Izjava Gorana Vesića da ga je Vlada Srbije ovlastila da potpiše ugovor za lokaciju delimično srušenog Generalštaba u Beogradu (ovde) izazvala je burne reakcije u Srbiji i svetu.
Medijsko onesvešćivanje javnosti. Vest je plasirana po uobičajenom modelu zbunjivanja javnosti iz kojeg je nemoguće izvesti jasan zaključak niti o namerama niti o tome šta je već realizovano, a šta nije. Za dešavanja u političkim kancelarijama javnost je saznala preko političkih kanala 13. marta 2024, i to da je lokacija poklonjena bez tendera dvema kompanijama „Kushner Realty” i „Atlantic Incubation Partners LLC” (ovde). Onda je objavljeno da je potpisan „samo“ Memorandum o razumevanju sa dve Of-šor kompanije povezane sa zetom bivšeg predsednika SAD (ovde), potom je Vesić „pojasnio“ da nije potpisan nikakav ugovor i da će o njemu javnost biti „pravovremeno obaveštena“, a „javnosti omogućeno učešće u debati“ (smeh!) (ovde). Potom je i sam Aleksandar Vučić 18. marta izjavio da je „delimično upoznat“ sa idejom izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na mestu današnjeg Generalštaba (ovde). Kompletnoj „predstavi“ se pridružio i DŽared Kušner sa objavom na svom tviter nalogu gde se vide nenormalno visoke zgrade ispred kojih kao dekoracija stoji zgrada starog Generalštaba (ovde). Medijski oblak je dodatno zatamnio bivši izaslanik Donalda Trampa, Ričard Grenel (ovde).
Potom je Njujork post objavio „članak“ u kome se pravi osvrt na planove investiranja u grupi zemalja na Balkanu, Albaniji i Beogradu (ovde). Pakujući Srbiju i Albaniju u jedan paket, načinili su prvu ličnu grešku. Uz sve poštovanje komšijama, Albanija je kulturno nevidljiva u odnosu na Beograd. Bez obzira na tridesetogodišnje razaranje kome smo izloženi, Beograd je i dalje kulturni centar, i stavljati ga u istu ligu sa višestruko nižim klubom, Albanijom, šteti našem poslovnom ugledu i donosi gubitak profita.
Spinovanje javnosti. Većina botova je distribuirala sledeće informativne kompozite: „Da se oslobode rugla i ujedno ružnih uspomena“, „Da narod zavoli novog darodavca“, „Privući ćemo američki kapital, pa nas više nikad neće bombardovati“. Površan pogled na ovo govori da se među građanima širi osećanje zamora terorom, snishodljivosti, obožavanja silovatelja, lažnog uspavljivanja, straha, itd.
Pokrivalica tipa „prst u oko“. Ovo može biti medijska pokrivalica kojom režim pokušava da skrene pažnju sa niza problema u Srbiji koji ga ozbiljno ugrožavaju. Trenutno, u svakom naselju u Srbiji gori neki problem povezan sa režimom koji okuplja veliki deo stanovnika. Dodatno, taktika je „prst u oko“, rukopis koji se prepoznaje u bezbroj prethodih slučajeva.
Istina ispod spinovanja. Da, možda neće bombardovati samu lokaciju Generalštaba, ali postoji velika verovatnoća da će bombardovati druge lokacije koje im se sviđaju! Ako im je nakon bombardovanja jedne od ključnih lokacija, srpski režim dao istu na poklon, zašto takav način „pripreme gradilišta“ ne bi upotrebili širom Srbije gde im se svidi!? Dalje, možda je ova lokacija skinuta sa liste ciljeva SAD, ali je ovakvim političkim potezom cela Srbija poturena na listu ciljeva – neke druge sile.
Sumnje na političku korupciju. Ovakav način raspolaganja državnom imovinom, nedostojan pomena u većini država u svetu, crta Srbiji na imenu sramotu loše i amaterske političke korupcije. Niko takve stvari u svetu ne radi tako očigledno, preciznije vulgarno. Ako već ne znate, a imate toliko narodnih para na raspolaganju, kupite savet!
Sumnje na ekonomsku korupciju. Već smo navikli da se za mnogo atraktivne lokacije u Srbiji pojavljuju pred domaćom javnošću strani investitori, za koje se kasnije ispostavi da su bili samo pokriće za domaći kapital, veoma često diskutabilnog porekla. Ne budite pokriće za takve igre!
