OD SIJALICE DO FENJERA

0
171

 

Selo (foto: Đorđe Đoković)

„EKIPE SU NA TERENU“ – čarobna reč koja uspori život u našem mestu, ugasi mobilne telefone i pretvori sela u Etno Sela. I to ne iz želje, niti po turističkoj ponudi, nego po tome što oživeše furune, što zasijaše fenjeri i sveće, što zamrzivači i frižideri postadoše obične police. Traže se baterije i pale tranzistori, radio stanice zameniše tupu, već svakidašnju, tišinu. Traži se dobrovoljac da siđe do reke, do bunara po krčag vode. Setismo se svojih starih i u tom razmišljanju postadosmo svesni da i bez struje život nesmetano nastavlja svoj tok utoliko, da pomislismo da li nam uopšte i treba.

Rešenje se ne nazire, a možda ga i nema, kačimo stari telefon na žicu, jedini koji nas održava u kontaktu sa civilizacijom, onom naprednom, digitalnom. Ponovo zovemo dežurnog dispečera u EPS-u u Valjevu, a već unapred znajući odgovor, nakon mnogo poziva i dugog čekanja prolomi se glas rečju „Reci zemljače“ i „Ekipe su na terenu, rade“.

Neko će pomisliti, pa sve ovo je normalno, dešava se svima, ali ne, ovo se nama dešava svaki dan. U našem slučaju i najmanji oblak je vesnik nestanka struje pa čak i kad ga nema iznenađenja su moguća.

Naše iskustvo pokazuje pravilo: što naprsne bude zakrpljeno, što se nagne bude poduprto, i sve te ekipe na terenu, retko viđene, samo stavljaju fleke na laktove i kolena do novog pucanja.

Sistem kome mi pripadamo je truo (grubo ali istinito), zaudara od grehova… A grešni ste za stare i nemoćne, grešni ste za mlade koji odlaze iz sela, za subvencije i investicije velikima, za staru i dotrajalu mehanizaciju, za pokvarene zamrzivače i frižidere, za neodgledane sportske utakmice, za neskuvane ručkove, za neoprani veš, za jutro bez kafe pre odlaska u njivu, za svadbe i krštenja bez muzike, za slavu sa toplim pićem i pokvarenom tortom, a najviše ste grešni što se pravite slepi, a znate da ste nedorasli pozicijama na kojim ste i nedostojni da nas predstavljate.

Da Vas podsetimo:  Trideset evra po trideset- pogača!

Dok država nezaustavljivo hita ka progresu zamolili bismo Vas da nam zaboravite na neko vreme, da nam struju isključite skroz, da neizvesnost zamenimo osvešćenjem i da se dostojanstveno vratimo u prethodni vek, da iznova sagradimo sistem, sistem na zdravim osloncima, osloncima jednakim i za sela i za gradove, i za velike i male, i bogate i siromašne,…

Ovo mnogi neće razumeti, neće pridavati značaju, ne tiče vas se, to je tamo negde, jer tuđa nevolja nikoga nije opametila ili još tačnije dozvala pameti. Što se nas tiče, ne brinite, dobro smo, redovno glasamo, redovno plaćamo račune za struju i još redovnije nemamo struju.

Naši problemi su veliki, a Grad Valjevo i EPS Valjevo mali i bez duše, zima kuca na vrata, vrata na koja ste uvek dobrodošli. Obiđite nas ponekad, saslušajte, čujte naše probleme, brige i zebnje. Stolica nije uspeh, ustanite iz nje!

Neke stvari, slične našoj, rešavane su jednim telefonskim pozivom, nadamo se i molimo da neki od poziva budu i u našu korist.

Iskreno Vaš Pričević, Beomužević, Osladić, Tupanci, Vragočanica, Dragijevica…

Autor: Živorad Plećić, selo Osladić

izvor:http://kolubarke.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime