Dana 11. avgusta 2021. u jutarnjim časovima na televiziji Prva Ministar za brigu o porodici Ratko Dmitrović (RD ili „Rađaj Decu”), sa zabrinutim izrazom lica izjavi da je u 90 odsto slučajeva presudna uloga žene u borbi protiv negativnog prirodnog priraštaja. Emisiju, koja je inače dostupna na Jutjub kanalu, prati pompezan naslov „Šta mi njima još da damo da rode treće dete?”
Posmatrajte samo ove dve zatamnjene rečenice. Šta prvo pomišljate kada ih pogledate? Evo male pomoći, možete da zaokružite jedan ili više odgovora:
1) nastupa pristrasno i sa pozicije moći – najblaža varijanta
2) čovek je seksista – lepljenje slabije etikete
3) čovek je ženomrzac – jača etiketa.
Tik nakon gostovanja našeg uvaženog „Rađaj Decu Ministra”, imali smo prilike da čujemo ovakve etikete u medijima. Na ove tri nalepljene su i brojne druge, od toga da on nije kompetentan za pitanja populacione politike, do toga da je uvredio sve žene. RD je nešto kasnije pružio objašnjenje onoga što je rekao, ali beše kasno – otišlo u etar, a naknadno rečeno se ne računa!
Za cinike prva konstatacija nije sporna i rekli bi: pa ko je drugi, osim žena, odgovoran za prirodni priraštaj – zna se ko rađa! Drugi stav bi prokomentarisali: stvarno, šta više da im damo, aman?
Ovaj ciničan stav je u skladu s onim što je u medijima tendenciozno plasirano da je RD rekao. Možda u njegovom tonu i ima trunke cinizma (onog muškog, zapaljivog), ali možda je i voditeljka, vođena sopstvenim (pred)ubeđenjima, pogrešno protumačila reči našeg glavnog junaka.
I dok vam ostavljam da se zabavljate sa medijskim spinovima i temom „ko je šta rekao ili mislio”, hajde da, otrežnjujuće pogledamo neke podatke, koji će, nadam se, uneti koliko-toliko mira u naše duše „zabrinute za propast naroda, nacije, pa i cele države”, jer se deca ne rađaju ili ne u meri kao ranije!
No, pre toga, nekoliko važnih napomena. Prvo, žene neće rađati zbog nacije i tako spasiti „srpstvo” (nacionalisti bi trebalo da se oslobode ove zablude). Iznosim tezu da je važnija društvena norma o popularnosti rađanja dece (pozitivan okvir) nego bilo koje isticanje „odumiranja nacije” kao motiva za rađanje (negativan okvir).
Drugo, naviknuti smo na komoditet, na ispunjenje brojnih uslova da bismo bili zadovoljni i srećni. Umesto kritike toga, zar nije produktivnije razmišljati o smanjenju ženskih ex i post porođajnih muka. Evo predloga: besplatna epiduralna anestezija za žene u svim bolnicama! Još jednog: garantovanje mesta u vrtićima za svu decu! Pa još jednog: subvencionisani stambeni krediti za mlade parove (ovim se podstiče i ranije odvajanje od roditelja)! Ima još predloga, naravno.
Sada da pogledamo svetske trendove (izvor: https://www.gapminder.org/). Čovečanstvo je sve do 1800. imalo prosečan broj rođene dece po ženi oko šest. Tada prvi put u istoriji beleži milijardu stanovnika. U 19. i prvoj polovini 20. veka desio se bejbi-bum! Za 130 godina dodali smo još jednu milijardu, a potom za manje od sto godina još pet, te nas danas ima oko 7,6 milijardi u svetu. Prognoze su da će nas 2100 godine biti oko 11 milijardi (inače, 8.000 godina pre naše ere bilo nas je samo pet miliona na svetu).
Neko bi rekao, opa bato, ala će se još rađati deca! To je netačno. Od druge polovine 20. veka naglo pada prosečan broj rođene dece po ženi (1965. je iznosio oko 5), da bi 2017. iznosio oko 2,5, sa tendencijom daljeg pada. Istini za volju, i kada je taj broj bio visok, mnogo više dece je umiralo (što je i podsticalo njihovo rađanje, pored potrebe za radom u porodičnim domaćinstvima).
