Pet miliona evra za naučni centar za koji se ne zna čemu služi

1
894

Nezakonita javna nabavka u kojoj je glavni akter beogradski urbanista Marko Stojčić dodatno će usporiti izgradnju istraživačkog centra „Verokio“ pri Institutu za fiziku u Zemunu, jednog od najvećih naučnih projekata u koji država ulaže pet miliona evra, a koji u startu kasni skoro godinu dana. Time se realizacija ovog višemilionskog projekta za koji još nije sasvim jasno čemu će služiti dodatno komplikuje. Sumnju u opravdanost projekta koji podrazumeva izgradnju kompleksa od preko pet hiljada kvadratnih metara, kako otkriva Pištaljka, budi i činjenica da pojedini strani partneri, među kojima je i čuveni CERN, a koji se navode kao sufinansijeri, nemaju nikakav ugovor o finansijskim ulaganjima.

Centar „Verokio“ jedan je od sedam projekata čije finansiranje je avgusta 2017. godine predložio Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije. U inicijativi tog tela precizira se da bi za projekat „Verokio“ država trebalo da izdvoji pet miliona evra iz kredita Evropske investicione banke, uzetog za potrebe nauke u Srbiji. Takođe se navodi da međunarodni partneri obezbeđuju još pet miliona evra, a Institut za fiziku dodatni milion i to kroz svoju imovinu.

Kao cilj projekta se navodi povezivanje „postojeće ekspertize na polju superračunarstva; modeliranja kompleksnih sistema; prikupljanja, vizuelizacije i analize velikih skupova podataka; razvoja i primene novih neinvazivnih mernih sistema“. Te eksprtize treba da se „fokusiraju na rešavanje konkretnih problema vezanih za razvoj novih generacija akceleratora i detektora, odnosno za rešenje društvenih izazova u dodiru sa oblastima kao što je arheologija, sociologija i biomedicina“.

Ugovor o projektu „Verokio“ potpisan je u novembru 2017, a završetak radova najavljen za proleće 2020. godine. Ugovor su potpisali ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, v.d. direktora  Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević i direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević.

Po svemu sudeći, rok za završetak gradnje centra će biti probijen, jer je za januar ove godine bio predviđen početak radova, a za sada, prema podacima do kojih je došla Pištaljka, nije okonačan ni proces dobijanja građevinske dozvole. Postupak javne nabavke za izradu dokumentacije za građevinsku dozvolu je poništen, pošto se jedan od ponuđača žalio na odluku o dodeli ugovora. Posao je, kako je Pištaljka već pisala, dobio arhitektonski biro u vlasništvu glavnog beogradskog urbaniste Marka Stojčića, čija je druga firma vlasnik autorskih prava za idejno rešenje, čime se Stojčić našao u sukobu interesa.

Ministarstvo prosvete je u dopisu Pištaljci ignorisalo naše pitanje o nepravilnosti u sprovođenju ove javne nabavke. Samo kratko su naveli da je Institut za fiziku prema ugovoru o realizaciji projekta finansirao i sproveo izradu urbanističkog projekta. Ni od kabineta premijerke Ane Brnabić ni od kabineta ministra Nenada Popovića još nismo dobili odgovor šta su uradili povodom tih nepravilnosti. Od ministarstva prosvete smo jedino saznali da se održavaju mesečni sastanci svih nadležnih uključenih u projekat, ali pošto smo zatražili uvid u zapisnike sa tih sastanaka rečeno nam je da se ne vode zapisnici.

U međuvremenu, projekat je u medijima najavljivan kao „fabrika za genijalce“ koja će raditi pod okriljem CERN-a, gde će se okupljati najbolji studenti i naučnici iz Srbije i sprovoditi naučno-tehnološke eksperimente na svetskom nivou.  Sve to bi, kako je obećano, trebalo da podigne srpsku privredu na noge.

Viši istraživač u Institutu za fiziku i član Srpske akademije nauka i umetnosti Zoran Lj. Petrović objašnjava za Pištaljku da i osobi stručnoj u ovoj oblasti ovako napisano objašnjenje ne govori mnogo. On ocenjuje da se reputacija CERN-a koristi kao adut za prodaju koncepta, ali da je tema usmerena ka grupama za primenu računara u nauci što je samo po sebi „fluidno i opšte“ i „može da se odnosi na bilo koji domen fizike“.

Petrović smatra da je Instutut do sada imao mnogo konkretnije projekte čije rezultate i iskustva je trebalo ovde iskoristiti. Objašnjava da su njegove kolege uspešno radile na projektima primene naučnih saznanja u medicini i vojsci, kao i da Institut ima dve firme nastale iz rešavanja problema korisnika, kao i projekte koje su finasirale istaknute svetske kompanije.

Kada je u pitanju primena u naizgled čudnim pravcima kao što su arheologija, biomedicina i sociologija, Petrović potvrđuje da je ona realna, mada se iz objašnjenja ne vidi na šta se ovaj predlog konkretno odnosi. Ipak, upozorava da arheologija i sociologija nisu nešto gde može da se ostvari komercijalna i privredna aktivnost niti su to ključni problemi razvoja našeg društva.

