Povećanje broja verbalnih pretnji najčešće izrečenih putem interneta, odnosno društvenih mreža, uznemiravanje novinara praćenjem i agresivnim izjavama predstavnika vlasti, incidenti napada na novinare i medijske uposlenike, prosečna plata između 300 i 400 evra neki su od problema koje je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) istaklo u okviru „Indikatora za nivo slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji 2021“, koji pokazuju da se dodatno pogoršalo stanje novinara i medijskih sloboda u Srbiji.
U Indikatorima se konstatuje da je izrađen Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima koji odstupa od ciljeva Medijske strategije sa kojom su se medijska udruženja složila, kao i od Akcionog plana za njeno sprovođenje, a predvideo je i takozvana „alternativna rešenja“.
Navodi se da „regulator ne izvršava svoje funkcije nezavisno i pod velikim je uticajem vlasti, a svoje nadležnosti primenjuje tako da određene subjekte stavlja u povoljniji položaj u odnosu na druge“.
Ovogodišnji indikatori ukazuju da je socijalni i ekonomski položaj novinarki i novinara u Srbiji i dalje veoma nepovoljan i dodatno je otežan nastupajućim finansijskim problemima i ekonomskom krizom.
„MEDIJSKI SERVISI SU POD OGROMNIM UTICAJEM VLASTI, PRIVATNI POD UTICAJEM VLASNIKA, A NEPROFITNI MEDIJI ZAVISE OD PROJEKATA. NOVINARI SU IZLOŽENI RAZLIČITIM OBLICIMA CENZURE, PRI ČEMU JE AUTOCENZURA GOTOVO TREND I NAJČEŠĆI OBLIK. POSEBNO SU POD VELIKIM PRITISCIMA ISTRAŽIVAČKI NEPROFITNI MEDIJI, KAKO OD STRANE PREDSTAVNIKA VLASTI, TAKO I PROVLADINIH TABLOIDA“, NAVODI SE U IZVEŠTAJU.
Institucije prepoznaju napade na novinare, međutim i dalje nema jednakih stavova i pune efikasnosti prema svim slučajevima napada.
Predstavnici vlasti se često ne oglašavaju u pojedinim slučajevima, a neretko i sami iniciraju oštre napade ili kroz targetiranje daju osnove za druge teže napade.
Istrage se pokreću brzo i efektivno, među tim u narednim fazama postupaka, u zavisnosti od slučaja do slučaja, značajno se usporavaju i nema efikasnosti u rešavanju.
Novinari smatraju da su tužbe protiv njih klasičan vid pritiska na rad, upozorenje i oblik iscrpljivanja koji predstavlja pokušaj direktnog uticaja na odustanak od određenih tema i autocenzuru.
U 2021. godini rešeno je ukupno 598 tužbi koje su podnete protiv novinara u prethodnim godinama. Od ukupnog proja rešenih tužbi 223 je delimično usvojeno, povlačenjem tužbi rešeno je 117 predmeta, odbijene us 94 tužbe, a ostali predmeti rešeni su na drugi način.
Tužbeni zahtevi protiv novinara kreću se od 850 do 100 hiljada evra, a dosuđeni iznosi od 80 do 4600 evra. U većini izrečenih sudskih postupaka dosuđuju se iznosi u rasponu od 850 do 1500 evra.
Broj žalbi izjavljenih Povereniku zbog nepostupanja ili nedostavljanja traženih informacija protiv organa javne vlasti se iz godine u godinu uvećava.
U 2021. godini izjavljeno je 36,5 odsto više žalbi nego godinu dana pre, a poverenik je prošle godine podneo 82 zahteva Vladi za obezbeđenje izvršenja svojih rešenja i povodom toga nije dobio nijednu povratnu informaciju.
Upravna inspekcija u 2021. godini prekršajnim sudovima nije podnela nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, u poređenju sa 3334 žalbe za koje je Poverenik utvrdio da su bile osnovane.
Novinarska udruženja iz zemalja Zapadnog Balkana, uz podršku Evropske komisije, uspostavila su zajedničku platformu safejournalists.net za praćenje promena u zakonodavstvu i praksi svojih zemalja i za angažovanje u različitim aktivnostima javnog zastupanja u cilju unapređenja političkog, zakonodavnog i institucionalnog okruženja u kojem rade novinari i mediji.
Počevši od 2020. godine, članovi platforme prate situaciju u sedam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija), svake godine se vrši procena stanja na osnovu standardizovanih metoda prikupljanja i analize podataka, dok je fokus istraživanja javnog zagovaranja na promenama u tradicionalnom i onlajn medijskom okruženju na Zapadnom Balkanu.