Nema para za obnovu. Nije tačno! Novca za obnovu ima i on prolazi kao pesak kroz prste korupcije. Bilo koje veliko gradilište u Srbiji, da je plaćeno po realnoj vrednosti, obezbedilo bi dovoljno novca za obnovu Generalštaba. A tako velikih „rupa“ ima više desetina u poreskoj kasi Srbije.
Poklon agresoru. To je ugovor o poklonu, kojim se nekoj stranoj kompaniji daje jedna od deset najboljih lokacija u Srbiji besplatno na 99 godina. Zašto lokacija nije data deci poginulih koji su sačuvali državno vlasništvo nad tom lokacijom? Zašto nije data u fond ratnim vojnim invalidima? Ili u fond kojim će se pomoći preživeli borci? Zašto se lokacija poklanja firmi iz države-predvodnika agresije koja je srušila objekat koji se poklanja?
Konfrontacija sa većinom. Režim Aleksandra Vučića poklanja agresoru imovinu dok istovremeno u potpunosti zapostavlja brigu o vojnicima i njihovim porodicama koji su branili državu od tog istog agresora. Da nije bilo njih, postojeći režim ne bi imao šta da pokloni agresoru.
Ovlašćeno lice. Lice ovlašćeno da potpiše ugovor je osuđeno zbog neodazivanja vojnom pozivu tokom napada NATO na Srbiju kada su srušeni objekti! Koja ironija da je baš on ovlašćen ovo zdanje – da pokloni? (ovde)
Srbija, od raja do najsiromašnije države Evrope. Stepen siromaštva u Srbiji je najveći u Evropi. Investitor to sigurno zna. Ovakvim odnosom prema imovini nasilno osiromašenog naroda, investitor staje na stranu režima koji je najodgovorniji za takvo stanje.Šteta mnoštvu radi lične zarade!
Pokrivanje kartela pred javnošću, isplata za učinjene usluge. Ne možemo, a da ne posumnjamo da je umešanost zeta Donalda Trampa u „kombinaciju“ sa ključnom lokacijom u Srbiji u suštini isplata političkog kartela u Srbiji za prihvatanja takozvanog „Vašingtonskog sporazuma“ koji je naneo ogromnu štetu odnosima Srbije i SAD, ali je doneo kratkoročni politički profit američkoj strani. Da li je to tako?
Politika stalne konfrontacije Srbije sa SAD. Serija odluka Aleksandra Vučića, pod zajedničkim imenom – „jer sam pametan“, svaki put je dovodila Srbiju na crnu listu naredne vlasti u SAD. Doniranje sredstava kampanji Klintona, potom, takozvani „Vašingtonski sporazum“ svaki put je Srbiju dovodio na crnu listu nove administracije SAD. Koji je mogući razlog za to? Na primer, pozicioniranje Srbije tako da svaka buduća administracija u SAD lakše obrazlaže pred javnošću svoju podršku šiptarskim separatistima u procesu predaje Kosova i Metohije?
Zgrada. Zgrada Generalštaba je složena arhitektonska kompozicija. Za njeno razumevanje treba, ne samo dovoljno stručnog obrazovanja, već i opšteg obrazovanja. Ideologija ima malo veze sa formom objekta. Motiv simetričnih objekata je obilato korišten u periodu renesanse. Priča, koja se isplela oko kanjona, proboja itd. je samo više propagandna ambalaža nego namera arhitekte. Treba reći da je arhitekta bukvalno spavao na gradilištu kako bi ispratio finese projekta. Stoga, forma koju nam, verovatno arhitekta, nudi u propagandnom letku investitora iz NATO, je neprikladna, i to rečeno učtivim rečima. Prikladnije je reći da je ovo nepismeni (u odnosu na postojeći objekat i kulturni nivo građana Srbije), oholi (jer se u problematiku upustio bez investiranja vremena u studiranje postojećeg objekta, uže i šire lokacije, kulturne sredine u kojoj se gradi, itd), i revolveraški (jer se ne obraća pažnja na interese okolnih vlasnika, već se uzima ono šta želi da se uzme) pokušaj nametanja forme objekta.
Okolina. Ovako visoke zgrade, koje su planirane kako bi se što više izvuklo iz parcele, a ne zato što je to dobra i zdrava arhitektura, bukvalno uništavaju neposrednu okolinu. Objekti ostaju u senci, sa smanjenim osunčanjem, i remete se odnosi visina i volumena objekata. Da ovako nešto predložite u središnjim kvartovima Pariza, gde biste završili: u zatvoru ili psihijatrijskoj ustanovi? Kao rezultat ovakvog nasilno ubačenog volumena, pašće vrednost objekata u okolini, i jednog dana će se nametnuti kao jedino rešenje da se okolne niže zgrade sruše i umesto njih postave novi soliteri. A koje su te zgrade? Vlada, Ministarstvo inostranih poslova, Muzej Beograda, stari Generalštab, itd. Da, dobro ste primetili. Vlasnici tih objekata su građani Srbije, pa njih nema ko da brani!