„Postoji puno prostora u domenu medicine, poljoprivrede i energetike gde se mogao oformiti naučno-razvojni program. Tužno je da to nije bio predmet razmišljanja predlagača“, kaže Petrović. On već 40 godina radi u Institutu za fiziku, redovni je član SANU,  dobitnik više domaćih i stranih iz oblasti nauke, a bio je svojevremeno predložen i za direktora Instituta za fiziku.

Zoran Lj. Petrović kaže da nikada zvanično nije dobio nikakvu informaciju o centru „Verokio“, nikada nije pozvan niti je učestvovao u bilo kakvoj debati o ovoj projektu. U naučnim krugovima u kojima se kreće, kaže, jako malo se zna o ovom projektu.

Petrović smatra da bi mnogo bolje bilo da se sredstva ulože u opremanje eksperimentalnih grupa uz jasan plan razvoja i primene u oblastima u kojima ti timovi već imaju dokazane rezultate. Jedan manji deo bi, navodi, trebalo odvojiti i za početnike bez iskustva. Na taj način bismo u okviru Instituta dobili pet do deset dobro opremljenih grupa od kojih bih se tražio jasan program primenjivih istraživanja. Tek kada se stvori baza dobro opremljenih grupa na nivou cele nauke i ojača privreda, može da se razmišlja o skupim centrima, zaključuje Petrović.

Sem nejasnoća o nameni projekta, otvara se i pitanje uloge međunarodnih partnera. U vladinom dokumentu se navodi da su oni sufinansijeri sa pet miliona evra, isto koliko daje i država Srbije. U pitanju su CERN (evropska organizacija za nuklearna istraživanja), INFN (mreža nacionalnih instituta Italije) i DESY (najveće naučno postrojenje Nemačke). Pištaljka je kontaktirala sa svakom od ovih ustanova i svi su nam rekli da se niko od njih nije obavezao da uloži bilo kakva novčana sredstava u projekat „Verokio“.

U CERN-u ističu da nisu partner koji implementira projekat niti da obezbeđuju finansiranje. Potvrđuju da sa Institutom za fiziku imaju dugogodišnju saradnju i da su za projekat „Verokio“ čuli 2017. kao za inicijativu da se uspostavi jedan naučno-tehnološki centar .

„Uopšteno govoreći, podržavamo inicijative koje povezuju fundamentalna istraživanja sa obrazovanjem, obukom i inovacijama. Zato podržavamo ideju u principu, iako ne znamo mnogo o tome“, objašnjavaju u toj evropskoj istraživačkoj ustanovi.

I u Mreži nacionalnih instituta Italije (INFN) ističu da se od njih ne očekuje da obezbede finansijska sredstva, ali dodaju da će doprineti „u naturi“. Mogu, navode, da daju doprinos kao naučni savetnici, u obuci osoblja, ali i u udruživanju za dobijanje projekata EU i drugih donatora. Ova naučna institucija insistira da nije formalno angažovana na projektu i da nije potpisala nijedan ugovor.

„INFN deli viziju i ciljeve ovog projekta i uveren je da će centar „Verokio“ biti značajan resurs za nauku i kulturu“, odgovaraju italijanski naučnici.

Sličan odgovor je stigao i od trećeg međunarodnog parntera, nemačkog DESY-ja. „Kao strateški partner DESY podržava ideje i ciljeve Centra „Verokio“. Mi međutim ne obezbeđujemo finansiranje projekta; sva podrška je u naturi, tj. naučnici iz partnerskih instituta će pomagati i savetovati u ekvivalentnoj vrednosti od pet miliona evra tokom perioda od 10 godina“, navodi se u odgovoru Pištaljci.

I nemački partner ističe da ima dutotrajnu saradnju sa Institutom za fiziku, na primer u čuvenom CERN-ovom projektu „Veliki hadronski sudarač“. Veruje da će „Verokio“ biti centar koji će kombinovati istraživanja sa obrazovanjem i inovacijama i pratiće napredak ovog projekta sa zanimanjem.

Istražujući namenu centra „Verokio“ Pištaljka je više puta kontaktirala vladin Savet za IT, kabinet ministra Nenada Popovića, kao i direktora Instituta za fiziku Aleksandra Bogojevića, koji se u medijima pojavljuje kao glavni promoter ove ideje. Međutim, niko od njih nije odgovorio na naš zahtev za razgovor. Iz Ministarstva prosvete su pisano odgovorili, ali su odovornost za praćenje realizacije projekta prebacili na Popovićev kabinet.

