Nije reč o jugoslovenskom filmu iz davne 1987. godine u režiji Gorana Markovića. Taj film, uostalom kao i ostali filmovi pomenutog reditelja, vredna su umetnička dela. Traju i danas, a trajaće i ubuduće, jer imaju sadržinu, poruku, kvalitet, majstorski su odrađeni. Nažalost, ima kod nas i filmova manje vrednih; jeftine produkcije, izanđale tematike, više puta kopirane. Kopija kopije. Scenario bedan i prepoznatljiv, režija diletantska, glumci bezizražajni. Štaviše, nema glumaca. Sve to statisti, izmrcvareni, neubedljivi, bez žara i poleta. Kao da su silom doterani da glume radost, ushićenje i podršku.
Ne, ne misli se na klasičan film. Ovo drugo se odnosi na predizbornu kampanju. Izbori su na pragu. Dve nedelje je preostalo do tih odlučujućih, sudbonosnih izbora. Mada su i svi raniji koje pamtimo, od povratka demokratije i parlamentarizma bili isto tako kvalifikovani. Sve sudbinski, najvažniji, po principu biti il’ ne biti – zavisno od rezultata izbora, i ništa se zbilja sudbinski nije desilo. Izbori prolaze, naroda sve manje, ali glasača ne manjka. Neće mnogo vode proteći ovdašnjim rekama i potocima a biće više glasača nego stanovnika! Kako to? – pitaće se neupućeni posmatrač iz neke tamo daleke Evropske unije. Moguće, naravno. Glasačko pravo imaju građani stariji od osamnaest godina, a kod nas mlađih od te brojke i nema odviše. I sve ih je manje. Dakle, svi stariji od osamnaest godina imaju pravo glasa na našim slobodnim, demokratskim i za sve ravnopravnim izborima. Kako ipak ima nešto mlađeg stanovništva, koje nema to pravo glasa, jer su mladi i nezreli, a stariji su dokazano zreli, što, opet, pokazuju rezultati svih dosadašnjih izbora, nekada su minus u glasačkom telu popunjavali Albanci s Kosova i Metohije. U ono vreme demokratije pod Slobodanom Miloševićem. Tada su Albanci masovno glasali vladajuću stranku. Sudeći po prepunim glasačkim kutijama sa izglasanim listićima! Albanci su onda revnosno obavljali svoju građansku dužnost.
U međuvremenu na KiM se ne sprovode srpski izbori. Pitanje je i kada bi ih nekim slučajem i bilo, da li bi Albanci sada glasali vladajuće srpske stranke? Sumnjam. Ni ono malo Srba na KiM neće moći da glasaju u južnoj pokrajini. Moraće da podare svoj glas u centralnoj Srbiji. Biće im organizovan prevoz do opština u kojima će glasati. Nadajmo se da će u atobusu biti jela i pića, da se ljudi okrepe. Obično to glasačko telo listom glasa vladajuće stranke (vladajuću) u Srbiji. S pravom. Vlast sve čini da im pomogne, da ih zaštiti, da im olakša i ulepša život u sredini gde su postali neznatna manjina i u kojoj nisu nešto preterano omiljeni. Ljudi su zadovoljni i srećni i zašto bi išta menjali? Tim koji pobeđuje, ne menja se!
U međuvremenu naši ljudi u rasejanju su dobili pravo glasa. Ali, ni oni nisu baš oduševljeni da idu u srpske konzulate kako bi zaokružili već neku izbornu listu. Malo njih se uopšte i obazire na srpske izbore. Šta će im to? Dovoljno je što Srbija od njih očekuje devize i poklone, ne mora baš i glas. I tako narod koji živi u otadžbini najbolje zna koga da izabere. Praksa je to pokazala, rekosmo već!
Posle svega nejasno je otkud onda onoliko glasača u Srbiji? Zlonamerni neargumentovano tvrde da se pre izbora mnogim građanima drugih država, uglavnom susednih, daje srpsko državljanstvo. Samo da bi glasali koga treba. Neki pominju čak i migrante. Kao, i njima se naprasno dodeljuju srpski pasoši. Oni još zlobniji ubeđuju neistomišljenike tvrdnjom da na izborima u Srbiji glasaju i mrtve duše. Hoće da kažu kako se izbori falsifikuju i navodno u birački spisak upisani pokojnici podarili su glas pobedniku izbora. Koji je najčešće poznat i pre izbora! No, tako nešto u Srbiji nije moguće. Postoje kontrolori izbora na svim nivoima, postoje nepristrasni posmatrači iz Evrope, a i ti sami izbori urađeni su po savetima i preporukama eksperata iz Evrope. Skeptici tvrde mahom sa Sicilije, ali i Sicilija je deo napredne Evrope koja nema alternativu!
Vratimo se mi onom već viđenom. Ponovo su aktuelni mitinzi s pristalicama iz svih krajeva naše mile Srbije. Ustanove, javna preduzeća, radnici koji nemaju stalan radni odnos, budžetski korisnici, umilno se zamoljavaju da podrže skupove stranke koja nas vodi sigurno i brzo u budućnost. Tako da će simpatizeri i članovi pomenute stranke rado se klimatati sto-dvesta kilometara i aplaudirati državniku i njegovim skutonošama. Potpuno ubeđeni u viziju i državničku mudrost prvog među nama. A taj mudrac, momentalno predsednik ove napredne države, stavio se u službu stranke kojoj čak nije ni predsednik. Ja bio ubeđen da je čovek predsednik svih građana ove zemlje, dočim i moj, iako ga nisam i neću glasati, kao ni mnogi drugi koji ga ne glasaju, kad on se javno izjasnio za jednu stranu. Čak i vređa neistomišljenike. Kao da nas smatra neprijateljima. Mnogo me uvredio!
Ta praksa se ponavlja od izbora do izbora. Isto kao i povišice plata budžetskim korisnicima, socijalnim kategorijama, penzionerima. Penzioneri su oduvek ciljana meta. Slučajno će i ovog puta neposredno pre izbora korisnici mirovina dobiti 20. 000 dinara podsticaja. Jaka nam država, para u budžetu kao da smo Švajcarska, pa se može. Studenti, đaci i ,naravno, penzioneri dobijaju popust na prevoz železnicom, autobusima i u avio-saobraćaju! Doduše, za vozne i autobuske karte popusti su postojali valjda još od završetka Drugog svetskog rata. U Srbiji ništa novo. Jedina novost bi bila ova s avio-prevozom, no, kako su avionske karte „nacionalnog avio-prevoznika“ preskupe za letove u inostranstvo, a napred pomenute kategorije stanovništva prilično siromašne, takva povoljnost ničemu ne služi. Jedino kad bi se uvela avio linija Beograd-Niš, eventualno Kraljevo, tada bi penzioneri ili učenici mogli da skoknu do ovih gradova s jeftinijom kartom od uobičajene. Međutim, čemu to kad već imamo brze pruge, najsavremenije auto-puteve, uskoro i leteće automobile? Najavljeni su poodavno, samo se malo kasni.
Mnogo je toga iz stare, proverene prakse. Ništa novo, ništa kreativno. Čak ni lica nisu nova. Naprotiv. Toliko puta viđeni. Znamo ih napamet. Ne treba ni da ih pogledamo. Da je sreće da ih nikad više i ne vidimo!
AUTOR:Miodrag Tasić
