Bili smo Dobra zemlja – Kosovska bitka, Solunski front, Bolje rat nego pakt, Košare … a onda su došli „Sinovi“ – Sloba Milošević, Mira Marković … i njihova čeda: Aleksandar Vulin, Željko Mitrović …, pa zatim Šešelj – rodonačelnik svega ovog što nas je danas snašlo, njegov sledbenik Tomislav Nikolić i njihov najbolji đak Aleksandar Vučić … a onda se desio promiskuitet, sve se otelo kontroli i „instituconalizovalo“ u liku tog čoveka, da bi se na kraju desio Rastureni dom. Treba li dalje da parafraziram Kinesku trilogiju, Perl Bak? Radije ne bih, Dosta nam je i ove srpske tragedije.
Intervju sa jednom pokajnicom – ni traga od veličine gore pomenutih, obična građanka, mogao je da bude i građanin, ima ih nažalost mnogo, jer na kraju sve se na običnim građanima i završava. Zanimanje – bot! Priča, čista klasika – bila je bez posla, pristupila je SNS-u (Srpska Napredna Stranka – kako to gordo, a licemerno zvuči), dobila je posao, najpre na određeno vreme – i to je klasika, „za stalno“ će dobiti ako se istakne u poslu – kojem? Da velića „napredni“ pokret, tako što će pljuvati po svima onima koji su „nenapredni“ svuda i na svakom mestu – na društvenim mrežama, u životu – prema nenaprednim kolegama na poslu, komšijama, sugrađanima… sve se boduje. Bila je aktivna i uspešna – u tom poslu, nagrada: rad „za stalno“, bonuse i ostale privilegije ne pominje. Posao koji joj piše u opisu radnog mesta nije obavljala – zbog zauzetosti, to je obavljala koleginica. Posao „za stalno“ je dobila ona i još jedna, ona što je obavljala njihov posao, nije. I tako osam godina.
Živi u unutrašnjosti, u relativno maloj sredini, postala je tu poznata, takoreći glavna – zaposlena, uspešna, mlada žena. Vidi se i po njoj – deluje zdravo, doterano, što bi rekli, riba. Dok priča, briše suze, šminka se razliva … Sramota me je, mala je to sredina, ne mogu ni kod lekara da odem, svi me znaju, kajem se ….
A sve to zato što je neko – unutrašnji insajder, nekome doturio, a ovaj objavio spisak svih SNS botova – po opštinama, njih preko 14.000! Bog te vido, koja jeb to armija! Pitanja naviru – koliko je zla ta armija običnim ljudima nanela? Najčešće su raspoređeni po državnim preduzećima i javnim službama. Neko je izačunao i cenu koju za njih plaćamo – 100 miliona eura godišnje! Mi ih plaćamo da nam nanose zlo. A nije to ni ono najgore, ni najveća šteta. Dobar deo svog radnog veka proveo sam u velikim firmama (nikad na državnim jaslama). Zdrava radna atmosfera je odnova uspeha. A kako je ovde – nije onda ni čudo što su nam državna preduzeća i najveći gubitaši, neki čak i u milijardama eura.
Nisu samo ovi botovi – njih 14.000, za sve krivi. Oni su samo jedna karika u sistemu – „sve da dođemo na vlast“, „sve da ostanemo na vlasti“ (Voja Žanetić u intervjuu na tv N1). Veći botovi od njih su javni mediji – oni elektronski sa nacionalnom frekvencijom, štampani, sa jeftinom produkcijom. Realne gubitke u takvoj produkciji nadomešćuju dobrotom vlasti – dobro plaćeni reklamni prostori, poreske olakšice, abolicija za laži, uvrede, klevete … Sve je pokriveno – od izbornih kampanja do rezultata izbora.
Rezultati izbora koji se zakazuju kad god „naprednima“ padne na pamet – a vlast se osvaja samo na izborima, omiljena je floskula vlasti, što je u osnovi tačno, ali samo ako su izbori pošteni i uslovi jednaki za sve, što ovde ni najmanje nije slučaj. Nažalost, te se floskule drže i spoljni faktori, evropski i transatlanski iz sasvim drugih razloga – da završe započeto sa Kosovom. Shvatili su još u vreme Borisa Tadića da u Srba Kosovo ima poseban značaj, da je on najobičnija akademska zamlata koja nikad ne bi smela da ispuni to što oni traže, procenili su da će Vučić grublji i pogodniji za to, zaigrali na kartu tolerancije i ustupaka koje mu dozvolavaju, a koje u svojim sredinama nikada ne bi tolerisali – ovaj autor je direktni svedok toga, jer je godinama živeo i radio na zapadu, prevideli su samo da ni Vučić ne sme da im da to što traže i kao rezultat svega toga dobismo mi Vučića na neodređeno vreme.
Nisam ovde govorio o izvršiocima sistema – i sistem bez sistema je sistem, koji je ovde ustanovljen, o brnabićima koji imaju monopol u formiranju vlasti, o vulinima, gašićima i vučevićima, koji se uredno smenjuju na poslovima odbrane, policije, državne bezbednosti, o njihovoj sprezi sa domaćim i stranim krimogenim strukturama i pogubnim posledicama takve politike.
Evo samo u jednom dani, u danu dok ovo pišem, čuh dve najnovije vesti koje je teško naći igde u svetu. Da li ste ikada čuli da država – u slučaju Jovanjica, proganja policajce koji su otkrili najveću fabriku droge tu na domak Beograda, a ne one koji su tu fabriku zla osmislili, osnovali, čak u njoj i radili. Da li ste ikada čuli da najveća svetska sila u domenu informativno bezbednosnog delovanja, uvodi sankcije direktoru naše bezbednosno informativne agencije zbog njegove sprege sa svetskim krimogenim – naoružanje i droga, strukturama, te kakve će to posledice imati na saradnju te naše državne bezvbednosno informativne agencije, ako ne samo američke već i ostale transaatlantske i evropske agencije podrže američke sankcije i odbiju dalju saradnju sa našom agencijom. Hoće li i ovde biti ono – Nedam Lončara, nedam Gašića, nedam Vulina.
Vračajuči se na one pomrnute na početku ovog teksta, treba reći i da su sve to izvanredno inteligentni ljudi koji su svoju inteligenciju usmerili u negativnom smeru, a rezultat toga je sistem vladavine koji se danas retko gde može sresti u svetu, sistem bez sistema u kome je jedan čovek uspešno, zahvaljujući onima koji ga posržavaju, proglasio sebe za sistem, a to je ono što pravnici definišu kao umišljaj – i to direktan umišljaj, koji za sebe povlači i najtežu odgovornost, jer posledice takve politike su rastureni dom u kome je uništen sistem vrednosti u kome je nećast zavladala, sve zarad svojih sbičnih interesa.
Udaljavam se, pa da se vratim na slučaj gore narečene bota-pokajnice, te pitanja koja se već sada s tim u vezi otvaraju – da li su njeno pokajanje i njene suze dovoljan razlog za oproštaj greha? Ne! Njenim dugogodišnjim delovanjem koje bi sasvim sigurno bilo nastavljeno da nije bilo onog insjdera koji je doturio spisak botova koji je potom i javno objavljen, ona bi i dalje nastavila da radi to što je radila i svojim delovanjem mnoge nevine suze izazivala.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
