Šabac je za Srpsku naprednu stranku (SNS), strateški važan grad. To je znao i predsednik SNS-a Miloš Vučević još krajem avgusta – u vreme kad još niko sem njih nije ni znao kada će biti izbori, pa je na sastanku Okružnog odbora SNS-a Mačvanskog okruga, poručio: „Kad pobedi Šabac pobedio je čitav Mačvanski okrug“.
A kad to znaju vagoni, onda to zna i lokomotiva (sintagma sa inauragacionog govora Miloša Vučevića, prilikom preuzimanja funkcije predsednika SNS-a), pa je i lokomotiva SNS-a, tj. AV, ovih dana posetio Šabac, što su iskoristili i prisutni novinari da mu postave pitanja u vezi aktuelnnih događanja:
– Reporterka tv N1, Žaklina Tatalović (dalje: ŽT): Pominjete stalno u svojoj kampanji da je Dragan Šolak kriminalac. El’ znate gde je tužilaštvo, el’ ste odneli dokaze za to?
– Aleksandar Vučić (dalje: AV): Pa mislim da sam više puta govorio, to je ono što ja mislim, ali u pravu ste. Moraču da vodim računa o sopstvenom rečniku i samo pravosnažnno presuđene da nazivam kriminalcima. Ubuduće ću da govorim – ja sumnjam i – ja mislim da je reč o velikom kriminalcu, a ne smem da kažem da je reč o velikom kriminalcu …
– ŽT: A to do sada nniste znali?
– AV: Ne, ne, znao sam sve vreme, ja to govorim već nekoliko godina, samo što govorim pogrešno, u pravu stre, trebalo bi da kažem moje mišljenje, moj stav je …
– ŽT: Imate li neke dokaze za to?
– AV: Mislim da imam, da …
– ŽT: Kad ćete da ih predate u tužilaštvo?
– AV: Mnogo je već predato tužilaštvu na različite načine …
– ŽT: Na primer, za šta?
– AV: I za pranje para i za svašta nešto. Ja mislim da i vode određene postupke, e sad istrage se vode, vode se svakojaka čuda, pa ćemo da vidimo dalje kako to ide…
Svojevremeno, u „ono vreme“ koje ova vlast ne prestaje da kudi, kleveta i uvreda su bila inkriminisana krivična dela. Stoji činjenica da je trend u savremenom krivičnom zakonodavstvu da dela verbalnog delikta to prestanu da budu. Motiv je sprečavanje zloupotreba tih dela u političke svrhe – na primer slućaj nazvan „Vunena vremena“ u ono vreme, kad je Gojko Đogo, posle knjige pesama koju je objavio, osuđen za delo neprijateljske propagande. Ova vlast je sledom „razvoja demokratije“ ukinula verbalne delikte kao krivična dela i time širom otvorila vrata lažima, klevetama i uvredama i svakojakim medijskim zloupotrebama koje iz toga proističu, a sve u cilju samo njihove istine, što je i glavni temelj njihove vladavine.
Aleksandar Vučić je po struci pravnik, i dobro zna šta sve to znači, tako da ne postoji ni delić sumnje da on sve to namerno radi, sa najvišim stepenom namere, što bi pravnici rekli – culpa lata. On u citiranom intervjuu navodi da je dokaze o krivičnim delima predao tužilašzvu – ja to govorim već nekoliko godina, mnogo toga je i predato tužilađtvu , kaže Vučić u pomenutom intervjuu.
I šta mi iz toga mi treba da zaključimo? Da se tužilažtvo oglušuje o optužbe Predsednika(?!), a bilo bi dužno i po službenoj dužnosti da postupi, ako je reč o „velikom kradljivcu“, kako Vučić godinama naziva ne samo Šolaka, vlasnika Junajted grupe, već i Đilasa sa njegovih legendarnih 619 miliona eura, iako su označene banke demantovale da Đilas uopšte i ima račune kod njih.
Ili da zaključimo, da ih Vučić i njegovi godinama optužuju, ali da tužilaštvo niksko da kaže da su te optužbe neosnovane, pa pušta da se te optužbe i dalje iznose, jer laž hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Rodonačelnik te teze je Jozef Gebels, glavni nemački ideolog iz vremena Drugog dvetskog rata.
Ili, jednostavno treba da poverujemo da nikakvi dokazi nisu ni predati tužilaštvu, jer oni zapravo i ne postoje, o čemu bi tužilaštvo trebalo da obavesti građane.
Nije ovo prvi put da se vlast služi trikovima koji nikako ne priliče Predsedniku. Moram i ovog puta da podsetim na performans sa džakovima navodno falsifikovanih glasački listića sa kojima su se Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić slikali između ona dva konja na ulazu u Skupštinu, uoči drugog kruga predsedničkih izbora, 2012 goduine, kada je SNS i došao na vlast.
Džaakovi su odigrali svoju ulogu. Kasnija sudska odluka da je sve to bilo neosnovano nije javno ni objavljena.
Šta drugo zaključiti do da isti akteri u ovo predizborno vreme i ovog puta ugraju istu igru.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
