Početkom decembra u Beogradu je održana konferencija „Čime su nas bombardovali 1999. godine“ u organizaciji Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost. Na konferenciji su uzeli učešće lekari onkolozi, inženjeri, vojna lica, generali. Uglavnom se govorilo o delovanju osiromašenog urana na zdravlje ljudi i na koji način čestice tog metala dospevaju u ljudski organizam. Većina izlagača se složila da je osiromašeni uran glavni uzročnik porasta broja obolelih i umrlih od karcinoma u Srbiji. Na konferenciji je izložen i prilično zanemaren aspekt hemijskog zagađenja za vreme bombardovanja koje je imalo sve karakteristike hemijskog rata. Na žalost, glavni štampani mediji u Srbiji su ovaj skup prećutali. Konferencija je bilo odlično organizovana i bilo je mnogo obrazovanih slušalaca. Među izlagačima radova, bilo je i onih (samo jedan referat) koji su negirali štetnost osiromašenog urana i njegov negativan uticaj na povećanje obolevanja od različitih vrsta karcinoma u Srbiji. Činjenicu da se od karcinoma u Srbiji sve više oboleva i umire, objasnili su time da Srbija stari, da se vodi nezdrav način života, stres, pušenje, gojaznost. I naravno, njihov glavni adut za svoje tvrdnje je da je porast broja obolelih u Srbiji ustvari kao onaj u Evropi i u SAD. Na pitanja koja su prisutni postavljali, dobijali su prilično nejasne odgovore. Dakle, na konferenciji su se mogli čuti glasovi onih (u većini), koji smatraju da je OU opasan po zdravlje i glavni uzročnik obolevanja, kao i druga strana, malo zastupljena, koja smatra da je učinak OU lokalizovan na uski prostor oko Kosova i Metohije, tačnije okoline Vranja. Ova strana, iako u manjini, prilično je glasna i dobija prostor u najvažnijim srpskim štampanim medijima.
OU je slabo radioaktivan element, te ne predstavlja problem kao spoljašnji ozračivač, ali veoma ozbiljni zdravstveni problemi nastaju ako se unese u organizam udisanjem uranske prašine, ili preko hrane odnosno vode za piće. Uran je hemijski toksičan, i zavisno od količine unete u organizam (na primer, preko pijaće vode) može vrlo brzo da dovede do trovanja. Osiromašeni uran ima iste hemijske osobine kao prirodni uran, ali ima znatno manje izotopa 235U (0.2%) i predstavlja otpadni proizvod pri obogaćivanju urana tim istim izotopom. Uran obogaćen izotopom 235 obično do 5% se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.
Ali, kad metak od OU udari u metalnu površinu tenka, zbog čega se ti meci i koriste, dolazi do paljenja OU i penetrator gori oslobađajući temperaturu oko 3000 stepeni Celzijusa. Ukoliko se na vrh penetratora stavi određena, mala količina plutonijuma (što se kod nas primenjivalo), temperatura gorenja se povećava na 3400 stepena Celzijusa. Pri tom se 70% metka pretvara u dimne čestice dimenzija mikrometra i nanometra koje lebde u vazduhu i pokrenute vazdušnim strujama razleću se na velike udaljenosti. To znači da nisu ograničene samo na uski pojas gde su meci pali, kako tvrde nato-lobisti i oni koji umanjuju štetnost ovog radioaktivnog otpada, već se one, baš zbog svoje male mase i mikronskih dimenzija, kreću zahvaljujući vazdušnim strujama na mnogo udaljenija mesta od udara. Vetar ih je raznosio po celoj teritoriji Srbije, stizale su do Bugarske, Rumunije, Makedonije, i do Grčke, gde je izmerena povećana radioaktivnost. Opasnost se sastoji u tome da ih u trenutku kad dođu do ljudi, oni udahnu i tako unesu u pluća. Ukoliko ih udahnu u većim količinama, uranska prašina im se nataloži u plućima gde bazično ostaje u toku celog života. OU je alfa emiter, te tako i čestice dima od izgorelog metka dimenzija mikro- i nano-metara, su takođe alfa emiteri. Kad takva spora čestica uđe u organizam ona izaziva destabilizaciju okolnog tkiva i time pospešuje bolest. Sve se to zna, ali nato-lobisti taj uticaj umanjuju i tvrde da se te čestice iz organizma izlučuju za par meseci preko bubrega. To ako se progutaju. A šta se dešava kad se udahnu, koliko je potrebno da se iz pluća izluče preko bubrega?
