Posle napada na učitelja u Trsteniku i posle zločina nad učenikom u Subotici, ti obećavaš da ćeš formirati „radnu grupu“ čiji će cilj biti da se definitivno uredi „da se u praksi ne zaobilaze, nego dosledno primenjuju postojeći protokoli, da se pravila razjasne ako ima nedoumica, da se pravilnici i kaznena politika redefinišu, da problemi ne budu tabu tema, da se ne traže opravdanja nego rešenja, da se čitavo društvo uozbilji, da se više povede računa s kakvim kućnim vaspitanjem deca dolaze u školu, ali i da se više govori o statusu i profesiji nastavnika – a sve to da bi zaista moglo da se ukroti, obuzda i ubuduće da se u korenu saseca nasilničko ponašanje u školskom krugu“.
Mislim, gospodine Ministre, da je sve to zaista lepo zamišljeno, ali mi se čini da bi se, s pokojom sitnom izmenom u proceduri, neki problemi mogli rešavati i znatno jednostavnije, a posebno oni koji su do svega toga – doveli.
Meni je dobro poznato, iz davnašnjeg ličnog iskustva – između ostalog, da je razaranje škole planirano kao prethodnica razaranju civilizacije, da je to prvi put jasno naznačio Alen Dals krajem prve polovine prošlog veka, da je koju godinu kasnije svoje pedofilske projekte zasnovao Kinsi, da su srpski ministri za pamet svu decu tada naterali da škole „završavaju s tarabama jedinica“, poučili ih da kupuju diplome na pijačnim tezgama na kojima i gaće i/li kupus, omogućili im da s jednom knjigom stignu od asistenta do akademika. I da vrlo uspešno sramote i školu i nauku. I narod kome su se za predvodnike isturili.
U srpskoj školi legalizovana i demokratska korupcija i pedagoška prostitucija
I sve su to oni postigli, gospodine Ministre, zato što su svi tvoji prethodnici podnosili ostavke na pamet: pristali na razaranje škole, uzeli roditeljima decu, razbili porodicu, ukinuli porodično vaspitanje, uzeli učitelju dostojanstvo, škole pretvorili u razbojničke jazbine (u kojima će „najugledniji đaci“ biti sedamnaestogodišnji „razbijač“ i/li petnaestogodišnja striptizeta – što je „mekša“ reč za ono što Srbi označavaju istinitijim deminutivom), a univerzitet izneli na pijačne tezge na kojima se diploma stiče kad se uplati „poslednja rata“.
Imajući sve to na umu, mislim da bi onu tvoju „radnu grupu“ trebalo zaboraviti i potražiti neke sigurnije puteve da se i srpska škola, i srpska nauka, i srpska nacionalna pamet — izvuku iz blata u koje su ih tvoji prethodnici gurali više od sedam decenija. Kad si dolazio na sadašnju funkciju, predlagao sam ti da probleme pred kojima si se sada našao rešavaš od prvog trenutka i radikalno: da Zavodu za udžbenike vratiš status najznačajnije srpske nacionalne institucije, da vratiš onaj zakon o udžbenicima koji je, svojevremeno, neki evropski razbojnik (zvaše li se MekAlister?) „povukao iz procedure“ i doveo nam Klet-Žužul-Žderić-Koncern i u srpskoj školi legalizovao i demokratsku korupciju i pedagošku prostituciju (između ostalog, i time što je uveo praksu da se neupotrebljiv udžbenik ne popravlja, tj. ne poboljšava, jer je mnogo lakše menjati recenzente (i da se to može činiti sve dotle dok se ne nađu – najjevtiniji).
Predlažem, gospodine Ministre, da podneseš ostavku na funkciju
Sve su to razlozi zbog kojih ti predlažem, gospodine Ministre, da podneseš ostavku na funkciju (ne, dakle, na pamet – kao tvoji prethodnici), da javiš svim svojim predsednicima (Skupštine, Vlade, Države), kao i svojoj „ministarskoj družini“, da ti nećeš moći „popraviti“ sve ono što su tvoji i njihovi prethodnici razarali, i razorili, tokom poslednjih sedamdesetak godina, da ti misliš da je pre toga neophodno:
prognati pamet koja je dovela do razaranja o kojima govorimo, tj. zaustaviti majstore koji su sa „tarabama jedinica“ stizali do „znanja i zvanja“ i posle određivali „mere srpske nacionalne pameti“ („tvit-istoričari“, akademici od jedne knjige, ministri koji još nisu naučili „sva slova“, ali znaju u koju se partiju treba upisati, psiholozi i pedagozi kojima je, kroz one „školske radionice“, pripala „glavna uloga u sluđivanju dece“ i nastojanju „ne da se nasilje u školi smanji nego da se poveća“);
prognati „bolonjski obrazovni koncept“ i sve njegove utemeljitelje i sledbenike koji najbolje znaju kako se i škola i narod mogu idiotizovati; lep primer za to ostavio nam je prof. dr Aleksandar Lipkovski zapisom o „stradanju“ matematike u školi o kojoj govorimo: kao nastavnik „jednog od fundamentalnih predmeta na studijama matematike, bez koga ne može da se ide napred“, on je utvrdio da je „znanje koje pokazuju studenti… na samom početku svojih matematičkih studija, iz godine u godinu, sve niže i niže“ i, tragajući za korenima takvoga stanja, utvrdio da je „funkcija obrazovanja jednostavno degradirana“ još u prva četiri razreda osnovne škole jer tamo deca ne samo da „ne znaju tablicu množenja, nego ne umeju ni da pišu“, pri čemu „sve ostalo nije toliko važno koliko te dve osnovne kompetencije“;
