Porodice su temelj društva i njegov izvor vrednosti, oblikuju budućnost sveta, pa čak i smanjuju pretnje od klimatskih promena, piše u novogodišnjoj deklaraciji za odbranu porodičnih vrednosti koju su potpisali predsednici Srbije, Mađarske i Bugarske, a koja je naročito zasmetala redakciji američkog Radija Slobodna Evropa.
Šta bi moglo da se krije iza ovog dokumenta, pitaju se novinari ove redakcije, analizirajući da li je to “znak zbližavanja sa evropskim konzervativcima”, “posrnuće prema Rusiji”, ili samo slučajnost u politici? Naročito im bode oči i to što je bugarski predsednik Rumen Radev jedan od potpisnika deklaracije i član “Mreže predsednika, prijatelja porodice”, i to uz srpskog lidera Aleksandra Vučića i mađarsku predsednicu Katalin Novak.
Lideri tri države sebe nazivaju “naša porodica” i njihova deklaracija je posvećena “politici zaštite porodica” – što je prema oceni RSE, “tema koja je omiljena kod mnogih svetskih konzervativnih političara”.
Najspornije im je izgleda to što je u novembru 2023, ruski predsednik Vladimir Putin doneo dekret slične konotacije kojim je 2024. proglašena “godinom porodice” u Rusiji.
“U Mađarskoj i Srbiji nije novost da njihovi predsednici stoje iza takve deklaracije. Novakova, koja je autorka inicijative, bliska je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, poznatom po svojim konzervativnim i ksenofobičnim stavovima. Mađarska je takođe pokazala proruski stav – protivila se pojedinim sankcijama Rusiji otkako je počela njena invazija na Ukrajinu 2022. godine, a nedavno je stavila i veto na pomoć Evropske unije Kijevu u ratu. U Srbiji je Aleksandar Vučić primer populističkog političara. Odnosi Beograda sa Moskvom su tradicionalno bliski, iako je Vučić u poslednjih godinu dana istupio sa nekim stavovima suprotnim interesima Rusije”, nabraja RSE sve “mane” deklaracije koju su potpisali lideri ove dve države.
Iznenađenje im je, kažu treći predsednik koji je potpisao dokumenent. Jeste Radev, navode, poznat po svojim proruskim izjavama i nije mu ovo prvi put da govori o, za RSE izgleda spornoj ulozi “tradicionalnih porodičnih vrednosti” u društvu. Vest u ovom slučaju za njih je to što se Radev pojavio na istoj listi sa političarima “ovog profila”, odnosno sa kolegama iz Mađarske i Srbije.
Šta li bi ga moglo na to naterati, pitaju se novinari američke medijske kuće: Da li je to konzervativna poruka Radeva koji pokušava da se suprotstavi vladajućoj većini u Bugarskoj, ili (ne daj Bože), geopolitički signal bliskosti Rusiji? Ostavljaju RSE i treću mogućnost, ali kao najmanje verovatnu – da je deklaracija jednostavno izraz istih ideja koje tri predsednika imaju o porodičnoj politici u svojim državama.
Delimično se očekivala podrška Radeva takvoj deklaraciji, nakon što je u septembru 2023. posetio “Forum za zaštitu porodice u Budimpešti”, koji je takođe pokrenula Novakova.
Na tom skupu su, dodaje RSE, učestvovali proruski političari, hrišćanski fundamentalisti i predstavnici ekstremno konzervativnih grupa koji insistiraju na zabrani abortusa i kontracepcije kako bi se “očuvala porodica”.
“Deklaracija je nastavak i svojevrsni rezime razgovora koji su vođeni tokom foruma i posvećena je prevazilaženju negativnih demografskih trendova u Evropi”, saopštio je pres centar Predsedništva Bugarske u odgovoru na upit bugarskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Enigmu u kojoj se američka redakcija našla zbog činjenice da bi tri zemlje podržale nešto tako naizgled “strašno”, kao što su porodične vrednosti, pokušali su da razreše i analičari koje je RSE pozvao za komentar.