Do pada broja rođene dece po ženi došlo je jer je čovečanstvo počelo bolje da živi, siromaštvo je smanjeno, podignut je nivo opšteg (i seksualnog) obrazovanja, kao i upotreba kontraceptivnih sredstava. I to je sve! Danas je u razvijenom (i to ne samo hrišćanskom!) svetu ideal porodica sa dvoje obrazovane dete. Desila se krupna vrednosna promena koja nam sve vreme „lebdi pred očima”!
Srbija deli sudbinu razvijenog dela sveta. Prema podacima Svetske banke, ukupan broj rođene dece po ženi u Srbiji 2019. iznosio je 1,5 (Ruska Federacija, Hrvatska, Austrija, Nemačka i cela EU beleže isti skor; Grčka, Španija i Italija još niži). No, naši glavni problemi jesu: 1) niži nivo ekonomskog razvoja (u odnosu na EU prosek), 2) kaskanje za merama koje su primenile neke zemlje koje služe kao uzor, poput skandinavskih. Dodao bih i nedostatak stručnosti i kreativnosti u oblikovanju javnih politika, u ovom slučaju populacione politike.
Upravo iz tog razloga, odgovor na pitanje iz naslova ove kolumne bio bi: populizam ipak odnosi prevagu nad realnošću i na njoj zasnovanoj javnoj politici! Ako ste zabrinuti za naciju kao naš Ministar (a nju čine pojedinci od krvi i mesa!), pravite pozitivan društveni okvir sa što manje prepreka za zasnivanje i trajanje porodice, uvažavajući slobodu ljudi da sami odlučuju o svojoj sudbini!
autor:Aleksandar Mojašević
izvor:www.juznevesti.com
Predlog je odlican i ima benefite koje drustvo dobija. Deca su bolje zasticena kada je zasticena majka, frustracije se zancajno smanjuje. Atmosfera u porodici je pogodna za humanije vaspitanje dece a samim tim utice na stabilnost zajednice i drustva. Visestruki benefit zagarantovan.
Stimulisanje rađanje dece je važna obaveza društva koje veruje u sebe i svoje vrednosti.
Odgajanje dece bez pomoći društva je izuzetno teško, pogotovu što danas žene imaju ista prava, ambicije i radnih obaveza kao i muškarci. Uz to se još očekuje i da rađaju dovoljno dece. To je nemoguća misija bez adekvatnog ekonomskog stimulansa od strane društva.
Materijalna podrška društva za povećanje nataliteta trebalo bi da bude sistematska i obilna. Pogotovo u Srbiji u kojoj natalitet naglo opada. Ta slika je još crnja kada se uzmu obzir i velike migracije srpskih građana
Zatio materijalni potsticaj za rađanje dece u Srbiji mora biti izuzetbo snažan.
Snažan potsticaj bi bio kada bi se za svako rođeno dete priznavao određen broj godina radnog staža. Naprimer
– za jedno dete (bar) 5 godina;
– za dvoje dece oko 18-20 godina;
– za troje dece oko 28-30 godina;
– za četvoro i više dece 35 (!) godina.
Naravno uz još i druge materijalne dodatke za decu – npr. za obdaništa, predškolsko, školovanje, besplatni udžbenici, …
Neko će „mudrovati“ i reći da bi to bilo preskupo i nerealno za siromašnu Srbiju. Verovatno, imajući u vidu sadašnju veoma slabu (i loše vođenu) srpsku privredu?
Ali šta je cena za nečinjenje? Izumiranje Srbije, koja će do kraja veka sva stati „pod jednu šljivu“.
Ako gore predloženi mehanizam za stimulaciju (ili neki još radikalniji i bolji) ne da rezultate, znači da smo biološki istrošeni i da nam zaista nema spasa.
Drastično smanjivanje korupcije i partijskog zapošljavanja, daleko bolji menadžment društva i ekonomije, moglo bi da omogući snažan potsticaj rađanja dece u Srbiji. Ali, to svakako ne može da se postigne sa postojećom vlašću, koju čine dokazani nestručnjaci (kako bi narod rekao foleri) poput raznih Vučića, Brnabića, Vulina, Stefanovića, Nedimovića, Čomića i drugih ministara. Sve nesposobniji od nesposobnijeg! Bunga-bunga stručnjaci.
Dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar, Nemačka