Jadna Evropska unija. Nikako da dobro profunkcioniše i stupi na veliku svetsku scenu. Snovi o EU kao svetskom geopolitičkom igraču, što je ceo vrh najavljivao pre samo par meseci, ostaju ipak samo snovi.
Taman su se Lagard, Borel i drugi zaneli svojom veličinom, kad ono dođe pandemija korone. EU se na početku tako loše pokazala da su zemlje članice prošlog proleća zabranjivale izvoz medicinskog materijala iz jedne u drugu, kao što su i putovalja građana zabranjivana. Blamaža. Potom su vodeći političari govorili da su izvukli pouke i zaricali se da se tako nešto neće ponoviti. Ali, gle vraga.
Evo novog problema, ali i prilike da se Evropska unija pokaže: nabavka vakcine. Iako je trebalo da to čini svaka zemlja za sebe (princip supsidijarnosti), dogovorili su se da to ipak Brisel obavi kako bi jednistvanim nastupom ojačali svoj položaj prema farmaceutskoj industriji.
Ali, vakcinacioni centri u mnogim krajevima EU sada zvrje prazni jer vakcina nema, a građani su besni jer se i dalje zaražavaju i umiru. To je posledica neuspeha EU da na vreme, odnosno dovoljno rano kupi vakcinu.
Izgleda da su uzrok tome razne greške. Jedna je preterano pouzdanje u evropske snage. Tu je kao takmac bio bio čuveni Pasterov institut, pa gigant Sanofi sa dve vakcine… pa lobiranje. Ko bi obratio pažnju na malu početničku firmu BioNTek, iz Nemačke. I izvršna šefica Moderne, proizvođača druge po redu odobrene vakcine, inače Francuskinja, ovog je mišljenja. Ako je tako, to bi značilo da je Evropska komisija dala prioritet podršci sopstvenoj farmaceutskoj industriji nad zaštitom ljudskih života, što bi bilo strašno.
Srećom, EU ima drugih slabosti kojima se može izgovarati pred javnošću. Prva je institucionalna komplikovanost, tj. nužnost da se svaki potez debelo prodiskutuje i usaglasi između svih država-članica. Naravno, jedne su bili za modernne mRNK vakcine (Fajzer, Moderna), druge su bile skeptične prema njenoj novoj tehnološkoj podlozi zasnovanoj na genetici, treće prema navodno visokim cenama, dok četvrte jednostavno nisu shvatile hitnost situacije, verujući da najgora prolazi.
Zbog toga je EU zakasnila sa nabavkama vakcina. Prvo je sklopila ugovore sa Sanofijem (neuspela vakcina), potom sa AstraZenekom, da bi tek u novembru ugovorila vakcine Fajzer/BioNTeka i u januaru Moderne. Sve u svemu, EU je ostala sa malim brojem doza dobrih vakcina, što je pogoršano teškoćama u proizvodnji ugovorenih vakcina (Fajzer, AstraZekneka).
EU se sada ljuti što joj ne isporučuju ugovorene količine, ali ona je zakasnila sa ugovaranjem i normalno je da stariji ugovori imaju prioritet.
Problem EU je i njena štedljivost. Gledala je da prođe jeftinije, pa je ugovorila malo doza. Da je, ambiciozno, ugovorila sa svih šest proizvođača uspešnih vakcina dovoljno doza za vakcinaciju dve trećine svog stanovništva, račun pokazuje da bi je to koštalo samo 29 milijardi dolara, što je jednako desetodnevnoj šteti od zaraze. A još bi joj ostalo vakcina za 300 miliona stanovnika, pa bi mogla da pokaže velikodušnost i pokloni ih zemljama u razvoju.
Deficit vakcina izaziva reakciju Brisela. Prvo je prećeno tužbama proizvođačima, ali taj put ne pomaže ne samo zbog neizvesnosti klauzule više sile, već i zbog toga što bi sudovanje trajalo mesecima ili godinama i ne bi rešilo trenutni problem.
Potom, Brisel je odabrao rizičan protekcionistički put: juče je stavio izvoz vakcna pod sopstvenu kontrolu, tj. uzeo je pravo da zabranjuje izvoz vakcina kompanija koje kasne sa isporukama Evropskoj uniji. Time će biti pogođeni Fajzer/BioNTek, Moderna i AstraZeneka, koji imaju proizvodne pogone na tlu EU, a od zemalja SAD, Velika Britanija, Japan i Kanada, dok će mnogi, uključujući Srbiju, biti oslobođeni.
Očigledno je da je ovde prevagnuo politički momenat: Brisel procenjuje da bi imao veću štetu od nezadovoljstva građana nego od sukoba sa saveznicima.
Zakašnjenje vakcinacije dovodi do protesta u medijima. Tako španski dnevni list El Pais izražava rašireno mišljenje kada kaže da je sporo vakcinisanje „smrtonosna pretnja EU“, a distribucija predstavlja „politički rizik“ za uniju. „Neuspeh plana vakcinacije izazvao bi krizu kompetentnosti i poverenja evropskih institucija, što bi bilo teško obnoviti.“
I zaista, osnovni ulog u igri je legitimitet EU. Ako Brisel ne uspe u najznačajnijoj krizi u ovoj generaciji, možda se neće održati puno legitimiteta evropskih institucija. Izgleda da se ponavlja stara priča: kada je ozbiljna kriza, EU zabrlja.
Izvor: Srbija i Svet