Jelena Bulajić
Izvor: pistaljka.rs

1 KOMENTAR

  1. Поштована редакцијо
    Добро је што сте овим текстом отворили Пандорину кутију српске науке и физике – званој пројект Верокио!
    Пројект Верокио је највећи скандал у српској науци, чак мого већи од оног везаног за пропали пројект акцелератора Никола Тесла у Винчи, који је однео српској науци преко 40 милиона евра у неповрат!! Наш познати физичар Филип Вукајловић (научни саветник Института Винча) се херојски борио десетак година (уз велико шиканирање) указујући на безперспективност сада већ пропалог пројекта Никола Тесла. Том приликом је доживљавао невероватно малтретирање, укључујући и оно везаног за егзистенцију. Притом је јавност, изузимајући часне изузетке, све време ћутала.
    Ситуација са пројектом Верокио је далеко гора! Наиме, већ су потписани некави уговори са иностраним партнерима а да је при томе садржај пројекта потпуно недефинисан и који уопште није предсатављен и продискутован у српској научној јавности. О том “научном” пројекту је одлучивао узан скуп потпун некомпетентних људи, као што су: премијерка Ана Брнабић, министар просвете и науке(!) Шарчевић, министар Поповић те државни чиновник Благојевић. У (скандалозни) пројект Верокио дубоко су умешани садашњи дирактор ИФ-а Земун др Александар Богојевић и академик Ђорђе Шијачки – о чијем смо срамном присвајању интелектуалне својине планетарних размера на пројекту АТЛАС у ЦЕРН-у недавно писали др Филип Вукајловић и ја – видети http://www.koreni.rs/erozija -naucnog-morala-u-sanu-se-na stavlja-slucaj-sijacki/. Иначе, др А. Богојевић је изабран за директора ИФБ уз велику подршку Брнабићке, Шарчевића, Поповића и академика Шијачког – који је иначе члан свих важних одбора за науку на којима се доносе важне одлуке за српску науку!!! При томе му је противкандидат (за директора ИФБ) био, у главном тексту поменути, акдемик и научни саветник ИФБ , физичар (заиста!) светског гласа др Зоран Љ. Петровић, који има по свим научним, академским и организационим критеријумима више од 10 пута боље параметре од директора А. Богојевића. Ја, сам пледирао (са прецизним аргументима) пре неколико месеци код министра Шарчевића, да спречи ову велику бруку и намештаљку и обустави збрзану процедуру избора директора ИФБ-а. Господин “Бре” ме није удостојио одговором, али је зато само пар месеци касније заједно са др Богојовеићем најавио почетак градње центра Верокио, без да су консултовали компетентну научну јавност Србије. Сада је јасно зашто далеко бољи кандидат академик З. Љ. Петровић није изабран за директора ИФБ. Наиме, у свом сјајном програму он је изразио сумњу у пројект Верокио, обавезујући се да ће га ставити на јавну дискусију а потом и на одлучивање, знајући да ће га научна јавност одбити.
    А тај, по Србију крајње штетан, пројект ће само у првих неколико година коштати Србију око десетак милиона евра (а наводне стране партнере готово НИШТА!). О пројекту Верокио се зна само толико, да треба да “прави” генијалце!!!! То је трагично (по Србију) и неозбиљно за српску науку. Не чуди тада, што се у кулоарима пројект Верокио назива Пинокио а министар Шарчевић Ђепето.
    Писмено и јавно сам позивао управу ИФБ-а и министра Шарчевића, да покрену научну расправу о том пројекту и да отворених карата изнесу о чему се ради. Да ли су у питању крајње нечасне намере? Јер, сумња се да се Верокио крије иза имена ЦЕРНА и да у том пројекту постоји простор за велике малверзације, које би биле веома штетне по развој науке у Србији. Пројект Верокио би у Србији имао сличну улогу оној коју има фирма Монсанто, произвођач семена и хербицида – да доводе друге земље у егзистенцијално ропство.
    Српски научници не дозволите да Вас увуку у ову научну срамоту и финансијску катастрофу!! Тражите јавну расправу о овом срамном пројекту! Зар ћете дозволити да о пројекту одлучују некомпетентни политичари и министри, корумпирани и комромитовани научници а да се не чује компетентно мишљење научне и стручне јавности!
    Поручујем и Влади Србије, да ако заиста жели добро Србији стопира овај штетан пројект и да иницира јавну дебату о томе у ком правцу треба да се развија српска наука – у овом случају физика. И да при томе обавезно позове и наше физичаре из дијаспоре. Видеће се тада, да за Србију постоје много важнији пројекти (који нису скупи) и који су оријентисани ка новим феноменима, квантним компјутерима, перспективним енергетским изворима попут фузије у токамацима и стелараторима, новим материјалима – суперпроводницима, полупроводницима магнетицима и полимерима, али и новим технологијама.
    У том смислу Србији је преко потребан Институт за физику кондензоване материје и нових материјала (ИФКММ). Његово место би требало да буде на земљишту у Земуну које поседује ИФБ – за шта се изборила и моја генерација научника која је оснивала и развијала ИФБ! У једном оваквом институту, који је веома прикладан и неопходан у малим земљама, би се изучавала фундаментална својства материје и материјала из којих као по правилу проистичу непосредне примене и нове технологије!
    АЛО – И ФУНДАМЕНТАЛНА НАУКА И ПРИМЕНЕ и то све на једном месту! А за ову област имамо оно што је и најпотребније – висококвалитетан научни кадар и младе таленте у дијаспори и у Србији. У оквиру ИФКММ би се по природи ставри одмах оформио и развијао Технолошки парк. То отвара неслућене могућности за једну малу земљу као што је Србија.
    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime