U Demokratskoj stranci mesecima traje pokušaj manjine da nametne javnosti sliku kako su oni u stvari većina, kako se Demokratska stranka raspada, kako je, kao što u Utisku nedelje reče Boško Jakšić – u džepu Dragana Đilasa.
Neki, do juče potpuno nepoznati poslanici poput Radoslava Milojičića Kene postali su za režimske medije glasnogovornici demokrata. Tako je Milojičić posle gostovanja na RTS-u i televizijama sa nacionalnom frekvencijom dospeo i na naslovnu stranu režimskog „Blica“ sa optužbama na račun predsednika Demokratske stranke Zorana Lutovca i predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa.
Kena je pre ovog medijskog buma bio poznat kao predsednik opštine Smederevska Palanka koji je lokalni fudbalski klub registrovao kao komunalno preduzeće, pa je opština isplaćivala plate za zaposlene na mestu golmana, levog beka, centarfora… Milojičić je inače u DS-u uvek slovio za čoveka bliskog Draganu Šutanovcu i ta bliskost se posebno pokazala kada je prodavana zgrada doma vojske Srbije u Palanci jednom domaćem krupnom kapitalisti, da ne kažemo tajkunu.
Inače, upućeni kažu da se Kena posle kraha Demokratske stranke na beogradskim izborima preporučivao i predsedniku Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu, ali da on nije želeo bližu saradnju zbog loših odnosa, kada je Đilas bio predsednik Demokratske stranke. Istu sudbinu je doživeo Balša Božović, koji je od Đilasa tražio mesto predsednika opštine Stari grad. Iako Marko Bastać tada nije bio u Đilasovom timu, on nije želeo da licitira tom funkcijom, pa na Božovićev zahtev nikad nije odgovorio.
I dok se Milojičić pominje kao mogući kandidat na listi Bebinih beba – Srbija 21, Božović nije u toj priči. Jedni izvori kažu da nije zainteresovan, drugi da ga osnivači organizacije ne žele. Izjave i intervjui Mićunovića, Božovića, Milojičića, Aleksandre Jerkov, kao i potez Gordane Čomić nanele su štetu stranci.
I pored činjenice da je Glavni odbor glasao 186:4 za bojkot u javnosti je stvorena slika da se stranka podelila. Tu priču je iskoristio jedan od poslanika koji je ponudio Vučiću da uz njegovu pomoć izvede Demokratsku stranku na izbore. Na listi zahteva bio je i onaj da se parlament ne raspušta kako bi imao govornicu sa koje deluje, ali i zahtev da Vesna Marjanović postane šef odbora za kulturu i informisanje Skupštine. Da se to iskoristi kako bi se u javnosti kreirala slika da opozicija kontroliše ponašanje medija u kampanji.
Vučić je zahteve prihvatio, a pomenuti poslanik je to na sastanku preneo i poslanici Evropskog parlamenta (EP) i predsednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU Tanji Fajon. Ona je na ideju izlaska DS-a pozitivno reagovala, jer je to u skladu sa onim što Evropska komisija traži od srpske opozicije. Na sastanku koji je Fajon potom imala sa predstavnicima grupe Srbija 21 i nekim od poslanica Demokratske stranke, Fajon je tu ideju iznela kao završenu stvar i pred samu Vesnu Marjanović. Marjanovićeva je bila šokirana onim što je čula i obavestila šeficu delegacije Evropskog parlamenta da ona o tom planu ne zna ništa i da ga apsolutno ne podržava. Tanja Fajon je ostala u čudu, ali i duboko razočarana pokušajem manipulacije.
Tako se taj genijalni plan izvođenja Demokratske stranke na izbore neslavno završio, bar što se ove faze tiče. Jedna bitka za spas DS-a je dobijena, ali rat je daleko od toga da bude završen.
