznošenjem besmislenih razloga za njihovo nedostavljanje, među kojima je i objašnjenje da su oni nedostupni jer se „nalaze u kontaminiranoj dokumentaciji u ‘crvenoj zoni’“

Prema njegovim rečima za ove medije, izmene bi trebalo da obezbede veću nadležnost poverenika – kako u nadzornom delu tako i prilikom pokretanja prekršajnog postupka, koji, međutim, neće obezbediti tražene informacije, već kazne za organe vlasti koji ih ne dostave. Trebalo bi ustanoviti nominalne novčane kazne za takve organe vlasti umesto „dela ukupnih godišnjih prihoda“ koji nije moguće utvrditi jer Zakon o budžetskom sistemu ne poznaje tu kategoriju prihoda za organe vlasti.

Svakako je razočaravajuće to što je Marinović jasno obznanio da predložene izmene neće zadirati u odsustvo volje Vlade Srbije da izvršava rešenja poverenika. Kako je naveo, o tome se razgovaralo, ali ni on lično ne vidi kako Vlada može normativno da se natera da to čini.

– Vlada po postojećem zakonu već ima tu obavezu, i ta odredba je dovoljno jasna i precizna. Poverenik svake godine u izveštajima Narodnoj skupštini konstatuje tu činjenicu. Na Skupštini je da svojim preporukama na izveštaj najpre obaveže Vladu da poštuje tu obavezu, a zatim i da kontroliše da li se ta obaveza izvršava – kazao je.

Pritom je naglasio da se po postojećem zakonu organ vlasti može naterati da dostavi informacije putem Vladinih „sredstava prinude“, ali uz napomenu da to „ne funkcioniše od 2005. godine, jer Vlada nema pravilnike i procedure koji to regulišu“.

Epilog, ne zna se tačno kada

I da li posle svega verujem da će Upravni inspektorat „preduzeti odgovarajuće mere“ ili da ću dobiti podatke o hospitalizovanim, testiranim i umrlim u niškom Univerzitetskom kliničkom centru od kovida ili zbog kovida, a koje sam tražila pre godinu dana?

Da li mislim da će izmene i dopune Zakona o informacijama od javnog značaja obezbediti efikasnije dostavljanje takvih informacija od strane organa vlasti – u koje spada i UKC Niš, ili njihovo efikasno kažnjavanje ukoliko to ne učine?

Da li će u ovoj zemlji preovladati stav da je dostavljanje informacija od javnog značaja zakonska obaveza institucija koja ne sme zavisiti od delikatnosti tih informacija ili ičije političke volje?

Odgovor je isti: Ne verujem, a jako bih volela da grešim.

Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime