Petak 26. maj, dan bruke i sramote u Beogradu

Brojne su potencijalne posledice koje bi mogao da izrodi pokušaj propalog režima da se prikaže sa pozicija moći. Sve one Srbiju i njen narod stavljaju u položaj velike i neposredne opasnosti

Posle traumatičnih serijskih ubistava koji su početkom maja potresli Srbiju, usledile su tri masovne javne manifestacije protiv nasilja, a četvrta je zakazana za subotu 27. maj. Mada su ovi odrazi društvenog nezadovoljstva i gađenja bili uzdržani i potpuno mirni, režim je pravilno procenio njihov dublji značaj. Sa oko 200,000 ljudi koji marširaju Beogradom, poruka je bila jasna da je stanovništvo ogorčeno. Najmanja varnica bila bi dovoljna da se raspoloženje promeni, sa nesagledivim posledicama.

Nesposoban da sprovede sistemske promene neophodne za stabilizaciju stanja u Srbiji, režim je odabrao opasan i konfrontacioni put organizovanja u Beogradu u petak, 26. maja protiv-mitinga u nastojanju da pokaže da još uvek uživa podršku naroda. Skup se unapred reklamira kao „najveći ikada održan u Srbiji.” U atmosferi oštre podeljenosti koja vlada u Srbiji danas, organizovanje takvog događaja visokog rizika predstavlja vrhunac ludila i društvene neodgovornosti.

Ali režim očigledno smatra da je rizik društvenog sukoba i krvoprolića „prihvatljiv”, na isti način kao što je to smatrala Madlen Olbrajt u vreme jedne druge sulude i smrtonosne avanture.

Svi koje vrednuju svoju ličnu bezbednost i poštuju dostojanstvo srpskog naroda držaće se što dalje od ovog opasnog i lažnog događaja u Beogradu, koji je zakazan ispred Skupštine u petak, 26. maja.

Pored toga što predstavlja neposrednu opasnost po javnu bezbednost, prorežimski miting je totalna prevara. U Srbiji nema raspoloženja podrške zločinačkom i izdajničkom režimu. Zemlja se raspada, ugnjetena je tiranijom i davi se u siromaštvu i korupciji. Raspoloženje koje objedinjuje sve segmente srpskog društva je beznađe.

U takvoj atmosferi zločinački režim cinično upriličuje svoj „miting nade”, ispraznu demonstraciju nepostojeće popularne podrške. Na takav način, ponižava se još više i srozava na nivo idiota jedan izmučeni, okupirani i deprimirani narod.

Da bi se obezbedilo prisustvo dovoljno ljudskih tela na platou ispred Skupštine u popodnevnim časovima 26. maja, vlasti su preduzele mere bez presedana. Propisane su kvote i razrađena je taktika zastrašivanja da bi žurka, na koju inače niko ne bi dobrovoljno došao, delovala uspešno. Radnicima u državnim preduzećima ili firmama koje zavise od države jasno je poručeno da njihova radna mesta zavise od prisustva na mitingu u Beogradu. Penzioneri se zastrašuju gubitkom ili snižavanjem njihovih mizernih penzija ukoliko bi odbili da učestvuju u režimskoj farsi. Članovi vladajuće stranke, koji većinom ne uzimaju ozbiljno njenu „ideologiju” niti stvarno podržavaju njenu pogubnu politiku jer su ušli u njene redove isključivo zbog sinekura i povlastica, izloženi su bespoštednom pritisku da pokažu svoju oduševljenu podršku dolaskom na miting.

Ne samo radi toga da bi žalosni skup 26. maja bio moguć već i da bi delovao kao „neprevaziđeni uspeh”, režim preuzima na korišćenje od privatnih prevoznika 2200 autobusa kojima će u Beograd dovoziti nevoljne i ucenjene učesnike iz svih krajeva zemlje. Da bi lažni miting podrške u Beogradu mogao biti održan, sprovešće se potpuni, namerno izazvani kolaps u javnom prevozu, maltretirajući i dovodeći do besa milione ljudi.

Ali sve to biće za ništa. Teško je predvideti koliko će bednih građana Srbije biti doterano kao stoka da stoje na platou ispred Skupštine i da nevoljno izvikuju parole podrške odvratnom tiraninu, koji će blesavo stojati na tribini i primati njihove iznuđene i neiskrene pohvale. Kada sve bude završeno, svima će biti jasno da su učestvovali ili gledali na televiziji jedan besmislen i lažan događaj.

Ukoliko se dogodi da se dovežena ljudska tela mirno raziđu i vrate svojim kućama, mada će lažni spektakl zauvek biti zabeležen kao sramotno iskorišćavanje ranjivosti i mizerije jednog dela stanovništva Srbije, takav ishod bi ipak predstavljao relativno najpoželjniji scenario.

Postoje indicije, međutim, da su strane obaveštajne službe, koje su tiranina zavrbovale i postavile da im odrađuje prljave poslove, njega već site i da se pripremaju da ga zamene svežim licima nove bande kvislinga. U tu svrhu, mogli bi da dovedu agente provokatore da razbucaju miting i da izazovu sukob između dovezenih statista i snaga bezbednosti. To je scenario Čaušesku, Bukurešt 1989. Ali čak i da stvari ne odu toliko daleko, miting koji režim saziva biće politički rizičan i produbiće podele. Njegov praktičan učinak bi moglo da bude da posluži kao korak koji će voditi građanskom ratu, što bi NATO trupama na okupiranom Kosovu dalo povod da intervenišu radi „zavođenja reda.”

Potencijalne posledice koje bi mogao da izrodi pokušaj propalog režima da se prikaže sa pozicija moći, brojne su. Sve one Srbiju i njen narod stavljaju u položaj velike i neposredne opasnosti.