Odahnuli su kada im je politikolog Slavi Vasilev rekao da tu nema nikakve geopolitičke veze, već da se tu radi o usklađivanju politike koju “tri predsednika dele u smislu tradicionalnih porodičnih vrednosti.”
Ali, politikolog Danijel Smilov dao je RSE novi razlog za sekiraciju.
To, kako on smatra, jeste konzervativni i geopolitički signal koji bugarskog predsednika približava evropskim konzervativcima i populistima.
Radev, Vučić i Novakova su u svojoj deklaraciji rekli da snažno podržavaju politike koje “jačaju porodičnu koheziju”, podstiču formiranje porodice i omogućavaju ženama “da se trude i kao majke i kao profesionalci”.
“Kako su smeli”, kao da zakukavaju između redova autori teksta Radija Slobodna Evropa dok svoje čitaoce informišu da su takve reči “popularne u Evropi kao kontrastav liberalnim pokretima koji se bore za prava žena, LGBT osoba i drugih”.
“Biti pristalica tradicionalnih porodičnih vrednosti doživljava se kao stav protiv prava ljudi koji ne žele ili ne mogu da imaju takvu tradicionalnu porodicu – muža, ženu i decu”, objašnjava nam RSE zašto je tako demode, odnosno gotovo neprihvatljivo zalagati se za porodicu.
“Slogan ‘porodične vrednosti’ je slogan konzervativizma, koji je karakterističan za evropski nacional-populizam. U tom smislu, bugarski predsednik se pozicionira uz bok liderima poput Orbana u Mađarskoj, Đorđe Meloni u Italiji, Marin Le Pen u Francuskoj”, komentariše Smilov za RSE.
Vasilev je, međutim, drugačijeg mišljenja. Prema njegovim rečima, svakodnevna politika skreće pažnju na ozbiljan demografski problem koji ima Bugarska. Predsednik Radev, kako kaže politikolog, to primećuje jer smatra da su “tradicionalne porodične vrednosti osnova održive i uravnotežene demografske politike, koja je Bugarskoj izuzetno neophodna”.
Da li je to umirilo novinare RSE? Ne!
“Zašto baš sa Mađarskom i Srbijom”, gotovo u bolnom grču pitaju se autori teksta.
Prema rečima Smilova, izbor država u koje se Bugarska svrstava ovom deklaracijom nije slučajan, budući da su sadašnje administracije Mađarske i Srbije poznate po svojim konzervativnim stavovima o porodici.
“S druge strane, blizina Mađarske i Srbije je pokazatelj da predsednik traži nijansiraniju geopolitičku poziciju Bugarske – posebno u odnosu na Rusiju. Kako zbog slične politike Rusije prema tradicionalnoj porodici, tako i zbog odnosa Radevljevih kolega sa Moskvom, dodaje on”, kaže Smilov.
Vladajuća većina PP-DB, GERB i DPS ima drugačije stavove od Radeva, naravno Radiju Slobodna Evropa daleko prihvatljiviji, jer te partije su prošle godine odobrile nekoliko izmena u zakonodavstvu koje se odnose na prava žena i LGBT populacije. Osim toga, preduzeli su “mere za udaljavanje Sofije od Moskve” – slanjem vojne pomoći Ukrajini, brzom zabranom uvoza ruske nafte.
Obojica analitičara nerado predviđaju dokle će Radev nastaviti da sarađuje sa predsednicima Mađarske i Srbije u okviru “Mreže predsednika, prijatelja porodice”.
Prema rečima Vasileva, moguće je da će se predsednik Radev ubuduće družiti sa njima.
“Nisam mislio da će se taj odnos tako jasno institucionalizovati i sa interesovanjem ću pratiti kako će se razvijati”, kaže Danijel Smilov.
Radio Slobodna Evropa, međutim, nije pitao demografe koliko bi stvaranje ovakve mreže moglo da doprinese dizanju nataliteta u ove tri zemlje, a takođe je preskočio da se raspita kakve bi konkretne posledice deklaracija mogla da ima. Ima li posle ovog sporazuma šanse da se ostvari njihov strah – da, sa svih strana urušavana, tradicionalna porodica – ipak opstane?
RT Balkan
