Jedna od jasno uočljivih tehnika vlasti su izmišljeni državni udari i atentati u kojima se kao moguća žrtva predstavlja fokusna tačka propagande – sam Aleksandar Vučić, koji se tretira kao ključna ličnost u politici Srbije posle 2012.
Predstavljanje nekoga kao moguće žrtve najpre izaziva bazičnu empatiju sa njim koji se vidi kao ugrožen, neko ko je u opasnosti. Propaganda funkcioniše tako kao da ceo svet i sve činjenice nestaju, a ostaje samo priča koja se plasira. U toj bajci, ako igrate na ulogu žrtve, igrate na sigurno, a pošto je stvarna ugroženost retka – ili uopšte ne postoji u slučaju vlasti posle 2012. – onda ju je potrebno u svakoj mogućoj prilici izmišljati.
Poslednji slučaj je tvit Vesne Pešić u kome ona pominje „cev u glavu“, ali svoju i svih ljudi koji se bezuspešno bune zbog zarobljene države i društva u Srbiji. Svi mediji i analitičari koji rade za vlast, odmah su obrisani tvit protumačili kao poziv na ubistvo AV na takav način da je Vesna Pešić, poznati mirovni aktivista iz 90-tih, čak išla da da izjavu u policiju povodom celog slučaja.
Glumljenje žrtve ima i dodatnu vrednost u prekrivanju prirode same vlasti koja je već duže vreme, a najmanje od napada na Borka Stefanovića i ubistva Olivera Ivanovića, (kome je prethodila kampanja provladinih medija protiv njega kao političara uz optužbe za izdaju i nemoral) optuživana da je u stvarnost Srbije uvela nasilje i pretnju nasiljem kao politička sredstva. Oni sada kažu: NISMO MI NASILINICI, NEGO ONI. Evo, Vesna Pešić je napisala tvit, a Koraks nacrtao karikaturu na kojoj se vidi kako A. Vučić želi da bude meta i da izgleda kao žrtva. Karikatura je, naravno, protumačena kao „poziv na ubistvo“, iako sa tim bukvalno nema nikakve veze.
U periodu od 2012. do danas bilo je više propagandnih akcija sa izmišljenom ugroženošću. Nemanja Rujević (DW) ih je sabrao u tekstu „Sve smrti Aleksandra Vučića“ od 07.07.2018. Jovo Bakić u tom tekstu ovako obrazlaže ovu propagandnu tehniku:
„Igra se na biblijski arhetip – on je David. On je objektivno slabiji, ali je njegova hrabrost tolika da će pobediti sve sile koje su se protiv njega zaverile… Tu i tamo Vučić sam podgreje to da razne mračne sile žele da ga spreče da uradi dobro za Srbiju. Onda, razume se, njegovi tabloidi po komandi temu razvijaju dalje. Cilj je da se stalno stvara psihoza o njegovoj navodnoj životnoj ugroženosti“, dodaje Bakić. „To je magla koja se namerno podiže da bi se narod bavio time kako je neustrašvi vođa spreman da uradi sve za Srbiju pa i da žrtvuje svoj život.“
Tamara Skrozza dodaje: „To što nama deluje smešno, bedno ili tabloidno u stvari je ozbiljna političko-marketinška strategija.
Dakle, „Jedina politika“ opozicije je „ubiti Vučića“ (ŽRTVA), sprema se državni udar protiv njega (ŽRTVA), u Jajincima se kreće 97 „bezbednosno interesantnih lica“ koji su mogući atentatori na Vučića (ŽRTVA), prave se poređenja sa Zoranom Đinđićem (STVARNA ŽRTVA) itd. Sve te pretnje su se pokazale kao potpuno neosnovane, tako da nikada nije otkriven pojedinac ili grupa koji bi spremali stvarno nasilje u odnosu na aktere vlasti posle 2012. pa ni protiv samog Vučića.
Vučić nije samo žrtva mogućih atentata, već i svoje uloge. Nikad ne ide na odmor, ne spava, ne jede, „ne zna gde udara“ od posla i mnoštva sastanaka. S druge strane, „voli da popije“, voli slatkiše, posebno beloruske čokolade („što se vidi po mojoj figuri“). On „nema para“ pa je čak i njegovo materijalno stanje žrtva njegovog posla, nuspojava njegovog velikog požrtvovanja za Srbiju.
Praktično je čitavo političko delovanje Aleksandra Vučića predstavljeno kao žrtvovanje za Srbiju koje je, u svakoj prilici koja bi iole mogla poslužiti za to, predstavljeno kao praćeno stvarnom opasnošću po Vučićev život.
Junak ove priče o sebi uvek doda kako se „ničega ne plaši“ kada brani Srbiju, kako ga mogu zaustaviti samo tako “ da ga ubiju“ jer on nema nikakve druge želje i interese kojima ga mogu uceniti, doda ponekad i kako je sve svoje snove već ostvario i da „ima dosta godina“.
Priču o bespomoćnoj žrtvi će već sutradan smeniti ironične primedbe kako je opozicija „mnogo jaka“, kako čeka njih 10 da se obračunaju s njim i javno ispoljavanje kontrole nad celim prostorom, čak i nad nebom Srbije („kuda leti ovaj helikopter, proverite“ u živom programu).
„JA SAM ŽRTVA“ samo je jedna od propagandnih tehnika namenjena da, u svom segmentu medijskog prostora i vremena, privuče empatiju najnaivnijih vernika propagande.
ps.
primeri:
Malo je bezveze da kažem „Ljudi, žalite me, jer mi je teško„. Nema smisla, jer ima mnogo ljudi u Srbiji kojima je neuporedivo teže nego meni. – Vučić, Pink, 29.11.2019.
„Ja para nemam jedino što imam to je istina i to je narod“, rekao je Vučić. (07.12.2019)
„Došli ste u Albaniju da me maltretirate sa ocem Nebojše Stefanovića 6. put“ (AV, Tirana, 21.12.2019)
„Udri po Vučiću, udri stoku po glavi, kako stigneš, šta stigneš. Srbija, šutiraj tu Srbiju kako znaš i umeš. Nećete više da šutirate Srbiju, nije vam Srbija džak nikome, pa ni vama, koji mislite da ste najjači na svetu“, (AV, 04.01.2020.)