Na to nato-lobisti nemaju odgovor, sem tvrdnje da alfa čestice u organizmu nisu u tolikoj meri opasne da izazivaju karcinome. Tvrdoglavo odbijaju da prihvate činjenicu da prema „Registru za rak u centralnoj Srbiji“, (Izveštaj br.15, 2015. godina, str.20), od 1990. godine do 2013. broj obolelih se povećao za 164% (1990. je broj novootkrivenih bio 9.898 , a 2013. on je bio 26.124) a broj umrlih za isti period je povećan za 40% (1990. ukupan broj umrlih je bio 9.814, a 2013. taj broj je 13.708). Za period od 1999. godine do 2013. godine broj novo- obolelih povećan je za 33% (ukupan broj novoobolelih u 1999. je bio 19.625, a 2013. on iznosi 26.124), a broj umrlih je povećan za 22% (ukupan broj umrlih u 1999. godini je bio 12. 312, a u 2013. godini 15.003 lica).
Nato-lobisti, koji umanjuju učinak „srebrnog metka“, tvrde da se ovakav procenat obolevanja javlja i u EU i u SAD, ali ne komentarišu činjenicu da je preživljavanje pacijenata u tim zemljama veće nego kod nas. Ako rade po svojoj savesti kako bi otklonili paniku kod stanovništva, te zbog toga umanjuju opasnost od OU, to ih donekle opravdava, ali tvrditi da je delovanje prašine od OU metka lokalizovano na uski prostor, to je lažna tvrdnja. Život ih demantuje. Ako su plaćeni za svoje tvrdnje, onda su to „plaćenici“, a ako nisu, onda su to „korisni idioti“. I velike štetočine, jer svojim tvrdnjama aboliraju zločin NATO pakta koji je izvršen 1999. godine i koji još uvek traje.
Za Korene
Dr Mirjana Anđelković Lukić
Gospodin imunolog,lekar, kome se daje veliki prostor u srpskim medijima i koji negira da je najveći uzročnik kancera u Srbiji OU, je (bio) predsednik Etičkog komiteta Srbije!! Ovim je sve rečeno!
Tekst je izvrstan, strucan, pristupacan svima koji su zainteresovani za istinu o zlocinima na nasim terenima. Samim tim da se nasi mediji „ne usudjuju“ ovako nesto da objave u svim vrstama informisanja, govori o tome da to neko sa ciljem zabranjuje i kontrolise, Ulizivali se oni ili ne NATO snagama, nas narod ovo tesko placa. A ne moze narod da se proda nizakakve pare.
Hvala svim hrabrim ljudima koji probaju da nas informisu, hvala ti Miro!
Placenici, bez svake sumnje, jer bilo ko ko zeli moze za sat ili dva da nadje brdo evidencije o tome da je DU prasina pogubna po ljudsko zdravlje. I da nijedan od njihovih „argumenata“ ne stoji. Najvise su pogodjena deca, sto mladja to vise, a najvise bebe u majcinoj utrobi. U Iraku (koji je dobio na milosrdni poklon preko sto puta vise DU, porodilje vise ne pitaju „Doktore, da li je decak ili devojcica?“, nego „Da li je normalno?“, jer je su novorodjencad sa deformitetima, ukljucujuci najuzasnije, koje se ne mogu ni zamisliti, postala normalna pojava. Srbija je manje pogodjena; u Vranju je, na primer, broj beba sa deformitetima bio „samo“ preko tri puta veci u 2008-moj nego u 1998-moj.
Odrasli su takodje pogodjeni, sto bez potrebe za ikakvim medicinskim ekspertizama i teorijama govore brojevi. Od blizu 600.000 americkih vojnika koji su ucestvovali u Irackim ratovima, neverovatnih 56% imaju neku vrstu trajne posledice (permanent medical disability). Da nije rec o foliranju, svedoci broj umrlih, oko 11.000, ili 2%, sto je 6-7 puta vise nego prosek za ovu starosnu grupu (15-44 godine) u SAD. Takodje i 109 Italijanskih vojnika koji su sluzili u Iraku (3.6% kontigenta), i 45 Italijana koji su sluzili na Kosmetu. Naravno, Ameri imaju mocna sredstva da sprece da evidencija stigne u glavna medija, a za ove vokalne „eksperte“ u Srbiji, koji im peru krvave ruke, ne moraju da mrdnu ni malim prstom. To za njih sredjuje provereni prijatelj – pardon, dupelizac – Srbijin ne jedini, ali najveci, Vucic.
A sto se tice tvrdnje da se telo brzo oslobadja DU prasine, studija kanadske UMRC (Uranium Medical Research Center dr. Asafa Durakovica, koji je bio pukovnik u vojsci SAD, i posto nije pristao da se pokrije pepelom i cuti o DU, dobio otkaz, a zatim morao da se seli u Kanadu) je nasla da preko polovine od testiranih ucesnika (14/27) irackog rata ima DU u mokraci devet godina po povratku.