Prognati sve „NVO“ koje sad u školama, preko svojih „radionica“, šire drogu
Prognati sve „NVO“ (Labris, Gejten, Lambda, Queeria, Arkadija, Incest trauma centar, Haver-Srbija i sl.) koje sad u školama, preko svojih „radionica“, šire drogu poučavajući decu kako neki banalni lekovi mogu poslužiti kao osnova za njeno dobijanje ili decu pripremaju za izručenje pedofilskim monstrumima (o tome svedoči zapis učitelja da je još do pre tridesetak godina „škola pripadala nama, sada ona pripada nevladinim organizacijama, Klett-u i ostalima“);
prognati sve oblike izopačenosti ljudskoga seksualnog ponašanja, svesti ih na nivo koji im u ljudskoj vrsti pripada (1-2%!), priznati im pravo na svaku zaštitu, ali im uzeti ono da prema svojim merama „upodobljavaju“ 98-99% svojih normalnih porednika, da razaraju čistu dečju psihu i da narod i državu odvode u sluđenu budućnost, tj. ograničiti moć takvih „genetskih oštećenika“ i ne proveravati njihove razaračke talente tamo gde se razaranja moraju izbegavati, recimo – u upravljanju državom ili njenim vitalnim institucijama budući da je provereno narodno iskustvo da se ljudima koji u zrele godine ulaze bez adrese i ljudskog utemeljenja ne smeju poveravati nikakvi ozbiljni poslovi, a kamoli oni od kojih zavisi sudbina cele zajednice (može žena promeniti mnogo političkih partija, i „partnera“, može se dogoditi da joj se ne zna otac, može joj se dogoditi da se ne zna ni otac njenog deteta, ali to ne može biti preporuka da joj se poveri upravljanje rudnim bogatstvima i državnim energetskim potencijalom; kao što se ni ženi kojoj „partnerka rađa sina“ ta činjenica ne može priznati kao kvalifikacija za upravljanje državnim finansijama i „ovlašćenje“ da s takvom pameću može uvesti državu u dužničko ropstvo). Itd.
Ograničiti prava roditelja da kontrolišu ponašanje svoje dece
Mogli bismo, gospodine Ministre, svemu ovome dodati i mnoge druge pojedinosti, ali neka i ovo bude dovoljno za jednu opštiju opservaciju: od ljudi bez ozbiljnog ljudskog utemeljenja (tj. od ljudi „bez adrese“) ne treba očekivati odluke koje od njih samih mogu biti utemeljenije. Ta mi pojedinost pruža osnovu da se vratim na osnovni motiv koji te je naveo da formiraš onu „radnu grupu“ pomenutu na početku ovoga teksta, odn. na tvoj poziv da se država „uozbilji“, a ja to razumem kao tvoje nastojanje da se škola izuzme iz ruku onih čiji je jedini cilj da je razore, a da decu psihički „iščaše“ i podvedu pedofilskim monstrumima koji traže da se granica dozvoljenog seksualnog odnosa sa decom spusti ispod deset godina.
Sve to „zapoveda“ i („bajdenovska“) LGBTNZ-demokratija pozivajući se na „doslednu primenu Konvencije UN o pravima deteta, Lanzarote konvencije, Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti“.
Na ono što je srž kinsijevsko-rokfelerovske pedofilske „naučne pameti“; takvu „ideologiju“ nameću pedofilski monstrumi time što (pod izgovorom da brinu „o dečjim pravima“) ograničavaju prava roditelja da kontrolišu ponašanje svoje dece: roditelji ne smeju detetu zabraniti kasni „odlazak u život“ niti pokazati zainteresovanost za to kako taj „život“ tamo izgleda; roditelj nema pravo da zna da njegovo dete ima kriminalni dosije u policiji ili narkomanski na nekoj klinici; roditelji nemaju pravo da znaju ni da je „njihova sinčina“, na nekom trećem mestu, do kraja doveo „proceduru promene pola“. A ako bilo koju od tih zabrana prekrši, roditelju je ostavljeno pravo da zatvor upozna iznutra zato što je – „ugrozio integritet deteta“…
Pripremljen teren na kome će Srbi moći neometano – umirati
Tvoje ideje, gospodine Ministre, o tome da se država mora „uozbiljiti“ i suočiti se i s raspadom i školstva i nacije beznadežno su zakasnile: Srbi su narod koji je doveden do uništenja, komunisti su razorili njegov etnički i duhovni prostor, posle demokratskog sloma zvanog „Peti oktobar“ komunistički šegrti rasprodali su i opustošili ono što su „od Miloševića oteli“. Potpisali se ispod Kinkelove najave da će Srbija biti pretvorena „u beznačajnu balkansku enklavu“ (kao i ispod one „agende“ da će biti „žrtvovana zarad zelene Evrope“); te su „projekte podržali“ i Trilateralna komisija i Bilderberški klub dovodeći na čelo srpske Vlade više svojih članova, koji su odmah prizvali sedamdesetak renomiranih svetskih trovača (takvih kakvi su Rio Tinto, Ziđin, Dandi i sl.) i otvorili im mogućnosti da se one kinkelovske evropske ideje što brže i efikasnije ostvare.
I tako pripremili teren na kome će Srbi moći neometano – umirati.
Ja dobro znam, gospodine Ministre, da ti ne možeš zaustaviti one sile koje već osam decenija Srbe vode prema ambisu, ali družini koja se izabrala da ih u ambis otisne možeš javiti da oni to mogu činiti i bez tvoje podrške. Ne znam hoće li to biti dovoljno da spaseš dušu, ali mislim da se iz jednog zločinačkog projekta lepše isključiti iz bilo koje faze nego u njemu ostati do kraja.
Piše: dr Dragoljub Petrović, lingvista i slavista
