O samoumišljenosti, poštenju i još koječemu ponešto

3
634
Foto: pixabay.com

Razgovaraju političar i prostitutka: 

  • Ćao, zovem se Milovan, imam 44 godine, političar sam. Politikom se bavim 21 godinu i pošten sam čovek.
  • Drago mi je, ja se zovem Dana, prostitutka sam i imam 35 godina, bavim se prostitucijom 10 godina i još uvek sam nevina. 

* * *

  •  Nebojša Stefanović u koprodukciji sa Džordžom Orvelom (Animal farm – Životinjska farma): “Narod neće Đilasa nego NAS POŠTENE LJUDE”: “Narodu koji su opljačkali zarad ličnog bogaćenja teško je da poveruje da su oni sada mesije. Znaju građani dobro ko im je zatvarao fabrike, ostavio ih bez posla, od njihovog novca kupovao vile i plaćao luksuzna putovanja. Ko je postao milioner, a ko siromah.”

Stari major” – Tomislav Nikolić: “Da li ste ikada čuli da bivši predsednik države neće po isteku mandata da se iseli iz predsedničke rezidencije – na primer: da Barak Obama neće da se iseli iz „Bele kuće“, da Fransoa Oland neće da se iseli iz Jelisejske palate, da Dejvid Kameron neće da se iseli iz Dauning strita 10, da Boris Jeljcin neće da se iseli iz Kremlja … Ja čuo danas. Prema pisanju Blica Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije, neće da se iseli iz Užičke 23. Kažu, to je bio jedan od uslova koji je postavio Vučiću – da se ne kandiduje ponovo na narednim predsedničkim izborima.

Verovatno ste čuli, ne jednom, da je naš bivši predsednik veliki domaćin. Ali, da li ste čuli da neko u ovoj zemlji sa platom od 150.000 dinara, čija je supruga nezaposlena, stekne:  

  • petosoban stan od 194m2 u Beogradu, 
  • njivu, vinograd, voćnjak i šumu – 8 hektara, 21 ari i 4m2;
  • njivu – 2 hektara, 13 ari i 70m2;
  • njivu, voćnjak – 2 hektara, 66 ari i 22m2;
  • pašnjak – 18 ari;
  • pašnjak – 55 ari i 24m2;
  • njiva 35 ari i 2m2;
  • automobil “Lada niva”;
  • automobil “Audi A6”;
  • ušteđevinu u banci (visina ušteđevine se po zakonu ne saopštava).

(podaci iz imovinske karte Tomislava Nikolića – vidi tekst: Toma tajkun www.opancar.com)  pretraživač pod Toma tajkun). 

Napoleon“ – Aleksandar Vučić: – Ja sam rekao Makronu… Emanuel, bre… Jel’ ti razumeš, čoveče, da ti sad ne bi mogao ni da otvoriš poglavlje 23 – ispričao je Vučić dodajući da je to bilo u ponoć u Jelisejskoj palati.

„Skviler“ – Nebojša Stefanović, Napoleonova desna ruka, a ujedno i ministar unutrašnjih poslova.

Napoleon: “Pitam Nebojšu jel’ vlasnik, jel’ direktor, šta je? Kaže – ništa. Ja izađem, kažem ‘on običan zaposlen’, računam ne možete da slažete da čovek ne predstavlja firmu, ili da nije zaposlen. Ja kažem, ‘pa on tamo običan radnik, zaposlen’, ne znam ni sam šta sam rekao. Otkud ja znam da li je zaposlen ili nije? Još gore je po vas ako nije zaposlen. Vi najbolje da se držite moje verzije pa da mene optužujete za to. I po tome možete da kažete da se ja obračunavam sa Nebojšom Stefanovićem. Jer jedina optužba na račun Stefanovićevog oca je moja, da je on tamo zaposlen. Iako ja nisam bio očigledno u pravu pošto kažu da nije zaposlen. Ja ne razumem zašto ga onda optužujemo uopšte” (Izvor: istinomer.rs – Koreni 8. decembar 2019).

