Deset godina nas ova vlast i njihovi aktivisti ubeđuju kako živimo u zlatnom dobu, a priče o benefitima partijske knjižice zna svako od ’45. na ovamo.
Srpska napredna stranka, a pre svih njen predsednik nepobedivi su za opozicione partije i samozaljubljene lidere već čitavu jednu deceniju. Pokušano je sa apatijom, sa aktivizmom, sa podelama i ujedinjavanjem, jednom do tri izborne kolone, sa demonstracijama i mirnim šetnjama, gotovo da nema receptura za uspeh kojih se nismo naslušali. I ništa.
Dugo se već govori da ova stranka ima 700.000 članova. Na neutvrđeni broj stanovnika Srbije, sa maksimum maksimuma oko 7 miliona duša, to bi praktično značilo da oko 10 ili više posto stanovništva zapravo čini članstvo vladajuće partije. Takav impozantan postotak nema ni Komunistička partija Kine.
Prijatelj mi je u razgovoru ispričao jednu kreativnu i jednostavnu ideju. Kada već vidimo da je sve tako bajno članovima SNS-a, evo jednog predloga za ostale građane i opoziciju.
Pošto vam narod ionako ne veruje ni reč, nemate podršku za smenu ove vlasti sve i da samo vas slušamo na RTS-u i Pinku, zašto lepo ne rasformirate svoje tako nebitne stranke i svoje karijere lepo ne uhlebite u jedinu partiju koja nudi zaposlenje?
Isto to važi i za građane. Ako je tako sjajno i bajno, ajmo se svi učlaniti u SNS, ali baš svi građani Srbije. To je pravi način da se u potpunosti obesmisli ta kupovina glasova, izmišljena radna mesta i parazitski sistem koji nam vlada i koji nas iznutra izjeda.
Hajde da ne čekamo više, već da svi isključivo hvalospevima govorimo o Aleksandru Vučiću, Tomislavu Momiroviću, Ani Brnabić i drugim živim legendama naše politike.
Kada bi se i Đilas i Marinika, zajedno sa Dobricom i Biljanom, pa preko svih ostalih lažnih i pravih učlanili u vladajuću sektu, mi više ne bi imali podele, predsednik ne bi imao koga da krivi što nismo brži, jači i bolji, niti bi mu neko pravio lažne atentate i državne udare.
Problem bi bio uposliti u sistem sve ove doktore nauka koji bi preko noći završili diplome srednje škole, za početak. Bilo bi zanimljivo videti po ulicama redove u kojima ljudi čekaju da se potpišu i učlane u SNS. Voleo bih da vidim lice Aleksandra Vučića kada bi se dogodio jedan takav poslednji aktivizam opozicije, to sinhronizovano učlanjivanje u SNS.
Zar ne bi bilo predivno da se svi pozdravljamo sa ’pomoz Vučić’ i ’Vučić ti pomog’o’ kada sretnemo komšiju na ulici?!
Zašto se toliko opiremo životu u zlatnom dobu, uživanju u plodovima Vučićeve borbe za ekonomski snažnu Srbiju i zašto odbijamo da nam bude bolje? Svi za našu decu, svi za naprednu Srbiju i svi po jedan partijski sendvič u to ime.
Ako ništa drugo, SNS je do sada dokazao da je dovoljno veliki za sve. Ali da li baš za sve?!
Znam da je nemoguće očekivati da se Srbi oko nečeg slože, pa makar i oko zajebancije ove vrste. Vučić je obesmislio demokratiju u Srbiju, pa mislim da je red da se i njemu obesmisli projekat zvani SNS.
Pregovaranje, cepidlačenje, poraz za porazom, poniženja i agonija bežanja iz sopstvene zemlje, svemu tome može doći kraj. Morate samo potpisati pristupni dokument i odjednom pregovora nema, porazi se pretvaraju u pobede, poniženje u ponos Vučićem, a bežanje u beli svet u ostanak i moguć prelazak u državno preduzeće, EPS ili kakav bespotrebni institut.
Svi bi imali veze svuda, sve bi se lako završavalo preko partije, nigde stresa, nigde svađe niti gužve. Svi naši životni problemi rešavali bi se na glavnom odboru stranke. Divno, zar ne!?
Postani Grčić umesto Grčića, Gašić umesto Gašića i slina umesto Sline. Prihvatimo vrednosti većinske Srbije i pokažimo jedinstvo pod jednim krovom dok se čitav korumpirani sistem ne uruši mnogo brže nego što smo se ikada nadali.
To je valjda od početka i cilj, urušavanje i promena sistema. Ili se i po tom pitanju ne slažemo?!
Da Srbija prodiše, zagušimo SNS.
