Predsednik Rusije Vladimir Putin učestvovao je u Astani na tri samita – Samitu o saradnji i izgradnji poverenja u Aziji, skupu lidera ZND i samitu „Rusija-Centralna Azija“, a imao je i niz bilateralnih susreta. Na kraju posete obratio se medijima.
Mnogo je pretnji ne samo na evropskom kontinentu, nego i u Aziji, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Rusiji je sada još interesantnija saradnja sa Centralnom Azijom, poručio Putin.
Obim trgovine sa zemljama tog regiona raste, pritom daleko brže nego prethodnih godina. Iz razumljivih razloga razvijamo nove logističke pravce. Zemlje regiona su za to zainteresovane.
Rusija je veoma interesantna onim državama centralne Azije koje nemaju izlaz na more.
Putin o jedinstvu na teritoriji ZND: Svi formati funkcionišu, naši saveznici i partneri žele da sarađuju. Naravno da ih interesuju i događaji u Ukrajini, o tome sam podrobno obavestio naše partnere. To nimalo ne utiče na dubinu saradnje Rusije sa tim zemljama.
Na pitanje odnosu Nemačke u ukrajinskom sukobu:
„U Nemačkoj sami treba da odluče da li je za njih važnije ispunjavanje nekih obaveza ili interesi građana. U ovom slučaju, izgleda da su stavili na prvo mesto obaveze prema NATO-u. Smatram da je to greška i za tu grešku plaćaju biznis, ekonomija i građani. Ali sa interesima Nemačke malo ko računa inače ne bi dizali u vazduh Severni tok.“
Jedan krak „Severnog toka 2“ može da počne da radi, ali odluka o početku rada se ne donosi i teško da će biti doneta, međutim, to nije naša stvar, rekao je Putin.
O mogućim posrednicima u dogovoru s Kijevom:
„Predsednik Turske Erdogan je odigrao značajnu ulogu po nizu pitanja i mi smo mu za to zahvalni. On je bio aktivni učesnik dogovora o izvozu pšenice. Na posredničku ulogu su spremni i Ujedinjeni Arapski Emirati, za šta smo mu mi takođe zahvalni. Indija i Kina takođe uvek govore da treba uspostaviti dijalog, ja znam njihovu poziciju, ali znamo i poziciju Kijeva – kažu da hoće pregovore a sad su zvanično doneli odluku da pregovore zabranjuju. Mi smo uvek govorili da smo otvoreni za dogovor.“
O mogućem susretu s Bajdenom na samitu G 20:
„Ne vidim potrebu za tim dok god nema platforme za to. Nije definitivno rešeno pitanje mog odlaska tamo (u Indoneziju, na samit G 20).“
Treba pitati Bajdena da li je on spreman za pregovore sa Rusijom, jer za sada platforme za te razgovore nema, dodao je on.
Ako se ispostavi da se humanitarni koridori koriste za terorističke napade onda će sporazum biti doveden u pitanje. Za sada nema takvih informacija, rekao je Putin.
O odnosu prema ukrajinskoj kulturi:
„Ne treba da se ponašamo kao oni koji pokušavaju da zabrane rusku kulturu. Drugo, ukrajinski jezik spada u državne na Krimu, paralelno s krimsko-tatarskim i ruskim. Treće, u Rusiji oko tri miliona građana su Ukrajinci, kako možemo da zabranimo ukrajinski jezik i kulturu. U mnogim našim porodicama znaju i poznaju ukrajinsku kulturu. Nijednu kulturu ne treba ukidati.
Ako aktuelno rukovodstvo u Kijevu smatra da je moguće podržavati fašiste i bakljade i one koji idu sa nacističkom simbolikom to nema nikakve veze s ukrajinskom kulturom.
Delimična mobilizacija će se uskoro završiti, rekao je Putin.
Mobilisano je 222.000 od 300.000 građana, a u roku od dve nedelje proces će biti završen.
Predsednik Rusije je rekao da je FSB konstatovala da je eksplozivna naprava za napad na Krimski most najverovatnije dopremljena morskim putem, ali za sada nije poznato da li je korišćen brod za prevoz žita.
Na pitanje o tome kako se osigurava bezbednost na važnim objektima:
„Posle terorističkog akta na Krimskom mostu odgovarajuće službe su dobile zadatak da ojačaju kontrolu, osiguraju bezbednost svih infrastrukturnih objekata i na objektima energetike, na transportnim objektima.“
Na pitanje hoće li postojati Ukrajina:
„Nismo postavili zadatak da uništimo Ukrajinu.“
Direktan sukob snaga NATO i ruske vojske je veoma opasan korak, on će dovesti do globalne katastrofe, nadam se da će biti pameti da se tako nešto ne preduzima.
Na pitanje o raketim udarima u Ukrajini:
„Od 29 objekata koje je planirano da budu uništeni nije pogođeno sedam. Nema potrebe za intenzivnim udarima. Postavljaju se drugi zadaci. Bar zasad. A dalje ćemo videti.“
Direktan sukob NATO vojske sa ruskom armijom bio bi opasan korak koji bi doveo do globalne katastrofe, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
On je dodao da se nada da lideri Alijanse imaju dovoljno pameti da tako nešto ne pokrenu.
„Uvođenje vojske u direktan sukob sa ruskom armijom – to je opasan korak koji bi doveo do globalne katastrofe. Nadam se da postoji dovoljno pameti u glavama onih koji o tome govore da tako nešto ne učine“, rekao je Putin na konferenciji za novinare u Astani.
Putin se takođe osvrnuo i na izjavu generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da bi „pobeda Rusije predstavljala poraz NATO“ rekavši da je poraz Ukrajine – stvar koncepta, pravne tehnike, da se taj poraz može razumeti na različite načine.
„Evo na primer – Krim je postao subjekat Ruske Federacije 2014. godine. Da li je to poraz? Treba razumeti šta je tu po sredi“, rekao je on.
Ruski predsednik je kazao i da to što se trenutno dešava u Ukrajini nije prijatna stvar, ali da Rusija nije preduzela korake u budućnosti bi stvari bile samo još teže. Samim tim, kako je dodao, sve korake koje je on preduzeo su ispravni i blagovremeni.
Nema više potrebe za masovnim udarima
Putin je kazao i da trenutno nema više potrebe za izvođenjem masovnih udara na Ukrajinu, trenutno su na stolu drugi zadaci.
On je kazao i da Ministarstvo odbrane Rusije u prvim naletima nije pogodilo sve objekte na teritoriji Ukrajine koji su bili planirani, te da sada „dorađuju posao“.
„Iz, koliko mi se čini, 29 objekata, sedam nije pogođeno kao što je to Ministarstvo odbrane planiralo, trenutno se taj posao dovršava. Nema više potrebe za masovnim napadima, makar ne sada“, rekao je ruski lider.
 Nema više potrebe za masovnim udarima){kind=link}