BIRN (Balkan Investigative Reporting Network) – Branko Stefanović putovao 2018. u Saudijsku Arabiju u svojstvu pravnog savetnika GIM-a. Početkom decembra objavili su vize na kojima se jasno vidi funkcija Branka Stefanovića – “legal advisor”. (“Moj otac nema nikakve veze sa firmom GIM” (Izvor: istinomer.rs – Koreni 8. decembar 2019).

* * *

Nebojša Stefanović, Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednika SNS: “Narod neće Đilasa nego NAS POŠTENE LJUDE”: “Narodu koji su opljačkali zarad ličnog bogaćenja teško je da poveruje da su oni sada mesije. Znaju građani dobro ko im je zatvarao fabrike, ostavio ih bez posla, od njihovog novca kupovao vile i plaćao luksuzna putovanja. Ko je postao milioner, a ko siromah.”

Gospodine Stefanoviću, taj koji je to radio – najpre na funkciji Pomoćnika ministra privrede za privatizaciju, potom na funkciji Direktora agencije za privatizaciju – a neposredno posle toga (selfemployed – samozaposlen), zove se Siniša Mali i sada se zajedno sa vama nalazi u istoj Vladi  na funkciji Ministra finansija, a Đilas u to vreme nije bio ni na kakvoj državnoj funkciji…

…“Ćao, zovem se Nebojša, političar sam. Politikom se bavim već dugo godinu i pošten sam čovek”.

Dragiša Čolić

3 KOMENTARA

  1. A kakve obaveze je preuzela Srbija (tada SCG) kao „strateski partner odbrane Amerike ne Balkanu“ ovim tajno pisanim sporazumom izmedju B. Tadica i Kondolize Rajs 2006.godine moze se videti iz članka Dragice Bg. Pušonjić na donjem sajtu:

    https://beogradski-glas.rs/politika/srbija-nato-prcija/

    Srbija je NATO prćija (1)
    Piše: Dragica Bg. Pušonjić

    Beogradski glas – Šest godina nakon što je NATO razorio Srbiju, pogazivši regule međunarodnog ratnog prava i međunarodnih odnosa, tadašnji politički Beograd učinio je prvi korak ka ulasku u taj isti vojni savez. Usledio je niz bilateralnih ugovora u istom smeru, koji su aktuelnom SNS-u i njegovom lideru Aleksandru Vučiću omogućili da bezmalo formalizuju članstvo Srbije u toj alijansi.

    Za to vreme građanima se plasira teza o vojnoj neutralnosti, uz mahanje jednom rezolucijom koja je u međunarodnom poretku mrtvo slovo na papiru.

    Formalno, nogu je povukao Vuk Drašković. Kao ministar spoljnih poslova, on je 2005. sa Japom de Hop Šeferom, generalnim sekretarom NATO, potpisao „Sporazum između Srbije i Crne Gore i organizacije Severnoatlantskog pakta (NATO) o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama“. Ugovor je ratifikovan iste godine („Službeni list SCG –Međunarodni ugovori“, br. 13/2005) i ima elemente SOFA sporazuma (Status of Forces Agreement), mada se tako ne zove. Zašto?

    Sporazum za sva vremena

    Zbog onog što u ugovoru piše. Osoblje NATO dobilo je status „eksperti u misijama“ prema Konvenciji UN o privilegijama i imunitetima iz 1946. (čl. 5), zabranjeno je njihovo hapšenje i pritvaranje (čl. 11), a osoblje i sama alijansa oslobođeni su plaćanja postojećih i budućih dažbina (čl. 12). NATO ima pravo na vlastite telekomunikacione veze i besplatno korišćenje celokupnog elektromagnetnog spektra (član 13).

    Naše pravo je derogirano: odštetni zahtevi građana ili same države podnose se „na postupak“ NATO-u, isključivo preko izvršnih organa vlasti SCG (čl. 14), nadležnost za rešavanje sporova proisteklih iz ugovora transferisana je sa sudova na diplomatiju (član 15). Privilegije i imunitete dati NATO važe i za osoblje zemalja koje učestvuju u operacijama, ali nisu u NATO (čl. 18). Ugovor se primenjuje „do okončanja svih operacija podrške miru u regionu Balkana ili kako se strane drugačije dogovore“ (čl. 19). Sve skupa ukazuje na kontradiktornost sporazuma, da je možda i cinična proklamacija o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SCG kad se istovremeno, na primer, razvlašćuju domaći i međunarodni sudovi.