Saobraćajni problemi. Veliki broj korisnika novih solitera generiše proporcionalan broj automobila koji će dodatno da zakrče već zakrčenu gradsku saobraćajnicu. Kuda mislite da se pristupa lokaciji?
Podzemni objekti ispod. Šta sa podzemnim objektima ispod Generalštaba? Šta sa njihovim vezama sa mrežom laguma ispod Beograda? Još su sveže slike iz podzemnih prostorija sinagoge u Njujorku (ili je i to izmišljeno), pa ne možemo da se ne pitamo: da li to neko prebacuje posao u Beograd?
Objekat i Beograd. Ova oblast Beograda nije za višespratnice. Izrazito važan deo grada je ispunjen bitnim i dragocenim zgradama male spratnosti. Tako visoke kule će umanjiti vrednost nekretnina okolnih objekata. Stoga, realno je očekivati tužbe za naknadu štete zbog izgubljene vrednosti imovine.
Objekat i Srbija. Najveći problem je poklanjanje agresoru ključne lokacije u državi koju je pre dvadesetak godina zverski bombardovao, a pre toga skoro deceniju davio sankcijama. Koja je poruka ovog ugovora? Ne vredi braniti otadžbinu, jer marionetska vlast će pokloniti ono za što ste dali svoje živote. Šta nisu mogli da uspeju krvlju i bombama, uspeli su sa domaćim izdajnicima, zar ne?
Saučesništvo u uništavanju kulturne baštine. Rušenjem kompleksa uništava se važan deo kulturne istorije Srbije. Period moderne arhitekture je jako bitan deo arhitektonskog nasleđa Srbije; pogledajte samo izložbu u Njujorku (Toward a Concrete Utopia, Architecture in Yugoslavia, 1948–1980, Jul 15, 2018–Jan 13, 2019, MoMA, (ovde). Srbija ovakav postupak čita kao kolonijalnu aroganciju. Zašto niste predložili ovakve solitere na mestu izgorelog Notr Dama u Parizu umesto što ga obnavljate po bilo koju cenu!? Ako ste izbegavali da bombardujete Rim, Pariz, Beč, zašto tako temeljno bombardujete Beograd? Kako bombama tako i mirnodopskim rušenjem radi izgradnje. Ljudi u Srbiji to vide, bez obzira što to javno ne govore!
Nastavljanje prakse bombardovanja Srbije. Bombardovali ste Srbe dok su vas spašavali od nacista u Operaciji Halijard (2. avgust – 27. decembar 1944) – spaseno je 432 SAD i 80 savezničkih pilota (ovde). U isto vreme piloti SAD i UK su bombardovali Beograd na Uskrs (16-17. april 1944) usmrtivši 1200 civila, ranivši 5000 na srpskoj strani, dok ste istim napadom nacističkoj okupacionoj vojsci ubili 18 vojnika uništivši im 1,5% vojnih kapaciteta! (ovde) Revalorizovana šteta naneta imovini građana Beograda od strane „saveznika“ iznosi današnjih preko 70 miliona dolara ili četiri puta manje nego procenjena šteta od nemačkog bombardovanja 1941. Koga ste bombardovali 1944: Srbe ili naciste?
Zabluda u koju investitore dovodi režim. U ovom trenutku režim u Srbiji može svašta da obeća i da pruži garancije kakve samo žele investitori da čuju. Ali, doći će do smene vlasti u Srbiji i svi pripadnici postojeće administracije će dobiti pravedno suđenje, kao i njihovi saradnici bez obzira čiji su državljani. Ovaj predmet može da bude uzrok decenijskog poremećaja odnosa između naroda Srbije i SAD.
Uništavanje grada neprimerenom gradnjom. Posle bombardovanja grad može da se obnovi, ali posle pretovara, nema oporavka. U pretovarenim ulicama život postaje bolestan i nepodnošljiv, ljudi se iseljavaju, cene nekretnina padaju i stvaraju se mračne četvrti koje svi izbegavaju! Ovaj put u bombardovanju pretovarom učestvuju državljani SAD.
