Spavajte u miru, s blagoslovom časnim.
Pamtimo vam muke, svaki trzaj kobni.
Vapaji se čuju urlicima glasnim
tamo gde se krvnik napojio zlobni.
Vidimo vam kapke zgrčene od straha
tamo gde i reka vaše krvi teče,
gde hiljade dece vrište usred kraha
dok ustaša gladne vratove im seče.
Još paraju nebo čet’ri mala oka
i dve male ruke što se tamo drže,
moleći za milost svoga krvoloka,
da otac i mati batine izdrže.
Osećamo truo oboleli zadah,
koji se još bori da podigne glavu,
dok srbosjek nije uhvatio zamah
i svu u crveno obojio travu.
Pamtimo i oblak od pepela, sivi,
nad logorom gde su tela vam se pekla.
Stradali ste tamo, ni dužni ni krivi –
samo što ste bili srpskoga porekla.
Autor: Kristina Anđelković iz Lazarevca
Pesma je nagrađivana