    Taj ugovor nadživeo je SCG, stvorenu 2003. i ugašenu 2006. zbog razdvajanja „dva oka u glavi“. Obavezuje Srbiju, koja se smatra pravnim sledbenikom, jednako kao sporazum SOFA Srbija‒SAD iz 2006. U ime dveju vlada potpisali su ga Boris Tadić i Kondoliza Rajs, što domaća javnost saznaje kroz godinu dana, a i tad zbog pritužbe radikala povereniku za informacije od javnog značaja. Ratifikovan je tek 2009. u okviru debate o čak 65 zakona („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/2009).

    Po slovu ugovora o „zaštiti statusa i pristupu korišćenju vojne infrastrukture u Srbiji“, oružane snage SAD su „entitet koji čine pripadnici oružanih snaga, civilno osoblje Ministarstva odbrane i sva imovina, oprema i sredstva SAD koja se nalaze u Srbiji“. Cilj ugovora je (čl. 3) da vojsci SAD, kompanijama i firmama koje kod nas nisu registrovane, kao i njihovim zaposlenima koji su stranci – dakle, da svima njima Srbija pruži besplatan „pristup i korišćenje onih objekata“ koji su im potrebni, što nije ograničeno „samo na prevoz, magacine i objekte za obuku“. Osoblje SAD vuče status iz Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. (čl. 5), ima pravo da nosi uniformu i oružje po naredbama Vojske SAD, a Srbija se stara o njihovoj bezbednosti i bezbednosti njihove imovine (čl. 6).

    O šteti odlučuje Vašington

    Vojska SAD, kompanije i firme ne plaćaju poreze, carine i takse „na ličnu imovinu, opremu, zalihe, materijale, tehnologije, sprovođenje obuke i pružanje usluga“, izuzeti su od inspekcije, dozvola i drugih ograničenja koja važe u Srbiji (čl. 7). Za plovila i vazduhoplove ne plaćaju, u objektima u vlasništvu Srbije, aerodromske i lučke takse, takse za parkiranje, naknadu za lučku pilotažu i usluge lučkih remorkera, dok za vazduhoplove ne plaćaju takse za navigaciju, prelet, korišćenje terminala i tome slično. Vojska SAD nema ograničenja kad u Srbiji bira partnere i dobavljače za robe i usluge, u tim relacijama važi pravo SAD, s tim da „nabavke dobara i vršenja usluga u Srbiji od strane ili u ime SAD… ne podležu oporezivanju, plaćanju carina i sličnih dažbina“. Ista prava, bez ikakvog odobrenja i ograničenja, dobijaju i „partneri SAD“ (sve po čl. 8).

    „Osim zahteva za naknadu štete po ugovoru, strane će se odreći prava da traže jedna od druge bilo kakvu naknadu za štetu, gubitak ili uništenje imovine, povredu ili smrt osoblja bilo koje strane do kojih je došlo tokom izvršenja njihovih zvaničnih dužnosti po ugovoru SOFA“ (čl. 9). Srbija je nenadležna za postupanje po zahtevima naših državljana zbog „štete ili gubitka koje je prouzrokovalo osoblje SAD“, o tome odlučuje Vašington po svojim zakonima (čl. 9).

    Vojska SAD i partneri koriste vodu, struju i ostale komunalne usluge po cenama koje važe za Vojsku Srbije „ukoliko drugačije nije dogovoreno“. Srbija daje pravo Vojsci SAD da koristi radio-frekvencijski spektar, da upravlja sopstvenim sistemima za telekomunikaciju, što obuhvata i besplatno „pravo na korišćenje zahtevanih sredstava i usluga“ (čl. 10). Sudovi i treća strana isključeni su iz rešavanja sporova, a ako Srbija ili SAD „u budućnosti postanu članice sličnih sporazuma, koji sadrže odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, primenjivaće se odredbe ovog sporazuma“ (čl. 13). Stoji i da SAD poštuje suverenitet Srbije, ali to je, vidi se, po metodologiji primenjenoj u ugovoru koji je Drašković potpisao godinu dana ranije.