Urbanističko nasilje. Ako nešto gradite suprotno fizionimiji grada, interesu građana; ako vaša građevina remeti saobraćaj otežavajući stanovnicima život (da bi što više iscedili kvadrate-pare iz lokacije), to je urbanističko nasilje. To je, ne samo krivično delo (za koje ste istina trenutno zaštićeni), ali tu zaštitu vam pruža režim koji je pod pritiskom, i može se reći, čak i na prevaru instaliran u Srbiji. Posledice su poznate.
Etički aspekt. Za Srbiju, lokacija je spomenik. I da nestanu objekti, samo tlo će i dalje biti spomenik. Poput kula u Njujorku srušenih 11. septembra. Zamislite da je na toj lokaciji, umesto srušenih kula, neko predložio apartmanski kompleks i hotel! Kako biste se osećali? Srbi vama to nikada ne bi uradili! Mesto poštovanja nacije ne sme se rušiti, niti skrnaviti neprimerenom funkcijom objekta. Pre novca je postojala civilizacija, kao što će postojati i posle njega.
Lokacija je simbol koji obeležava bespravnu i neosnovanu agresiju na suverenu državu. Pored tog zločina u istom simbolu je način kao je NATO inscenirao razlog za agresiju (Račak, Rambuje, itd). Pomenuto će ostati večita sramota američke administracije, a svako, ko je učestvovao u ovom zločinu, svojim prisustvom u Srbiji samo pravi štetu preostalim mrvicama ugleda SAD u Srbiji.
Kakvu budućnost hoće SAD sa Srbijom? Želite li da odnosi između SAD i Srba ostanu na ovako bednom nivou? Verbalna priča o uspešnoj saradnji, praksa demantuje na svakom koraku. Svaki postupak kompanija iz SAD u Srbiji narod opisuje rečima „otimanje“, „pljačka“, „nasilje“. Laži, koje domaći političari i ambasadori svakodnevno izgovaraju, ne vode poboljšanju. Postupci diplomata, službi i kompanija iz SAD su jedan od tri glavna generatora antagonizma prema SAD. Da li uopšte znate u kom pravcu započeti rešenje ovog čvora?
Izlaz sigurno nije u primanju poklona od postojećeg režima u Srbiji. Postojeći režim većina građana Srbije opisuje kao marionetski, korumpiran i štetniji nego većina vojnih okupacionih režima u novijoj istoriji. Od režima sa tako niskom reputacijom, ovako skup i vidljiv poklon, kao što je lokacija Generalštaba, je više bomba sa odloženim delovanjem nego slatki dar. Ako želite dobre donose sa Srbima, jedini put je obnova Generalštaba i predaja u ruke države za potrebe svih građana.
Ovaj poklon licima, koja su tesno vezana sa političkom administracijom SAD, u stvari je savremeni „trojanski konj“ koji otežava bilo kakvo uspostavljanje komunikacije između srpskog naroda i američke administracije. Ovaj „poklon“ je „prst u oko“ šest miliona Srba, i to rukom državljana SAD.
Ukoliko se sklopi ugovor, Akcija „Moba“ ga ne priznaje; ugovor za nas je ništavan, biće predmet krivičnog postupka i visoke materijalne odštete, kao i šteta od bombardovanja. Svi učesnici neka razmisle da li je vredno biti u ovom zločinu da bi do kraja života živeo u strahu od izručenja Srbiji?
Nismo protiv investicija u Srbiju. Međutim, ovo je pljačka, ovo nije investicija! Da Srbi besplatno daju lokaciju, priključke na infrastrukturu, da trpe nagomilavanje saobraćaja koje će im decenijama zagorčavati život, da trpe uništenje grada, a da stranac uloži novac, uzme profit i ode! Pri tome, da strane kompanije zapošljavaju svoje radnike, prodaju svoj građevinski materijal, a da Srbima ostanu dugovi, prolazi samo u kolonijama!
Ko prihvati da investira ili da bude zavesa iza koje će se kriti domaći karteli, preuzima na sebe odgovornost istorije poslovnih partnera iz Srbije. Ćutanje državne administracije, SANU, Univerziteta, institucija, pokazuje da je Srbija kolonija, mada režim tvrdi suprotno. Dela pokazuju istinu. Ako je ovo još jedna pokrivalica Aleksandra Vučića kako bi skrenuo pažnju državljana Srbije sa bezbroj problema, zabijajući im „prst u oko“, ne učestvujte u tome. Ako je ovo realan posao, pozivamo da se obustavi. I na kraju: Da li su SAD voljne da pošalju zvaničnog predstavnika koji će raditi na razvijanju odnosa između Srbije i SAD??
autor:Duško Kuzović
