Božićni post počinje 28. novembra i trajaće do 6. januara 2024. godine, odnosno do Badnjeg dana. Pripreme za obeležavanje jednog od najradosnijih praznika, Božića, ostvaruju se kroz molitve, dobra dela, lepe misli i uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića.
Božićni post traje 40 dana i ima dva aspekta – telesni i duhovni. Smatra se da su oba podjednako važna, a prema rečima crkvenih otaca, uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla nema vajde za neku osobu, ako nije povezana sa duhom.
Telesni post podrazumeva sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti.
Na vodi se posti sredom i petkom, dok su ponedeljkom, utorkom i četvrtkom ulje i vino dozvoljeni. Subotom, nedeljom kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice koji pada 4. decembra jede se i riba.
Tokom Nove godine se ne prekida post, a na Badnji dan, dakle 6. januara, jede se hrana pripremana na vodi i ne pije se vino.
Slave i prejedanje: Nutricionista savetuje kako da izbegnemo neumerenost u jelu i piću
Slave i prejedanje: Nutricionista savetuje kako da izbegnemo neumerenost u jelu i piću
Duhovna strana posta
U narednom periodu, ne znači da treba da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već je to prvenstveno odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Post ima u prvom redu duhovni smisao, piše Eparhija žička. Organski je povezan sa celokupnim duhovnim životom i trebalo bi da dovode čoveka do smirenja. Crkva naglašava da se post ne svodi samo na posnu hranu, već na dušu i dobre misli. O tome svedoče reči i Svetog Jovana Zlatoustog:
„Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio“.
Božićni post, kao i drugi višednevni postovi, potiče još iz prvih vekova hrišćanstva. Prvobitno je Božićni post trajao sedam dana, ali na Saboru 1166. godine svim hrišćanima je bilo naređeno da poštuju post od četrdeset dana.