    Tadić potpisao, Koštunica znao

    Taj ugovor o vojnoj saradnji u oblasti odbrane i zajedničke bezbednosti primenjuje se od dana kad je potpisan, može biti otkazan (čl. 14). Inače, Vlada Srbije avgusta 2006. klasifikuje kao strogo poverljiv zaključak o usvajanju nacrta tog ugovora i ovlašćuje Tadića, predsednika Srbije, da ga potpiše. U to vreme premijer je Vojislav Koštunica, čiji je DSS u koaliciji sa DS, G17+, SPO i NS.

    Sporazum je ozakonjen tek 2009, u mandatu premijera Mirka Cvetkovića. Parlamentarnu većinu dali su Tadićeva lista „Za evropsku Srbiju“ (DS, G17+, SPO), SPS, PUPS i stranke nacionalnih manjina. Na istom skupštinskom zasedanju ratifikovan je i sporazum vlada Srbije, Crne Gore i SAD „o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništavanje i unapređenju vojnih odnosa“ (potpisan 2006). Uz to, i ugovor „o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA‒SRB 01)“ između našeg i američkog ministarstva odbrane. Sa samo ova tri ratifikovana zakona vladajuća većina dala je SAD i njenoj vojsci veća prava nego što bi Vašington i Pentagon imali da je Srbija postala članica NATO, štaviše, režim je Vojsci SAD ustupio prava koja nisu mogli da dobiju čak ni u Rambujeu (Geopolitika).

    Trojnim ugovorom (Beograd‒Podgorica‒Vašington) vojnici i osoblje SAD oslobođeni su krivične odgovornosti „za smrt ili povredu bilo koga na teritoriji Srbije“ (i Crne Gore; čl. 7). Vlada SAD i njeni partneri (među njima privatne vojne kompanije) stekli su bescarinski režim pri uvozu ili izvozu ma koje opreme, zalihe, materijala „i drugih sredstava“ (čl. 10). SAD ima pravo da u Srbiji gradi objekte u skladu sa propisima SAD (čl. 11). Najzad, sporazumom USA‒SRB 01 Srbija se 2006. obvezala da pruža „logističku podršku, zalihe i usluge“ Vojsci SAD i njenim partnerima.

    To je partnerska, bilateralna vojna saradnja u okviru koje Beograd, svakako, ne može u SAD da radi ništa od onog što je dozvolio da Vašington može da radi u Srbiji.

  2. Isvinjavam se zbog greske, na kraju svog predsednickog mandata Toma „grobar“ je u skladu sa svojim ovlastenjima potpisao Ukaz o proglasenju Zakona o SOFA sporazumu izmedju Srbije i USA, koji je ratifikovala Narodna Skupstina Republike Srbije. Nije mi samo jasno, zbog cega Toma Nikolic potpis tog Ukaza nije prepustio Aleksandru Vucicu, da on bude taj koji ce potpisati taj sramni i izdajnicki Ukaz?

  3. Taj Toma „grobar“ raspolaze poprilicnom imovinom. Ali, eto, bila mu je potrebna i fakultetska diploma kao i Sinisi Malom doktorat. Istina, to mu ne „spocitava“ do sada najbolji student prava, kome nije potrebno nikakvo znanje iz pravnih nauka i da na svom poslu radi i (vise od) 24 sata dnevno. Od „glavnog“ je, da se ne bi ponovo kandidovao na mesto predsednika drzave dobio prostranu vilu na Dedinju na koristenje, kako bi sa svojim saradnicima rukovodio resorom medjunarodnih poslova sa Kinom i Rusijom – naravno placenim iz budzeta Srbije. Toma „grobar“ je na kraju svog predsednickog mandata svojim potpisom ratifikovao sporazum SOFA sa USA koji je veleizdajnik Boris Tadic tajno potpisao sa tadasnjom drzavnom sekretarkom Stejt Departmenta, Kondolizom Rajs…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime